Samo ti i ja

17

17
•Stefan•

Mrzim kad se nešto radi bez mog znanja.Teodora očigledno voli da radi što šta bez mog znanja.

Popio sam i kaznu zbog toga što sam navodno prošao kroz crveno svetlo,nisam ja Teodora je.Daću joj više moj auto da vozi malo sjutra.

Čitav dan me nije puštala u sobu,tek se nedje dva sata pred večerašnje slavlje smilovala da me pusti.

Kad sam ja ušao u sobu ona je izašla i sa prozora sam video i čuo kako ulazi u auto i pušta Cecu do daske...ta djevojka baš voli Cecu.

•••

Gosti već počinju da pristižu a moje žene i dalje nema...zovem je na telefon i ona mi prekida.

-Koji k...-krenuh da kažem ali me prekine neko.

-Evo me...malo kasnim izvinite-Teodora silazi u prelijepoj žutoj haljini koja ima dodatno tkanine koja pada niz rame.

-Prelijepa si dušo-prilazi joj moja majka i grli je.

-Snajka,ne možeš svu ljepotu noćas da preuzmeš na sebe,moram i ja malo da budem lijep-prilazi joj moj otac i grli je.

-Hvala Vam...izvinite što kasnim,bila je gužva u saobraćaju pa sam kasnila od frizera-priča im a ja samk gledam u nju.

-Eno ti ga tamo Stefan,mi moramo goste da dočekujemo-odvojiše se od nje a ona mi prilazi polako.

-Prelijepa si-kažem tiho dok kašljem.

-Šta!Šta nisam čula-pravi se da nije čula.

-Čula si!-kažem.

-Nisam,ponovi-nasmije se podmuklo.

-Prelijepa si-kažem.

-Hvala...nisi ni ti loš-odlazi do velikog stola koji je postavljen u hol a ja potrčim za njom blago šokiran.

-Znaš,kad ti neko udeli kompliment,ti bi trebalo da uzvratis-kažem joj dok idem za njom ka pšče neko dok ona bira koje će kiflice da uzme.

-Znam...ali me briga-ode do stola,postavi tanjir i krene da čupka onu kiflicu i ubacuje u usta.

-Znaš...ti si se baš previše opustila...sjećam se prvih dana kako si bila uplašena od mene a sad isto ka da si ti glavna a ne ja-kažem i ona se samo podsmehne.

-Ajde moram da te upoznam sa svima-uhvatim je za ruku i idem redom i upoznajem je sa ostalima,kao svoju ženu naravno.

•Teodora•

Stojim i pričam sa jednom starijom gospodjom i njenim suprugom.Njen suprug je saradjivao sa Neškom prije i privatno su porodični prijatelji.Prijatno mi je bilo u njihovom društvu dok nije započeta tema o djeci.

-Pa Teodora dušo,jeste li razmišljali o deci?-pita me Rajka.

-Jesmo-Nismo-kažemo Stefan i ja u isto vrijeme.

-Ja nisam,za tebe Stefane ne znam-kažem i popijem gutalj sampanjca.

-Ima vremena-kaže Stefan i malo me jace stisne za struk pošto me je držao čitavo vrijeme tu.

Nasmijem mu se kiselo i pogled mi pobegne ka djevojci koja se upravu pozdravlja sa Neškom i Snežom.

-Opa,došla drugarica-kažem i Stefan pogleda u pravcu gde ja gledam.

-Ko?-pita me.

-Sad ćemo da vidimo,izvinite nas-kažem Rajki i njenom suprugu i dodjem do gospodjice koja priča u tom trenutku sa Snežom.

Stefan očigledno tek sad vidi na koga sam mislila.

-Zdravo-nasmijem se od uva do uva i odmjerim ovu gospodjicu.

Zgodna je...ali opet zgodna je ka svaka druga.

-Zdravo,ja sam Sanja drago mi je-pruži mi ruku i se razmišljam dal da prihvatim ili da je ispalim.

-Teodora,Stefanova supruga-prihvatim ruku i stisnem je malo jače.

-Tea,Sanja je ćerka Neškovov prijatelja...išla je zajedno sa Stefanom u srednju-kaže Sneža.

-O stvarno?-pogledam u Stefana zaintrigirano.

-Ajmo draga da te upoznam sa još nekim-Stefan pokušava da me odvuče.

-Stani,čemu žurba?-nasmijem se kisjelo i kažem mu.

-Ajmo draga-prosikće kroz zube.

-Ajmo,drago mi je Sanja-okrenem se i Stefan me još jače pribije uz sebe.

-Zašto si joj prišla?-pita me tiho.

-Što?Pa moram da upoznam ženu koju moj suprug jebinja-kažem mu kao odgovor.

Krene nešto da kaže ali ga muški glas prekine.

-Teaa-okrenemo se oba dvoje i vidim da je to moj dečko iz srednje škole

-Darko-kažem i on me zagrli prisno.

Nije mi promakao Stefanov pogled pun ljubomore.

-Odakle se poznajete?-pita Stefan.

-Išli smo zajedno u srednju-kažem.

-I bili smo u vezi 3 godine-doda Darko.

-Da...nebitna informacija-kažem tiho.

-Čuo sam da se Stefan oženio ali nisam imao pojma da je sa tobom-kaze Darko.

-Da jeste...-počešem se za vrat jer mi postaje malo neprijatno.

-Pa kako ste se upoznali?-pita.

-Pričaćemo ti neki drugi put sad moramo da igramo-odvuče me Stefan na sredini prostorije,uhvati me sa struk i počne polako da se njiše u ritmu muzike.

U pozadini je išla pjesma od Kaliopi -Znam

-Makni se od mene-pokušam da se odvojim od njega ali ne ide.

-Znači 3 godine jel?-pita me i gleda me tačno u oči.

-Da,pa?

-Ništa...samo mi je čudno to.

-E pa ne treba da ti bude-on me još više pribije uz sebe.

-Jedino mi plešemo-prošapućem.

-Nema veze-zavrti me i opet pribije uz sebe.

Plesali smo tako jos malo pa su nam se priključili i ostali.

Prilazim stolu i od konobara uzmem čašu šampanjca.

-Da usporiš malo sa pićem-kaže Stefan.

-Hmmm....ne-odgovorim mu i eksiram piće dok uzimam drugu čašu od konobara.

Pripita sam,osjećam to ali se ne dam.

-Ajmo u sobu da spavaš-kaže mi i povuče me za ruku.

-Neću...pusti me-i odjednom ne osjetim tlo pod nogama.

Dok sam shvatila šta se desilo Stefan me je već nosio u naručju i išao put sobe.