Samo ti i ja

12

12.

•Teodora•

Čitav dan,od kako me je Stefan ostavio kući,sam provela na telefonu i sa Snežom.
Pričale smo o svemu a stigli smo i do teme unučića.

Ona je spremala večeru a ja sam joj pomagala.

-Koliko bi ti voljela djece da imaš?-pita me dok sjecka luk a ja mješam čorbu.

-Koliko god,samo da su živi i zdravi.

-Znaš,Stefan nikad nije htio djecu,mislio je da će posao kojim se bavi da ih ugrozi-kaže tužno.

-Ali,možda je promjenio mišljenje čim se oženio tobom-nasmije mi se i ja joj uzvratim neki nervozni osmijeh.

Izmedju nas dvoje neće ničega biti,ja sam to rekla i on je to rekao.

Sjeli smo svo troje za sto da večeramo.

-Gde je Stefan mila?-pita me Sneža.

-Rekao je da ima obaveza-kažem dok švrljam po tanjiru.

-Zašto ne jedeš ništa?-pita me Neško.

-Nisam gladna.

-Nisi ni jutros jela ništa za doručak,moraš da jedeš,da se ne onesvjestiš nedje-kaže mi blago.

-Ješću,idem u sobu da se malo odmorim-krenem da ustanem ali vidim da je Neško počeo da se guši i da se drži za srce.

-Neško!Neško!-viče Sneža dok joj suze idu niz obraze.

Neško se srušio na pod,ne pomerajući se.Brzo sam uzela telefon i pozvala hitnu pomoć.

Na putu sam smirivala Snežu i zvala Stefana mali milion puta ali se nije javljao.

-Mora hitno na operaciju,doživeo je infarkt-kaže doktor nakon što smo doveli Neška.

-Molim Vas doktore,spasite ga!-plače Sneža meni na grudima dok je ja milujem po kosi.

-Biće sve uredu,spasiće se on-tješim je.

Čekali smo ispred operacione sale za dobrim vjestima ali niko nije dolazio.

23h je uveče a Stefan mi se još ne javlja.

-Jel ti je javio Stefan?-pita me Sneža.

-Nije,ne znam šta se dešava-kažem joj.

-Ima naviku da ode negde i ne javlja se do kasno uveče.Doćiće brzo nadam se.

Odlučim da pitam njegovog zaposlenog sto sve ide za njim gde je i on mi je jedva rekao.

-U stan je u centu,mogu Vas povesti ako želite-kaže ali ja odbijem.

Izadjem iz bolnice,uzmem auto od momaka i ukljucim navigaciju do stana.

•Stefan•

Čitav dan sam u firmi rešavam papirologiju.Taman kad sam krenuo put kuće oko 20h,došao je moj najbolji drug Matej ujedno i moj kum.

-Dje si ti?Od kad si se oženio nema te-zagrlimo se onako muški.

-Evo me,ti šta radiš?

-Ada ništa,no došao sam da te izvedem u provod malo.

-Odbio bih ali mi se pije nešto žestoko,ajmo-i pošli smo u klub u centru Beograda.

Pili smo i pili,da mi se u jednom momentu priviđala Teodora.

-Stefane-čujem neki ženski glas i kad pogledam vidim da je to jedna moja jako dobra drugarica.

-Ooo Sanja,kako si-pozdravimo se.

-Dobro,nisam te već mjesec dana gledala,gde si nestao?-pita me.

-Oženio se,nisi čula?-kaže Matej.

-Nisam,nek je sa srećom,ko je ta srećnica?-pita me dok stavlja svoju ruku na mojoj nozi.

-Nebitno,ti šta radiš?-stavim joj ruku na struk.

-Ništa ja,malo sam ovde malo u London,standarno.

-Pa fino-ispijem viski do kraja.

Sanja mi se približi i stavi svoju ruku na moj ud.

-Oće li se ljutiti ženica ako te ukradem na sat dva?-pita i zagrize mi uvo.

-Ne znam,nije ni bitno,ajmo-bitno je,Teodora je počela da mi znači mnogo,ali alkohol priča iz mene.