1

2.2K 41 0
                                    

1
•Teodora•

Gužva u restoranu je ogromna.

Sa jedne strane mušterije,drske koje misle da imaju svo pravo ovoga sveta jer imaju novca,a sa druge strane mendžerka,napumpana kučka koja mi non stop nešto prigovara jer joj je dosadno.

Radim kao konobarica u jednom elitnom restoranu gde dolaze poznate ličnosti,mafijaši,biznismeni,jednom rečju,osobe koje su pune kao brod.

Ja sebi nikad ne bih mogla da priuštim da jedem ovde,mislim da nemam para ni za porciju pomfrita a ne za nešto više.

Restoran drži neki bogati mafijaš i biznismen.Ne znam kako se zove jer ga nikad nisam upoznala,ali znam samo da je ženskaroš prve klase,goreg od njega nema.

Menadžerka je,kao što sam i prije rekla,napumpana kučka,svi zaposleni je mrze,i ja zajedno sa njima.

Jedina zanimljiva stvar je to što joj Mia,konobarica u ovom restoranu, i Mirko,šef kuhinje, stalno nešto sprdaju i igraju sa glavom.

Skoro su joj stavili neko ulje za lakše izbacivanje gasova u supu.Rekli su joj da je to neki novi recept pa da ona prva proba,žena je čitav dan kroz restoran ispuštala gasove da su mušterije počele da beže.

-Tea,možeš li preuzeti sto broj 7,ja moram napolje da uslužim nekog?-pitala me je Mia.

-Mogu naravno,sad ću-odgovorim joj.

Dok sam posluživala bračni par koji je tu bio na ručak,u restoran je ušla malo starija žena.

Nosila je običan džemper i neke pantalone što je bilo čudno jer svi koji dolaze u ovaj restoran su obučeni po poslednjoj modi,sa markiranom garderobom.

Sjela je za slobodan sto i čekala da je neko usluži.

Menadžerka,koja se inače zove Sandra,joj je odmah prišla.

-Ovaj sto je rezervisan-kaže Sandra.

-Znam,ja sam ga rezervisala-odgovara joj gospodja.

-Znači vi ste....Snežana?-pita Sandra.

-Da,ja sam.

-Jeste li sigurni da možete priuštiti ovde obrok?-pita je Sandra drsko.

-Izvinite,kakvo je to pitanje?Odakle Vam pravo da mi postavite takvo pitanje?-upita je Snežana drsko.

-Pa po vašoj garderobi vidim da imate para taman za restoran brze hrane koji je na kraju ulice-kaže joj Sandra sa podmuklim osmjehom.

-To kako sam ja obučena nije Vaša stvar...ima li neki konobar da me usluži-kaže i počne da razgleda po restoranu za nekim konobarom.

-Ne,nema...-krenula je Sandra nešto da reče ali sam je ja prekinula.

-Izvolite gospodjo,šta mogu da vam donesem?-upitam je ljubazno na šta mi se ona nasmješi.

-Ćao srce,donesi mi cezar salatu i pohovanz piletinu u sosu od pečuraka-odgovori mi i opet mi se nasmije blago.

-Važi,oćete li nešto za piće?

-Može jedna mineralna voda.

-Okej,donosim vam to sve za 15 minuta-kažem i nasmijem joj se.

Odaljim se od stola i uputim se ka kuhinji da dam narudžbu Mirku.

-Mirko,ima narudzba cezar salata i...-u tom momentu prilazi Sandra i naglo me povuče za ruku.

-Šta ti misliš da radiš?Odakle ti pravo da uslužiš onu ženu?-drsko me pita.

-Mušterija je,moram svaku mušteriju da uslužim-odgovorim joj ljupko.

-Ja ako kažem da se neko nece usluživati onda neće,nemoj da ti se više ovo ponovilo-kaže i odgurne me.

-Ova žena nije normalna uff-kažem i izletim iz kuhinje.

Kako sam izlećela tako sam vidjela Sandru kako sipa nešto u mineralnu vodu koju sam trebala ponijeti onoj ženi,okreće se i zove me da dodjem da joj ponesem piće.

-Nemoj slučajno da si joj rekla da sam joj nešto stavila,jel ti jasno?Ako joj budes rekla,dobićeš otkaz.-kaže i ugura mi onaj poslužavnik u  ruke.

Nisam imala drugog izbora osim da joj ponesem.

Dok sam joj spuštala na sto piće,tiho sam je upozorila.

-Nemojte da pijete ovo,nešto vam je stavljeno u piće-kažem tiho i onda kažem glasno-Izvolite gospodjo.

Ona me je pogledala samo i namignula.

Posle 2-3 minuta kad sam se vratila da joj donesem hranu,vidjela sam da Sandra i dalje stoji tu i gleda je.

Kad sam ostavila hranu,došla sam do šanka
i pravila se da nešto radim samo da bih posmatrala da li će Sandra nešto ponovo uraditi.

-Izvinite,može li doći neko?-odjednom puta Snežana.

I ja i Sandra smo odmah došle do nje,a Sandra me je poprijeko pogledala.

-Izvolite-kažem ja.

-Ova mineralna čudno miriše,možete li mi donijeti drugu?-upita.

-Mineralna je skroz okej,mozete je piti,Teodora vrati se poslu-kaže Sandra drsko.

Pošto nažalost ne mogu da joj se suprostavim jednostavno sam se okrenula i zaputila u kuhinji al sam odjednom cula lomljavinu.

-Jaoo,ispalo mi-kaže Sneža nakon što je gurnula čašu sa mineralnom.

-Namjerno ste je gurnuli!-počne Sandra da viče.

-Nisam,sad mi donesite drugu mineralnu-odgovori joj Snežana i nastavi sa jelom.

-Teodora!Dodji pokupi ovo!-izdere se ova kokoska i produzi u svoju kancelariju.

Krenula sam da kupim parcice stakla ali me je nečija ruka zaustavila.

-Nemoj srećo da čistiš to,neka dodje ona sama pa neka sakupi ako joj smeta-kaže i nasmije mi se drago.

-To mi je posao,ako joj se suprostavim,mogu dobiti otkaz.-kažem joj sa tužnom facom.

-Od kad to može menadzer da da otkaz zaposlenima?Zar to ne može samo sef?-pita me začudjeno.

-Pa kod nas ona daje otkaze,mislim da šef ne zna za to-kažem i ubacim poslednje parčiće stakla u kesu.

-Shvatila sam...možeš li mi donijeti račun pile?-pita me ljubazno.

-Mogu naravno,sad ću.

-Teodora,je li trazila ona tamo račun-pita ne Sandra.

-Jeste,sad sam krenula da joj ponesem.

-Neka ja ću-kaže i uzme mi račun iz ruku i uputi se ka Snežani.

-Izvolite vaš račun...keš ili kartuca?-upita Sandra čoče ljubazno.

-Kartica-kaže Snežana ali kad prisloni karticu na aparat čuje se pištanje.

-Odbijena,imate li drugu?-pita Sandra sa nekim cudnim tonom.

-Nemam,probajte opet tu.

-Ništa onda,zvaću vam policiju pa sa njima to rešavajte-kaže Sandra i krene da vadi telefin iz džepa.

-Nema potrebe za tim-kažem i prislonim svoju karticu,možda neću imati za struju ovog mjeseca ali nema veze.

-Šta ti misliš da radiš!?-dreknu mi Sandra.

Samo prevrnem očima i okrenem se ka Snežani.
-Nema nikakve policije,ne brinite se,plaćen je račun,nastavite sa jelom-kažem i nasmijem joj se istinski a ona me uze za ruku i nasmješi se.

-Ti si baš divna osoba Teodora,i bićeš nagradjena za to-kaže i ustaje sa stolice i izlazi kroz vrata.

-Otpuštena si,čisto da znaš-kaže mi Sandra i podje u svoju kancelariju.

-Vala velike štete-kažem i odem do toaleta da se presvučem.

Samo ti i jaWhere stories live. Discover now