Samo ti i ja

13

13.
•Stefan•

Došli smo u stan koji je blizu kluba i odmah sa vrata smo počeli da se skidamo.

-Ha,ženica te očigledno ne zadovoljava kako treba-krene da me poljubi ali se izmaknem.

-Znaš pravila-kažem joj.

-Bez ljubljena,zaboravila sam-gurne me na trosjed i opkorači me.

Ulazio sam duboko u nju dok je ona stenjala i ljubila me po vratu.

Sanja je jedina žena koju sam jebao više puta.Dobra je i može da zadovolji moje apetite.Mogla je.Sad mi je u mislila bila samo Teodora,jebem ovu a zamisljam Teodoru.

Ja sam bolestan.

Okrecem je na sve četri i jebem je žestoko,rukama joj udaram dupe i drzim ruke.

Posle nekog vremena me je opet opkoračila i skakala na moj ud.

•Teodora•

Otključavam stan i polako ulazim u njega.

Na podu su razbacane muške stvari...i ženske.Prolazim polako niz hodnik i čujem stenjanje.

Nikad se nisam osjećala ovoliko poniženo kao sad.

Sa vrata dnevne sobe ih gledam kako se jebu,Stefan me ne vidi,ali me ova žena vidi.

Pogledala me je,poljubila ga u vrat i počela glasnije da stenje.

Suze su mi protekle niz obraz i samo
sam izlećela iz stana ostavljajući vrata otvorena.

Sjedim u autu već 10 minuta i nemam snage da udjem u bolnicu
Ne plačem više,ali sam povredjena i ponižena.

Ulazim u hodnik bolnice i vidim da nema Sneže.Odlučim da sjednem da je sačekam i nakon par minuta dodje sa kafom u ruci.

-Jesi li ga našla?-pita me i ja ne znam šta da joj odgovorim.

-Teodora,jesi li našla Stefana?-pita me opet.

-Majko!-pogledamo oba dvije iza nje i vidimo Stefana kako trči ka nama.

-Šta se desilo?-zagrli Snežu i pita je.

-Večerali smo i doživeo je infarkt,sad ga operišu-odvoji se od njega i pogleda me.

-Zašto se nisi javljao citav dan?Zvala te je Teodora milion puta-pita ga.

-Izgasio mi se telefon-pogleda me .

-Oćete li vas dvoje kafu?-pita nas.

-Uzeću je ja sad,Vi sjednite-krenem
put aparata u drugom hodniku ali me Stefan zaustavi.

-Idi ti sjedni,ja ću donijeti-kaže mi i ja samo klimnem glavom i vratim se kod Sneže.

-Gde si ga našla?-pita me.

-U stan u centru.

-Je li bio sam?

-Am,bio je...-krenem nešto da slažem ali me
Stefan prekine.

-Ko je li bio sam?-pita Snežu dok mi pruža kafu.

-Pitala sam Teodoru da li te je našla u stan malo prije,pošto nismo mogli da te dobijemo pa joj je Pavle rekao gde si.-Stefan me pogleda.

-Jeste,našla sam ga-odgovorim umjesto njega i samo ga pogledam poprijeko.

-Amm...da...našla me je tamo-kaže tiho i sjeda pored mene.

-Moramo da pričamo-šapne mi.

-Ne želim da pričam-odgovorim mu normalnim
tonom.

-Slušaj,ono što si vidjela nije...-opet krene na uvo da mi šapuće ali ga ja opet prekinem.

-Jebi koga hoćeš briga me-viknem i tek tad shvatim da sam zaboravila da nismo sami.

-Prolazi ovamo-Stefan me uzme za ruku i naglo povuče ka izlazu iz hodnika.

-Stefane,ne moraš da mi se pravdaš,ovaj brak svakako nije pravi,možeš da spavaš sa kime god ti hoćeš.

-Znam ali opet nisi trebala to da vidiš-pogleda me sa nekom dozom kajanja.

-U redu je-vratim se u hodnik kod Sneže i uhvatim njen zabrinuti pogled.

-Je li sve u redu dušo?-pita me.

-Jeste-odgovorim joj kratko.

Vidim da hoće da me pita šta se desilo ali ne zna kako.I da me pita,ne znam šta bih joj odgovorila.

•••

Poslije 3 sata čekanja doktor je napokon izašao.

-Sve je prošlo kako treba,gospodin Despotović je jak,mali broj ljudi bi u ovim godinama preživeli infarkt.Probudiće se tek ujutru pa vam predlažem da idete kući da se odmorite.Brz oporovak-kaže doktor i ode.

-Hvala Bogu-kaže Sneža nasmejano i zagrli me.

-Ajde vas dvije kući odmorite,ja ću ostati ovde-kaže Stefan.

-Nema potrebe,idite vas dvoje ja ću ostati-kaže Sneža.

-Ajde Teodora,moraš da se odmoriš malo-kaže Stefan i krene da me dotakne ali se ja izmaknem.

-Dobro,doćićemo ujutru važi?-kažem Sneži.

-Važi dušo,vidimo se-zagrlimo se i podjemo.

U autu je bila tišina dok je Stefan nije prekinuo.

-Jel si i dalje ljuta?-pita me.

-Nisam ljuta nego se osjećam poniženo i odvratno-kažem mu gledajući u prozor.

-Vidi,Teodora...

-Prekinu Stefane da mi se pravdaš!Briga me-viknem-radi što oćeš,samo pazi sa kime to radiš da se ne bi pročulo jer nećeš ti biti osramoćen već ja.

Nakon ovoga više nismo pričali.