Samo ti i ja

15

15.
•Teodora•

-Ha-kriknula sam i odmah se okrenula.

-Ja sam-kaže Stefan.

-Makni se od mene-pokušam da sklonim njegove ruke sa sebe ali me on još više pribije uz sebe.

-Ada pusti me!-viknem ali me on ignoriše.

-Čuješ li me Stefane!?-viknem opet i on me ovaj put pribije uz ivicu bazena.

-Jesi li pijan?-pitam ga i on se samo nasmije.

-Nisam,samo hoću malo da plivam sa ženom-rukom mi pomjera pramen kose.

-Mi nismo muž i žena,to utuvi više sebi u glavu-maknem njegovu ruku sa moje kose.

-Zašto non stop to ponavljas?!-vikne.

-Zato što je tako!Sam si bio rekao onaj dan da ovaj brak nikad neće biti pravi-kažem i on se odmakne od mene.

-Upravu si...zaboravio sam-izadje iz bazena i ostavi me samu.

Tu noć nije bio kući,ujutru je došao kući sa Neškom i Snežom,nije me ni pozdravio.

Proslavu povodom godišnjice Sneže i Neška je pomjerena za mjesec dana dok se Neško skroz ne odmori.

-Dušo,jel sve uredu izmedju tebe i Stefana?Vidim da vec dva tri dana ne pričate nešto-pita me Sneža.

-Sve je uredu,samo je malo nervozan zbog posla,to je sve-slažem i vidim da ona ne vjeruje ali ćuti.

•mjesec dana kasnije•

Mjesec dana ja i Stefan nismo progovorili više od dvije riječi,te dvije riječi su bile kad sam
ja kinula i on mi je rekao nazdravlje...i to je to.

Dolazi kući u pola noći,nema ga po cio dan...uveče ga uvijek sačekam...ne znam zašto ali ga sačekam.

Tako i noćas.

Bilo je oko 2 ujutru i stojala sam pored prozora i gledala kad će doći.U jednom momentu su se otvorile kapije i on je prošao sa svojom mečkom.

Izašao je iz nje i pogledao ka mom prozoru.Brzo sam se izmakla i ušuškala u krevet da misli da sam spavala a ne čekala ga.

Ušao je u sobu,skinuo se i legao pored mene.

-Sjutra je proslava godišnjice mojih,moramo da odglumimo da smo srećni,ne smiju novinari primjetiti da nešto nije u redu-kaže a ja ćutim i nastavim sa svojom glumom.

Ujutru sam sišla dolje u bandemantilu da vidim kako teku pripreme i dočekala me je Sneža.

-Dobro jutro dušo,gde je Stefan-pita me.

-Dobro jutro,spava-kažem i krenem da uspem sebi kafu ali me je ona zaustavila.

-Šta se dešava izmedju vas dvoje već mjesec dana?Od kako je Neško bio na operaciji vas dvoje ne pričate uopšte.Reci mi istinu sad,jel se desilo nešto?-pita a meni proteknu suze niz obraz.

-Mi...mi...-pokušam da kažem kroz jecaje ali ne ide.

-Čekaj,smiri se,evo ti voda-daje mi vodu i ja je popijem.

-Dodji sjedni-sjele smo za šank i počela sam
da pričam.