Šampion moga srca [A.K] (Završena❤️)

22. Aria Slade

Vozila sam se taksijem do teretane, kada sam stigla brzo sam platila i užurbano izašla napolje.
Utrčala sam u teretanu i tražila samo lik momka kojeg  jako želim vidjeti.

Prolazila sam, gledala, tražila ga pogledom i na kraju sam ugledala poznato lice.
Suznim očima sam mu prilazila i razmišljala kakva će mu reakcija biti.
Stala sam pored njega i gledala kako sav svoj bijes ispoljava na vreći.

Ugledao me i samo se zaledio. U očima sam mu vidjela iznenađenost, bijes i žalost u isto vrijeme.
Pošto sam vidjela da neće ništa reći pokušala sam  pokrenuti razgovor iako nisam znala šta da mu kažem.

-"Alaz.....ja....." nisam mogla da izustim
-"Šta!" prekinuo me je
-"Shvatio si sve pogrešno." izustila sam konačno
-"Ne zanima me kako sam shvatio."
-"Ne možeš mi to reći. Trenutno mi je jako stalo do toga da me ne mrziš i da me ne vidiš onako kako ja mislim da me vidiš u ovom trenutku. Kao neku dvoličnu osobu koja ne mari za tuđa osjećanja."
Šutio je i gledao u mene.
-"A šta si ti?"
-"Znaš da nisam takva! Molim te nemoj graditi zid između nas."
-"Ti si ga izgradila nisam ja." ovo me je zabolilo
-"Ti si ta koja me je htjela ostaviti onda kada budem najviše osjećao!"
-"HTJELA SAM!!!!" rekla sam brzo i glasno tako da mu dam doznanja da nije u pravu
-"Ali nisam. Jesam li??" pogledala sam ga u crne oči natopljene suzama

Šutio je i gledao me, ali kroz taj pogled sam mogla vidjeti sve što mu je na duši.

-"Nisam mogla... naljutio si me priznajem, ali to je sve. Bila sam samo bijesna i rekla sestri da ću to da uradim,ali ti nisi želio ni da me saslušaš da vidiš šta mi je na duši. Pa zar misliš da bih ja došla sad ovdje da mi nije žao i da te ne volim??"
-"Alaz ja to nebi mogla napraviti, ne poslje svega što smo doživjeli."

Gledao me je kratko a zatim prošao pored mene i otišao u svlačionicu.

(...)

-"Alaz, znam da mi vjeruješ samo te nešto spriječava da mi oprostiš, reci mi molim te." rekla sam to nakon što sam ušla za njim u svlačionicu

Nije želio da se okrene stajao je, slušao je šta govorim ali nije želio da me pogleda u oči.
Uhvatila sam ga za nadlakticu i okrenula da bi me pogledao.
Kad se okrenuo vidjela sam da mu teče suza niz obraz, obrisala sam se dok me je on gledao pravo u oči.
Onda skloni moju ruku sa njegovog lica i reče:

-"Aria....ja jednostavno nisam spreman početi ispočetka."
-"Zašto?"
-"Treba mi vremena da se saberem,nije lako vratiti povjerenje ,a do tad možemo ostati prijatelji."
-"Molim te da me shvatiš."
Uzdahnula sam.
-"U redu, prijatelju."

Zagrlili smo se a potom sam otišla.
Bilo mi je drago što sad barem imam nekakav odnos sa njim, nadaću se svim srcem da će mi moći ponovo vjerovati.

(.....)

PIŠITE MI UTISKE DA BIH PRILAGODILA I PREPRAVILA NEKE STVARI A TO NE MOGU BEZ VAS.❤️❤️