26. ANITA

4 0 0
                                    

Mateo i ja smo sleteli u Pariz. Nedostajao mi je ovaj grad. Prijavili smo se u hotel. Otišli smo u grad na ručak.

,,Kakav je osećaj vratiti se ovde?" - pitao me je Mateo.

,,Nedostajao mi je Pariz. Imam lepe uspomene odavde."

,,Stvarno?" 

Mateo se dosta oporavio uz pomoć terapija. Trebala mu je i moja pomoć. Ja sa mu dosta pomogla,fokusila sam se dosta na njega. Žonglirali smo između posla,provodili smo i dosta zajedničkog vremena takođe. 

,,Da li si ikada razmišljao da pustiš bradu?"

,,Ne."

,,Samo tako?"

,,Da,neću pustiti bradu."

,,Lepo bi ti stojala."

,,Završili smo razgovor o mojoj bradi."

,,Kakav nam je plan za danas?"

,,Ako ne želiš da šetaš po gradu. I ako želiš provesti čitav dan u sobi,slobodno reci."

,,Prestani."

Koliko god želela da provedem čitav dan s njim u sobi,ne želim da budem taj tip devojke.Mateo i ja smo šetali po Parizu. Obišli smo izložbu u muzeju,Norte Dame katedralu,brodićem smo se provozali rekom. Pošto smo do večere imali sat vremena,vratili smo se u hotel da se istuširamo i spremimo. 

,,Jesi li spreman?"

,,Jesam.Čekam tebe da završiš."

,,U redu,možemo da krenemo."

Pružio mi je ruku koju sam ja prihavtila.Uputili smo se ka restoranu. Naš sto je bio na terasi i imao je pogled na Ajfelov toranj. 

,,Danas me je tata zvao." - rekao je

,,Zašto?"

,,Želi da nas dvoje odlučimo datum venčanja."

Ostala sam zatečena. Ova veridba je počela kao ugovorena,a sada je postala ozbiljna. 

,,Ne moramo odmah da odlučimo."

,,Početak naše veridbe je bio ugovoren. Nisam mislila da će se ovo pretvoriti u nešto ozbiljnije."

,,Razumem te,Anita."

,,Stvarno sam srećna sa tobom.Zahvalna sam ti za sve."

,,Hvala ti na tome. Osećam se isto."

Mateo i ja nikada nismo mogli da izgovorimo reči. Kao da smo se plašili posledica. Vratili smo se u hotel kada smo završili sa večerom. On je bio tih celim putem. 

,,Mateo."

Seo je na sofu u mini dnevnoj sobi u našem apartmanu. 

,,Zašto me izbegavaš?"

,,Ne izbegavam te."

,,Da,izbegavaš me. Ne znam šta je problem. Razgovaraj sa mnom."

,,Čega se ti zapravo plašiš?"

,,Ne razumem na šta misliš?"

Ustao je sa stolice. Stao je ispred mene. Bio je vidno ljut.

,,Ako nisi spremna za naš odnos.Zašto ne odustaneš? Zašto se ne vratiš nazad u Boston?!"

,,Zato što sam od prvog dana zaljubljena od tebe. Plašila sam se da ti se približim jer se plašim da se ne vežem za tebe. Jel ti sada jasno čega se bojim?"

Privukao me je sebi i poljubio me je. 

,,Volim te." 

,,I ja tebe,Mateo."

Boriću se za ljubavWhere stories live. Discover now