Manon je stajala na ivici zgrade, gubeći se u pogledu na grad koji se protezao pred njom. Mislila je na sve što će izgubiti nakon ove večeri i na sve što će dobiti. Nije planirala da skoči, samo je stajala na ivici, osećajući kako joj život klizi iz ruke, a ona nije dovoljno jaka da se suprotstavi i povuče sa ivice. U ćošku balkona stajao je visoki muškarac sa pićem i cigaretom u rukama i mirno posmatrao devojku koja je stajala na ivici zgrade, obučena u belu haljinu koja se elegantno talasa na vetru. Haljina je bez naramenica , s asimetričnim krojem koji otkriva jedno rame i nežno pada do njenih člankova. Njena plava kosa, lagano raspuštena , igra se sa povetarcem, dok joj lice osvetljava sumrak. U prvom trenutku, kada je devojka ljutito istrčala na balkon i popela se na ivicu, pomislio je da će skočiti, a ona stoji potpuno mirno.
Muškarac iz ćoška, osvetljen slabim svetlom, s tamnom maskom koja je skrivala njegovo lice, posmatrao je njen boravak na samoj ivici. Znao je da neće skočiti, iako joj se to vrti po mislima.
Nakon trenutka tišine, jasno izgovara: "Skoči ili se skloni." Njegov glas je odlučan, a reči nose težinu izazova. Manon se okrene prema njemu, iznenađena, a njenim se očima mešaju strah i odlučnost. Dok se vetar igra s njenom haljinom, atmosfera postaje napeta.
Njena srebrna maska, ukrašena perjem, činila je da se oseća kao deo nečeg magičnog, ali istovremeno je izazivala osećaj nelagode.
Manon zadrži dah, pokušavajući da razjasni misli. Njegove reči, iako oštre, u njoj bude neku neobjašnjivu energiju. "Šta znaš o riziku?" pitala je, njen glas pomalo drhtav, ali izazovan. Muškarac se nasloni na zid, ne skidajući pogled s nje.
„ Znam dovoljno," odgovorio je , mirno, u njegovom pogledu obećavalo je nesto što podseća na sjaj opasnosti . „ Ovo nije o meni. To je o tebi."
„Ako se skloni, šta dobijam?
Samo život koji ne mogu sama da kontrolišem." U njoj se borila tuga i bes. „ Ne želim da živim ovako, a nikakvo pravo glasa nemam!"
„Šta ćeš dobiti ako skočiš?" Njegovo pitanje je odjeknulo, a ona je osetila kako joj srce brže kuca.
„Možda slobodu," rekla je polako, "ali možda i kraj."
Muškarac je zakoračio bliže, postavivši piće na ivicu balkona. „ Svaka sloboda dolazi sa posledicama."
Manon je zatvorila oči. „ Ponekad mislim da je jednostavnije nestati. Želim da nestanem odavde i budem na nekom nepoznatom mestu."
" A tvoj pakao je tačno šta? Živiš slobodno jer si muškarac i možeš da radiš šta hoćeš! Niko ne sme da ti se usudi da ti nešto naredi. A ja moram da trpim sve i svašta zato što sam žena."
Muškarac je tvrdim pogledom poručio da on više od nje zna šta je pakao. Šakama ju je obuhvatio oko struka i podigao. Manon se pokušala oteti iz njegovih ruku koje su je držale visoko, na sekundu se uplašila, ali kada ju je spustio na sigurno pored sebe, odahnula je. Sagnuo je glavu i u prvom planu su bile njene sočne usne koje mala nervozno gricka i posmatra ga kao preplašeno lane. Ni maska na njenom licu ne može da sakrije zelene oči koje se prelivaju u plavo, pa su nekako plavkasto - zelenkaste. Zrele trešnje joj se razmiču pod zubima, dok ih ona nervozno gricka. Manon nervozno lomi prste pred sobom. Oseća se napeto i nervozno u blizini muškarca, koji joj u velikoj nozi bliskosti, jer između njih je malena udaljenost.
„ Jel tvoj pakao poput mog?" tiho je upitala.
„ Ovaj tvoj pakao je čist raj naspram mog ." Prstima joj je obuhvatio bradu i cimnuo glavu da ga pogleda. Manon se trgnula od njegovog pogleda.
„ Pa... ja sam Manon. Red je da ti kažem ime posle toliko mojih sranja koje si saslušao , a nisi morao ." Nelagodno je izustila. Još uvek joj je držao bradu i palcem mazio po obrazu.
