Manon je posmatrala krupne kapi kiše koje silovito padaju , dok je razmišljala šta joj pametno da čini . Obgrlila je svoj stomak zaštitnički, koji se još nije video, ali će uskoro početi da se primećuje. Stefan ju je posmatrao na jeziv , bolesni način koji normalno biće nije moglo da razume. Morala je da se konačno zaštiti, sama, jer druge opcije nije imala. Tihi koraci iza nje prekinuli su je u razmišljanju, a blagi stisak njenog ramena naterao je da se okrene prema osobi.
„Spremna si?” upitao je i brižno je pomazio po obrazu. „Rekao ti je Stefan da te uzimam sada?”
„Nisam spremna,” tiho je izustila.
„Polako se spremi. Uzmi ono što ti je najbitnije.” Kiril joj je rekao i pogledom prešao po njenom licu. Njeno lice delovalo je izmučeno, nekako bledo, uvek je bleda, ali sada je bila bleđa nego pre… „Jel se dogodilo nešto?”
„Da, jeste.”
„Šta?” Manon se trgnula kada ju je ponovo dotakao po licu i udaljila korak od njega.
„Stefan mi je… mislim, pokazao mi je tvoje žrtve,” sama pomisao na slike izazivala je tešku mučninu. „Poput nekog kratkog filma, izrađene slike su popunjavale sto. Svaka devojka je imala plavu kosu, istu kao ja, lice kao moja… ista ja. A na drugim slikama muška ruka vuče kosu i naslanja je na zid.” Manon je zatvorila oči, preplašena scenama koje su joj ostale u svežem sećanju. „Devojka potpuno gola, presečenog grla, krv je svuda, a na krvavom stomaku devojke penis u erekciji.”
Kiril je mirno slušao ono što mu je Manon govorila, jedva izgovarajući reči, vidno potrešena zbog viđenih slika, ali znao je da postoji daleko više od toga, njen preplašeni i u isto vreme šokirani izraz lica govorio je da ovde ima puno više.
„Rekao je da su moje žrtve,” izgovorio je cinično.
„Da, rekao mi je,” Manon je potvrdila. „Takođe je rekao da me pratiš godinama, da ti je kuća puna mojih slika, da me pratiš od kada sam bila beba pa do dana današnjeg i da su sve tvoje žrtve povezane s mnom.”
Kiril joj ponovo bio prepotentno govno ljudskog oblika, s tim ciničnim osmehom na licu, obratio joj se kao da je osoba sa specijalnim potrebama: „Lepa i plava. Pravi izgled za ‘glupačicu’, prava si plavuša, ako veruješ osobi koja te fizički maltretira, psihički zlostavlja i pritom mašta o tebi prljavo. Onda svaka čast, mala!”
„Misliš da ja ne znam kakav je Stefan?” povisila je ton. „U kavezu sam zaključana poput ptičice i nemam prava na slobodu. Čak i ptičice jednog dana odlete iz svog kaveza, a ja ću jedan kavez da zamenim drugim.”
Kiril je pokušao da je dotakne po ruci, ali se Manon u zadnjem trenutku izmakla.
„ Ne diraj me! Gadim se!” Manon je namestila gadljivi izraz lica. „ Rekao mi je ono što si i ti meni, da je devojci stalo srce… kako da ti verujem kada i on to zna?”
Kiril je ponovo izgovorio reči kao da je ona nesposobna da razume: „ To je podatak do kojeg svi mogu doći, dao sam izjavu u policiji. Misliš da sa mojom moći nisam mogao da učinim da nestane ta mrlja s mog imena?” upitao je kao da očekuje odgovor na pitanje.
„ Stefanu sam rekao ja za ženu koja umrla tokom seksa, nakon što sam mu čekićem slomio prste.”
Manon se trgla nakon njegovih reči. Stefan je imao slomljenu ruku, ali nije znala da mu je Kiril slomio prisilnim i nasilnim putem.
„ Znaš šta sam zatekao kada sam ušao u kancelariju?” ponovo je upitao, a ona je mrdnula glavom. „ Tvoju kopiju kako puši kurac Stefanu.”
