Secret World

Uvod

Sitne kapi kiše,pune secanja puta koje su prešle,spuštaju se niz,ne tako čist,prozor starog i oronulog voza prekrivenog grafitima od strane mladih umetnika koji svoj talenat nisu pokazali celom svetu.Škripanje tockova od prugu je jedini zvuk koji se čuje,jer je voz skoro prazan,a nekoliko starih lica je usnulo u doboke snove na ovim neudobnim raspalim sedištima.

Vraćam pogled na kapljice na prozorima,a kada pogled izoštrim vidim razne delove ovog usnulog grada,jer ipak ko bi napolju bio na kiši.Usporavanje voza i kočnice koje zaustavljaju tockove praveci škripu od koje mi se oči blago skupljaju praveci nezadovoljni izraz lica, obaveštavaju.

Usnula ljudi se polako bude zbog ovog zvuka te svuda oko sebe vidim pospana lica.Uzimam svoj rančić koji je popunjen indijanskim šarama te ga stavljam na jedno rame.Opsednuta sam takvim šarama,čine me srećnijom.U drugoj ruci uzimam ručku mog kofera,crne boje sa mnogo šarenih reči.Ustajem i laganim koracima se upućujem ka vratima.Ostali ljudi se poredjaju u redu iza mene,nezadovoljno cupkajući nogom od sivi pod.

Vrata se iznenada otvaraju,te osećam trljanje telima i gurkanje od strane ostalih.Namrštim se i proguram se do izlaza te čim spustim nogu na hladan i mokar beton udišem svež vazduh.

"Iria!"

Cujem promukli glas,čoveka srednjih godina.Da,veoma poznati glas.Okrenem se u pravcu gde taj zvuk dopire te ugledam,ne tako starog čoveka.Smedja kosa mu se spušta do pocetka vrata,i par pramenova pada na suvo čelo sa par bori.Nasmejem se

"Hej tata"

Pridje mi te me čvrsto zagrli usput mi govoreći koliko sam mu nedostajala.Nasmejem se i uzvratim mu nedostajanje a onda se odvojimo.

"Prelepa si"

Očarano kaže te ja zakolutam ocima

"Idemo?"-upitam te on klimne glavom

Uzme moj kofer i pažljivo ga vuče po betonu do naseg auta.

"Upadaj"

Po zapovesti,udjem u auto i udobno se smestim a onda se motor automobila uključi i automobil se pokrene.

"Pa...kakav je Piter"-kaze skrivajući pogled i fiksirajući ga na put

"Am...kul je"-kažem te navalim glavu na hladan prozor

"Dobar je prema tebi?"-promuklim glasom upita

"Da,kul je"-smoreno kažem želeci da promenimo temu

"Ri,samo pokušavam....."

"Tata,znam da ti je teško"-tiho kažem

Izdahne te zaustavi auto.
Stigli smo?Otvorim vrata i izadjem.

"Nije mi više teško"-šaljivo kaže na šta se ja ironično nasmejem dok hladan vetar udara u moje lice

"Aha"-nasmejem se penjajući se uz drvene stepenice

"Preuredio sam ti sobu"-čujem glas iza sebe a onda zatvaranje vrata

"Stvarno?"-upitam

"Nadam se da će ti se svideti"-nasmejem se te produžim korak ka gornjem spratu.Otvorim vrata svoje raskošne sobe.Sivi zidovi ponegdne prekriveni slikama raznih gradova,savršeno se uklapaju sa ljubičastim krevetom punim jastuka.Police pune knjiga spojene su sa radnim stolom na kome se nalazio moj laptop.

"Pa?"-upita

"Super je"-nasmejem se bacajući se na veoma udoban krevet

"Slušaj Ri"-tiho kaže te se podignem u sedeći položaj

"Hm?"

"Ne moraš sutra da ideš u školu.Mislim,samo sto si došla a već planiraš..."

"Samo želim što pre da se uklopim"-nevino kažem te on izdahne

"Dobro"

"Još nešto?"-upitam

Trgne se te odmahne glavom.

"Gladna?"

"Naravno"-nasmeje se

"Naručiću picu"-klimnem glavom te se on izgubi u ostalim prostorijama kuće.

Nasmejem se te ustanem i uputim se ka prozoru koji ima savršen pogled na ulicu.Udobno se smestim na njega i glavu navalim staklo,i  fiksiram pogled na pun mesec.Oduvek sam očarana mesecom.Možete reći da sam mentalno obolela ali ja volim mesec.Savršen sjaj koji izlazi iz njega obasjava sve.Čak i srećne parove koji vole da kradu njegovu svetlost i savršenstvo.Ljubomorna sam na njega zato što je zauzeo celo nebo samo za sebe i ponosno vlada njime.To je njegovo kraljevstvo i ne stidi se dokazivajući koliku moć ima nad celim svetom.

Izdahnem i nasmejem se svom maštovitom umu.Trgne me zvonjava telefona te se javim.

"Hej mama"

"Ri,hejj lutko"

"Kako si"

"Uobičajeno,kako si putovala"

"Dobro"

Kratka tišina ispunjena našim disanjem i pomeranjem pogleda na svaki predmet.

"I tata je dobro"-dopunim se te čujem njen izdah

Ustanem i uputima se ka donjem spratu

"Da,znam..."

"Hoćeš da ga čuješ?"

"Ri,stigla je pica!"-cujem tatu dok se spuštam niz drvene stepenice.

"Jedete picu?"-upita mama pomalo ljutito

Moja mama je zaludjena zdravom ishranom tako da je njena kuca prepuna povrćem.
Zakikoćem se te pružim tati telefon kako bih mogla da pustim mamu da se žali tati.

"Ubiću te"-tata tiho prošapta a onda stavi telefon na uvo slušajući mamine kritike

Uzmem parče pice i krenem ka dnevnoj sobi udobno se smeštajući na trosed.Upalim televizor listajući razne kanale dok ne naidjem na neki film.

"Ta žena će me ubiti"

"Da,znam kako je"-nasmejem se te ustanem

"Idem da spavam.Sutra rano ustajem"

"Dobro"

Klimnem glavom te odem u svoju sobu.Bacam pogled na mesec kome su sluge došle i poklonile mu se te se nasmejem i u sebi ga pozdravim.Ugasim lampu i udobno se smestim u moj raskošni krevet.Zatvarajući oči pripremam se za novi život ovde

Hej ljudi!Ovo je mali uvod u moju priču.Kratak je,znam,ali će sledeci delovi biti mnogo duži.Potrudiću se da svakog dana izbacujem po jedan deo.Dešavaće se da ne mogu pisati jer je škola u toku,ali nadoknadiću vam sve.Nadam se da volite fantazije i nemoguće stvari,jer je u ovoj priči sve moguće.
Ako vam se ovaj mali deo svidi,ostavite vote i komentar jer to meni mnogo znači....ipak sam početnica.❤