Secret World

Part 4

"Hejj,mama"-javim se na telefon

Brzim koracima žurim ka  tatinom automobilu ne bih li stigla na vreme.Otvorima vrata te se udobno spustim na sedište.

"Hejj,dušo"-srećno kaže-"Pa kako je tamo"-upita

Nasmejem se te pogledam u tatu koji koluta očima na mamin piskavi glas,praveći čudne, uvrnute, izraze lica.Nasmejem se te sa podignutom obrvom i zbunjenim pogledom posmatram to starije lice.Ista kosa kao moja zauzima mu predeo do početka vrata vragolasto se njišući na vetru.

"Am super"-tiho kažem

"Da li si ponela sve što ti treba?"-upita

"Da"

"Telefon,punjač,sendviče...?"-Nastavi zabrinuto nabrajajući predmete i pokušavajući da se seti još njih

"Mama!"-prekinem je-"Ne brini"-izustim tiho

"Okej...malo sam prenaglila?"-upita te se obe nasmejemo

"Navikla sam"-izustim

"Hejj!"-'uvredjeno' doda-"Pa...kakvi su momci tamo?"-znatiželjno upita

"Mama!"-izustim pomalo ljutito-"U kolima sam i sugurno neću da ti pričam o tome"-odgovorim

"Moraćeš,ja moram sve da znam"-ponosno kaže uzdižući svoju ličnost

"Okej,ćao mama"-izustim brzo prekidajući vezu te duboko izdahnem

"Uvek je bila naporna"-tata doda te se nasmejemo

"Još uvek je"-nasmejano dodam

"Pa,hoćeš li da dodjem po tebe posle izleta?"-upita

"Ne,ićiću vozom"-klimne glavom te ja otvorim vrata

Spustim nogu na beton te izadjem iz kola.Uzmem svoj rančić te ga smestim na jedno rame.Uhvatim se jednom rukom za vrata automobila te pogledam u tatu.

"Čuvaj se"-tiho kaže

Klinnem glavom te zatvorim vrata,mašući ga ispraćam.Ostanem par minuta zapažajući kako naš crni auto nestaje iza ugla te ga ogromna siva zgrada prekrije.

Čim se uverim da je nestao,meni,iz vidokruga, okrenem se ka školskom parkingu.Moje odeljenje je ulazilo u dva žuta autobusa po kojima su bile iscrtane po tri linije.

Gospodja Wotston pažljivo gleda ko ulazi dok u rukama drži fasciklu na kojima su naša imena.Proziva svakog te po imenima ulaze u autobus.

Pustim korak te val hladnog vetra zapljuska moje lice što me natera da zadrhtim.Obgrlim se svojim sićušnim rukama oko stomaka pokušavajući da se zagrejem dok polako koračam ka njima.

"O,Iria stigla si"-baršunast i prijatan glas je dopirao iz usta gospodje Wotstone

"Da"-nasmešim joj se

"Hajde udji"-doda

Klimnem glavom te stanem na tu sivu podlogu podižući pogled.Punačak čovek sedi za volanom dok rukom prelazi preko ćelave glave.Gleda napred dok učenici ulaze.

Čim ga dovoljno osmotrim sa tim sivim pantalonama i plavom košuljom,uhvatim se za šipku te stanem na početak autobusa.

Pregledam da li ima neko slobodno mesto,i kada ga uočim pažljivo prodjem izmedju dva reda sedišta te sednem na moje.

Navalim glavu na okovratnik prozora te se blago zagledam u svoj odraz.Dugačka,maslinasta jakna mi je prekrila predeo od vrata do iznad kolena odakle vire bordo pantalone i prateći ih dolazimo do mojih cvetnih kanadjanki.