Secret World

Part 48

(Spremne?Ovaj nastavak je prožet nitnima istinskih osećanja među dvoje uzburkanih ljubavnika.Njihov deo zajedničkog života se ubrzo završava a vi ste bili svedoci njihove tuge,sreće,ljubavi,razočarenja,strasti,,požude.Pustite pesmu kako biste što bolje osetile ta osećanja
.)

Da li je strah taj koji opija telo?
Da li on želi da nam se osveti iz nekog tajnog razloga?

Zavuče nam se duboko u srca i zapali plamen kako bi svi znali da je tu,da je prisutan.Kako bi svi znali da je sa nama,pa čak i u tim malim sobama srca neka mala količina straha uvek će se poigravati sa nama.Sa našim razumom,srcem,dušom.

Svako želi pažnju zar ne?

Ne smatram sebe više živom.Ne smatram moje srce potpunim ili moj život srećnim.I dalje nemam odgovore na sva pitanja.I dalje nemam nekog ko će mi pomoći u ovim teškim trenutcima.

Shvatam šta ustvari znači samoća.
Samoća je kazna od ljudi koje si volela.Pružaju ti osvetu na najgori mogući način.Ostavljaju te sa svojim mislima.

Tada shvatiš na šta ti se život sveo.Shvatiš da život nikada neće biti taj koji će te činiti srećnom.On je tu da ti prvo da test pa tek onda lekciju.On je tu da ti pruži dva puta i ti moraš izabrati jedan,na svoju odgovornost.Čak je i sreća imati birati puteve.Neko nema dva puta.Neko nema glavni i sporedni izlaz,već samo jedan.Neko nema tu sreću igrati na kocku.

Zato sam ovde gde jesam.Sakrivena iza četiri zida starog,oronulog hotela.Između četiri zida prekrivenim starim tapetama tamnijih boja.Sakrivena u tami dok gledam svetlost dana zbog veoma malo odškrinute zavese.

Svatamo šta je samoća tek kada je osetimo.Shvatamo da nas život nikada neće milovati.Shvatamo da imamo samo jednu šansu i tu šansu uprskamo svojim pogrešnim izborom.

Shvatamo bol koja nam obuzme taj mali organ koji radi naš ceo život,bez prestanka,ili odmora.Radi kako bi nas održao živima ali nam daje i šansu da se ispravimo.Da sa podignutom glavom i nosem,uspravnim hodom nastavimo dalje.

Nikada nisam smatrala da će se moj život promeniti u jednom trenu.

Oduvek sam bila ta povučena devojka koja nije zavisila od društva ili od momaka.Smatrala sam da trebam završiti školu,pronaći sebi dobar posao kako ne bi zavisila od roditelja i tek onda razmišljati o nekim ljubavnim problemima.

Zaljubljivala sam se i ja kao mala.Sve je to deo odrastanja i ostavljanja tog prelepog drtinjstva u ruke istorije dok ulazimo u kožu tinejdžera.Sve je to neka osnova života i plan koji je Bog smislio.

Kako su se moji roditelji...pokojni,razveli dok sam ja još bila mala,nisam imala priliku osetiti tu porodičnu ljunab.Nikada nisam videla mamu i tatu kako se grle preda mnom,ili iskazuju svoju ljubav.Smatram da su rešili da se razvedu dok sam ja još mala kako bih mogla što bolje podneti činjenicu da nikada nećemo biti svi zajedno,na okupu.

Tatu bih posećavala tokom raspusta i svaki novi rastanak mi je bio sve teži kako sam rasla.Umesto da ih jednostavno pozdravim i odem kao šo rade svi ostali tinejdžeri,ja bih se zadržala u tatinom toplom zagrljaju dok mi je nežno mazio kosu i šaputao mi da će sledeći put biti zabavnije i da ćemo raditi mnogo zanimljivih stvari.Slušala bih njegov umiljat očinski glas kako uspavljuje moje nežne oči dok širi moj osmeh na licu.

Volela sam te dane sreće i uživanja.Svo slobodno vreme sam iskorišćavala kako bih bila sa porodicom jer,kao što sam rekla,nisam bila baš vezana za društvo.

A onda puff.....

Moj život se okrene za 360 stepeni.Bukvalno kao da sam se ponovo rodila a nisam dobila upustvo za upotrebu.