Secret World

Part 29

"Pusti me!"-zarežem na njega

Snažne ruke na mojim leđima me nateraju da krenem napred i ne protivim se tome što me on tera dok mi nazad drži ruke.Vrpoljim se i pokušavam da se izbavim iz njegovog stiska ali ne uspevam.

"Pusti me!"-ponovim ljutito

"Mala,polazi!"-izusti on šarlanto

Hodam a ne znam kuda.Jedino što nas okružuje jeste šuma dok se nalazimo na velikoj livadi prepune belog prekrivača.

"Šta ste uradili Aleksu?!"-upitam drsko

"Ono što je taj mali zaslužio"-izusti on sarkastično

"Gde je on?"-upitam uplašeno

"Trebalo bi da se brineš za sebe"-kaže te ja progutam knedlu

Šta su mu uradili?Da li je dobro?Da li je živ?

Za sve sam ja kriva.Trebalo je da mu pomognem.Bilo kako...Trebala sam odmah da se predam.Nikada se ništa loše ne bi desilo.Kako sam ispala tako glupa?

Vrpoljim se sve dok njegovo gurkanje prestane te se mi nađemo na velikom brdu koji je takođe prekriven snegom dok pirka vetar koji raznosi moju kosu na sve strane i tera hladnoću u moje krhko telo.Ja zadrhtim od hladnoće dok posmatram unaokolo kako nas okružuje samo sneg i drveće te se zbunim.

"Šta hoćeš od mene,Josh?!"-upitam ljutito dok mi donja usna drhti

"Stigli smo"-izusti on šarlantno

"U sred smo ničega"-izustim zbunjeno te se on sarkastično nasmeje

"Lesvidas vitekulus"

Izusti on te osetim blago drmuckanje dok se predamnom  stvara ogroman dvorac koji kao da je bio prekriven nevidljivom zavesom.

Iznenađeno i fascinirajuće posmatram kako se dvorac iz srednjeg veka upravo pojavljuje ovde,ispred mene dok ja posmatram njegovu visinu.

Bio je ogroman.Sagrađen od kamena braon i prljavo žute boje.Njegova prelepa boja se mešala sa belinom ovog mesta dok su kapije zamka škriputale i pravile buku.

"Kako...?"-upitam drhtavim glasom dok gutam knedlu

"Dobrodošla u naš svet"-izusti on nasmejano te me gurne i ja ponovo krenem napred

Nesigurnim koracima prolazim kroz tu kapiju osećajući kako se miris svežeg drveta igra sa mojim nosnicama.

Uđemo unutra te belina zidova i poda obuhvati moje zenice dok sjaj prolazi preko tog čistog poda.Na plafonu je visio dijamantski luster koji je bio ogroman.Ako padne,sigurna sam da bi slomio pod.Mešavina čiste i prljave bele boje dovela je do različitosti u posmatranju ovog umetničkog rada.Duple stepenice su se razdvajale pri podu a spajale na gornjem spratu dok su svuda oko nas visile slike vladara u lepim odelima.Svaki iz drugog veka.

Savršenstvo i umetnički rad arhitektete koji je ovo radio je sada došao do izražaja.Ovaj zamak ne samo da je bio prevelik već je bio i prelep.Njegove prelepe boje su me sve više očarale dok sam posmatrala unutrašnjost ovog mesta.

"Ako si završila sa razgledanjem trebali bi da krenemo"-izusti on te se okrenem ka njemu

"Želim nešto da te pitam"-izustim drhtavim tonom dok moj glas odjekuje praznim hodnicima

"Da,nemamo baš mnogo vremena"-izusti on te cokne jezikom kao da mu je 'žao' što  nemamo vremena te ja zakolutam očima

Iznenađena sam kako sam u ovoj situaciji tako smirena i sigurna u sebe.

"Zašto me nisi napao onaj put kada smo se videli u kafiću?"-upitam ja te ga pogledam

On se nasmeši te skloni svoj pogled sa mene na slike na zidovima dok prolazi rukom kroz svoju gustu kosu te oliže gornju usnu,onako zavodnički.