Secret World

Part 22

Otvorim svoje čokoladne oči te trepnem par puta kako bi mi jasna slika sobe došla do mozga.Izdahnem dok se ogromna bol i nervoza stvara u mom grlu te progutam knedlu dok na kratko zatvorim oči.

Osećem jak stisak u predelu stomaka koji spaja ova naša usnula tela dok iza sebe čujem ujednačeno disanje i blago mumlanje koje mi,bez obzira na ovu situaciju,izmami osmeh na lice.Kao mali dečak je...

Noć se presijava na urednim staklima naše sobe dok par mesečevih zraka obasjava krevet do mog struka te mogu jasno videti sivu posteljinu koja stvara neopisivu toplotu koju Aleks svojim prisustvom pojačava i ujednačava sa mojim srećnim osmehom.

Spustim svoj dlan na njegov,koji je počivao na mom stomaku preko posteljine,te ga nežno pomazim zatvarajući oči dok pod svojom kožom osećam svilu.Nasmešim se

Sačekam par minuta kako bi koja koža upila njegovu svilenkastu kožu te je laganim pokretima pomerima sa svog tela osećajući nezadovoljstbo sa njegove a naravno i sa moje strane.

Vapaj mog tela za mjegovi je nepodošljiv i ne znam kako ću izdržati biti bez njega pet minuta a kamo li ceo život.Izdahnem tužno zatvarajući oči te  laganim i tihim pokretima izađem iz kreveta dok hladnoća obavija moje gole noge.Moje telo je biko prektiveno njegovom belim majcom koja je imala tonu njegovog mirisa.

Blago mrmljanje i nezadovoljstvo me je nateralo da se naglo okrenem ka njemu dok mi se dah zaustavlja.Čak ni vazduh ne izlazi iz mojih usta dok ga posmatram u strahu da ću ga probuditi.

Nelagodno se promeškolji i promrlja nešto a onda jednom rukom obgrli koj jastuk zabijajući glavu u njegov jastuk.Izdahnem  sa olakšanjem te tihim i nečujnim koracima priđem ormaru vadeći iz njega prvo što mi padne pod ruku te navučem na sebe.

Zavežem svoju kosu u konjski,visoki,rep te uzmem svoj ranac u kome su mi bile spakovane osnovne stvari koje su mi bile potrebne.

Koliko god se ja trudila da samo otvorim ta crna vrata i izađem iz ove sobe ostavljajući NJEGA u tami ovog noćnog časa,nisam mogla.Zastala sam kada je moj dlan bio udaljen milimetar od hladne sive brave te sam čvrsto zatvorila svoje oči.

Izdahnem teško i bolno te se na petama okrenem ka krevetu na kome je spavao usnuo dečak bez koga neću moći ni minut.Pustim korak te se brzo stvorim ispred njega.

Blaga tecnost muti moje vidno polje dok gledam usnulog momka kako se sve više zabija u moj jastuk upijajući moj miris.

Kosa mu je razbarušena zbog neurednog spavanja dok mu je ceo gornji deo tela bio otkriven i potpuno pregledan za mene.

Njegova boja kože nije bila previše tamna a ni previše svetla,nešto između i to sam obožavala kod njega.Naspram moje svetle kože njegova je bila savršena.

Izdahnem dok gledam njegovu polovinu lica koja je bila pristupna mojim usijalim i mokrim očima.I ako je bila tama na neki poseban način je neka svetlost izlazila iz njegovog tela i omađijala me je te su se moje noge zalepile za pod ne dajući mi da se pomerim od tog mesta.

Kao da me je neka jača sila sprecavala da se pomerim i čvrsto mi je fokus držala na njegovom savršenim licu.

Ne želim da odem od njega.Želim da ostanem ovde zauvek pa makar morala ostati na ovom mestu i da posmatram njegovo usnulo lice na toj sivoj posteljini neverovatne mekoće.

Izdahnem zatvarajući svoje oči te ih jako stisnem dok svoj hladan dan prislonim na predeo preko mog nosa masirajući koren istog.

Otvorim oči dok ga posmatram a ogromna bol obuzima moje srce te osetim kako se steže i slabi sa otkucajima.