Secret World

Part 43

Bacim poslednji pogled na čisto ogledalo u kome se nalazi moj odraz.Crna haljina prati vitke delove mog tela,pokazivajući sve vrline mog tela.

Crne štikle su činile moje svetle noge da izgledaju još duže i još vitkie,i da izgledam još više nego što u suštini jesam.Kosa mi je lagano uvijena u velike lokne i bila puštena preko mojih grudi.Moje čokoladne oči su lutale po mom odrazu dok su mi rumene usne bile blago otvorene zbog disanja.

Pokušavam da ne mislim o jučerašnjem događaju,jer pokušavam da izbrišem sve loše misli,barem danas.

Ne mogu razmišljati o takvim stvarima,jer nemam snage.Naša veza se pretvorila u svađe i pomirenja,svakodnevno.Ne znam više ni da li je potrebno pružiti još jednu šansu ovakvoj ljubavi.

Razočarao me je.Ali ne znam da li da ga krivim.I ja sam njega prevarila,na neki način.

Osećam da će mi mozak pući od svega.Ne razumem šta trebam da radim.Ne znam ni kako trebam da se ponašam kada ga vidim.

Nije došao.Ostao je tamo.Ko zna šta su oni još radili dok sam ja spavala ovde.Spavala?Osećam kako će moji podočnjaci dotaći pod,vrlo brzo.

Izdahnem,te se ispravim posmatrajući moje telo u ogledalo te popravim one sitnice kako bi sebe dovela u savršenstvo.

"Lepa si"-trgne me njegov glas te se okrenem ka njemu.

Stojao je navaljen na okvir vrata,sa rukama prekrštenim preko njegovim grudima.Osmeh mu je vladao na licu dok su mu umorne,pospane oči  lutale po mom uplašenom licu i tražile jednu iskru osmeha.

Klimnem glavom gutajući knedlu zbog bola u grlu,te se potpuno okrenem ka njemu dok on odvaja svoje telo od vrata i svojim šmekerski hodom kreće ka meni.

"Gde si spavao?"-upitam te on zastane pravo ispred mene te se ja odvojom od njega na šta se on zbuni.

"Kod mojih"-izusti on nasmejano te ja klimnem glavom okretajući se ka noćnom stočiću tražeći svoj telefon.

"Zajedno sa Leksi?"-upitam znatiželjno ne okretajući se ka njemu jer krećem za telefon,kada ga zapazim na krevetu.Nasmeši se.

"Ne"-izusti on,te me odmeri kada se okrenem ka njemu.

"Umoran si"-izustim kako bi tišinu presekla,jer ako je tišina,pokušaće svašta.

"Pokušaj spavati na kauču"-izusti on mučno masirajući svoj vrat.

Klimnem glavom dok grizem unutrašnjost svog obraza,te laganim koracima krenem da zaobiđem Aleksa kako bi sišla dole.

Ali,Aleks ne bi bio Aleks kada se ne bi pobunio hvatajući moj lakat kada se naša tela nađu tik jedno pored drugo na šta osetim blagu drhtavicu zbog njegovog dodira.

"Gde ideš?"-upita on okretajući se ka meni kako bi imao potpunu sliku.

"Na groblje"-izustim te se on zbuni trazeći ,pogledom, da mu odgovorim.-"Danas im je godišnjica"-dodam veoma tiho,na šta on klimne glavom.

"Voziću te"-ponudi se on i već krene da se odvaja od mene na šta ja reagujem.

"Ne!"-iznenadi se dok me zbunjeno gleda-"Dovoljno si uradio"-izustim te on nastavi da me gleda zbunjeno dok se ja odvajam od njega.

"Treba ti prevoz"-doda on kada se ja nađem na pragu vrata moje sobe.

"Uzeću taksi"-kažem te on krene da odmahuje glavom u znak negodovanja-"Insistiram"-zapretim mu odlučno.

"Nije me briga"-izusti on te krene ispred mene dok ja grizem svoju donju usnu.

Izdahnem mučno,shvatajući da ne mogu da mu se suprostavim,te laganim koracima krenem da se spuštam niz velike drvene stepenice zapažajući ga kako uzima ključeve i dve crvene ruže,te otvori vrata čekajući me da izađem.