Secret World

Part 46

"More je zahuhtalo,nebo je zasijalo.
Hladan,blag,nežan vetar obgrlio je njene obraze dok su se rumenili.Sjaj u njenim očima opio je moje srce dok joj je sladak osmeh titrao na licu.
Nežnost njenih usana,dodir njenih očiju,slatkoća njene kože je bilo i više nego dovoljno.
Ožareno me je posmatrala.
Puna ljubavi i razumevanja.
Puna stihova i neispevanih pesama.
Puna tajni i istine.
Puna sveta i života.
Puna nežnosti i iskrenosti.
Puna detinjarija i ozbiljnosti.
Puna kontrasta i sličnosti.
Puna boje i sivila.
Puna neba i mora.
Planina i gora.
Puna svega onoga što je meni bilo potrebno.
Puna mene,a i ja pun nje."

Prisetila se....

Osećaj tuđinskih duša na njenim krhkim leđima oblivao ju je dok su joj se u glavi smenjivale slike.
Slike koje nisu bile prijatne.Slike koje je ona stvorila svojim postupcima.

Nevidljiva krv joj je pekla kožu srca dok je užasnuto gledala bledu boju njenih ruku,čiste kao suze sa jedne strane a duboko u sebi ukaljane njenim grehovima.

Taj čovek je jutros izašao iz svoje kuće uz obećanje svojoj deci da će se ovoga puta vratiti kući ranije kako bi mogao da provede malo više vremena sa svojom decom,a ženi se zakleo da će je odvesti na divnu večeru.

Taj nevini tinejdžer je cele noći smišljao kako pozvati najlepšu devojku škole na sastanak.I pristala je.Sreća ga je obuzela te su mu se noge oduzele i grlo je bilo željno jakog alkohola.

Ta ista žena je skupljala poslednji novčić sa šanka kako bi donela još neki dinar u svoj skroman dom kako njeno dete ne bi bilo gladno.A sada je ostavljeno na milost i nemilost ovog razornog sveta.

I ta ista devojka je bila spremna priznati svetu da je drugačija.Priznati roditeljima,bratu,prijateljima da pripada tim ljudima koji vole partnere istog pola.Bila je spremna priznati istinu.

To nisu jedini koji su nastradali tog dana.Nije samo njihova krv bila prelivena po podu napuštenog bara.Mnogo njih je izgubili nadu i prokockalo svoj život kako bi jedna osoba zadovoljila svoje potrebe.

Razaranje i ubistvo nisu bili poželjni u njenom svetu.Plašila se da se to isto može desiti i njoj.Plašila se da će jednog dana svet postojati bez nasmejane i smotane Irie.

I pogodite šta!
Upravo je ona postala ubica.Upravo je ona oduzela dvanaest nedužnih ljudskih života.Upravo je ona okasatila porodice jer su izgubili članove svoga srca.

Ah,krivila je sebe ali...ta strana.Ta strana moći,hladnoga srca i tame joj je zahvatala to malo srculence.Ta strana joj je zabranjivala da brine o tome.Ta strana je dozvoljavala da Iria uživa u ubistvima.

Tu stranu je Iria potiskivala svom snagom ali se osećala da je sve slabija dok je njena moć bila sve jača.

Hladan vetar koji je raznosio njenu kosu i udarao u njeno bledo lice hladeći ga joj je davao još veću želju za nastankom adrenalina u njenom organizmu.

Bila joj je potrebna neka akcija.Želela je raditi zabavne i lude stvari od koje bi svako bežao.Više je nije zanimala romantika koliko su je zanimale vožnje motorom na krovovima,skakanje sa litice autom,skakanje do vrha planina...i još mnogo nezamislivih stvari.

Moć i snaga su buktali u njenom telu i taj osećaj je bio jači nego leptirići koje je osetila kada je prvi put videla Aleksa.Taj osećaj je bio neverovatan.

Još jedan kolut napred a onda je stala na ivicu krova Aleksove kuće.

Pogled joj je prelazio brdima,planinama i šumama koje su obuhvatale prostor iza Aleksove kuće.Vetar je bio prelep dok je hladio njeno lice te je ona zavukla ruke u svoju svilenkastu kosu i izvadila ju je iz crne kožne jakne i pustila da se vijori po svežem vazduhu.