Secret World

Part 32

"Ovo bi trebalo da joj smiri bolove"

Izusti čovek srednjih godina,David,dok se odvajao od njenog kreveta i nje same.Svoj pogled je lagano sklanjao sa usnule devojke te ga je fokusirao na mladića.

Aleks je stajao iznad njenog kreveta sa rukama prekrštenim preko grudi dok mu je jedan dlan počivao na bradi.Zabrinuto je posmatrao kako joj  znojavo telo drhti.Stiskala je prekrivač na sebi dok je ispuštala veoma tihe ali mučne jecaje pri svakom novom udahu.

Posmatrao je kako su joj usnice blago otvorene dok udiše vazduh,ali i one podrhtavaju.Oči joj se stežu i opuštaju dok joj kapljice znoja padaju sa čela.Njena razbarušena kosa bila je skupljena u neurednu punđu koju je Aleks napravio,ipak mu je tako neuredna bila najlepša.

Nije on rekao da ne voli kada se obuče u dugačku usku haljinu.Kada obuje te vrtoglavo visoke štikle.Kada napravi savršenu frizuru i kada prekrije svoje lice nepotrebnom šminkom.Ne,naravno da je svakom muškarcu devojka lepa kada je elegantno obučena,ali nekako mu je baš ovakva Iria prijala.Osećao se kao da je samo njegova i kao da je znao da niko neće moći nju da otme od njega.Imao je tu neku sigurnost.

Obožavao je njene pegave obraze i taj prćast pegavi nos koji bi ga golicao pri svakom novom poljupcu.Obožavao je miris njene razbarušene kose u svakom trenutku ali je najviše voleo taj njen zanosni osmeh i čokoladne oči.Takvo savršenstvo u jednoj osobi nikada nije mogao da vidi.Ali je bio ponosan što je takav anđeo samo njegov.

Nekome su to bile nesavršenosti i nekome je sve to smetalo,ali,da li postoji čovek bez mana?On je voleo njene mane i uživao je u svim njenim vrlinama.I koliko god on pričao da mrzi njenu radoznalost,to ga je uvek zasmejavalo.Jer ipak,oni su se zbog njene radoznali spojili.

"Drhti"-izusti Aleks promuklo ne skidajući pogled sa nje

"Da,znam"-kaže David te podari značajan pogled Aleksu

"Šta si joj to dao?"-upita Aleks te pogleda na tren u pod,a onda vrati pogled na nju

"Lek"-izusti David-"Smanjiće njene bolove,ali ne mnogo i neće dugo trajati"-mučno kaže David što je tiše moguće

"Imamo još tih lekova,zar ne?"-upita Aleks već znatno uplašen

"Imamo za par dana,ali ćemo morati da nabavimo još"-odgovori te Aleks klimne glavom pogledom prelazeći preko njenog tela

"Šta se dešava sa njom?"-upita Aleks mučno drhtavim glasom te proguta knedlu dok se okreće ka čoveku koji mu je uvek pomagao i koji mu je bio zamena za oca

"Ne znam,Aleks"-izusti David te slegne ramenima-"U mojoj celoj istoriji nisam uočio ovakve simptome.Pokušaću da proverim u biblioteci"-izusti David tiho i tužno

"Nikad se ovako nisam osećao"-izusti Aleks ko iz topa neverujući svojim očima

"Kako?"-upita David jer je želeo da pomogne svom 'detetu' na bilo koji način

"Uplašeno"-kaže Aleks te odmahne glavom dok je posmatra-"Beskorisno"-doda-"Želim da joj pomognem ali,dođavola,ne znam kako."-kaže-"Ne znam kako da je zaštitim"-izusti-"Od kako smo se upoznali sve loše se njoj dešava"-mučno izusti te isfrustrirano prođe rukom kroz svoju gustu kosu

"Načina će uvek biti,Aleks"-kaže David-"Rekao sam ti da kroz život ne možeš proći ne povređen,koliko god ti želeo..."-prekine ga Aleks već znatno iznerviran

"Dokle  će više mene život povređivati?"-upita iznemoglavo-"Zar nije dosta što su mi ubili roditelje?Zar nije dosta što su mi uzeli kraljevstvo?Zar nije dosta što su ubijali svaku devojku koja oseti barem malo ljubavi prema meni?Sada hoće da mi uzmu jedinu osobu zbog koje ne želim da sebi iščupam srce"-mučno kaže te proguta knedlu