Secret World

Part 3

Hodajući,sada već, suvim ulicama ovog malog grada,ogrnem se svojim sitnim ručicama ne bih li ugrejala,barem malo,svoje smrznuto telo.

Sivi oblaci su konačno rešili da uzmu slobodan dan dopuštajući suncu da konačno zasjaji i otopi duše smrtnika koji bezdušno hodaju ulicama njegovog grada.

Crvkut ptica širi moj osmeh dok blaženi vetar,bez prestanka njiše moju dugačku kosu,terajući je sa svake strane mojih rumenih obraza.

Trebam li da napomenen da ni danas nije bio na stanici?Ne razumem zašto bije došao.Kao da to namerno radi.

Moram da zaboravim na taj nemili dogadjaj i fokusiram se na ozbiljnije i važnije teme mog oronulog života.
A to su?

"Hejj zamišljena"

Trgne me razigrani i barušunasti,Bekin glas te se probudim iz tog transa podižući glavu.

"Hm?"-izustim zbunjena

"Šta se dešava sa tobom?"-upita zainteresovano

"Am...ništa...samo razmišljam"-tiho kažem

Dobijem jedno klimanje glavom a onda i drhtanje njene donje vilice.Protrlja svoje dlanove o cele ruke pokušavajući da se zagreje

"Okej,mislim da smo se dovoljno smrzavale.Vreme je za klopu"-drhtavim glasom kaže

"Okej"-odgovorim

Stavim ruke u džepove moje zelene,dugačke jakne te se obe uputimo ka ulazu škole.Prolazimo kroz dugačak hodnik,usput zakačinjajući po nečije rame na šta se izvinim i produžima dalje.

Otvaramo velika,crvena,dvokrilna vrata te udjemo u belu prostoriju punu stolova i stolica kao i gladnih djaka.

"Sešću na naše mesto"-obratim se Beki

"Okej"-prozbori uzimajući poslužavnik te stane u red čekajući da uzme svoju hranu.Okrenem se te brzim korakom došetam do našeg mesta koji se nalazio pored prozora.

Da,opet sam dala novac onom beskućniku koji mi se zahvaljivao jedno 15 minuta.Samo sam mu se nasmejala i rekla svoje ime te ušla u voz.Ne žalim što sam opet ostala bez užine,čak i nisam gladna.I mnogo mi je drago što čujem da je starac dobio hranu,njemu je novac potrebniji,sigurna sam.

Podignem pogled sa mojih smrznutih prstiju te ih prislonim usnama tiho duvajući u njih ne bi li ih zagrejala barem malo.Pogled mi šeta po kantini prepunoj djaka,te skrenem pogled na vrata koja se otvaraju praveći škripu.

Kroz njih prolazi momak crne kose i izraženih zelenih očiju.Na sebi je imao samo crninu.Crna majca i crne pantalone.Izgledao je kao djavo.Zgodan djavo

Namrgodjenog lica i pogleda pravo ispred sebe koračao je zanosno do stola u uglu.Šarlantno se smestio na njemu i duboko izdahnuo što je dovelo do toga da se par crnih pramenova njišu na njegovom vazduhu.

Iz ove perspektive zračio je tamom i zlom što je mnogo podsećalo na njega.Isti hod,ista tama,isti stav ista osećanja.Kao da mu se u životu ništa nije desilo i kao da nema za šta da se bori.Zar je život stvarno bio toliko okrutan prema njemu?

"Uff,čoveče koliki je to red bio"-umoran Bekin glas me trgne-"Umirem od gladi"-doda

Blago se nasmešim dok gledam kako grabi sendvič i uzima velike komade njega praveći očaravajući izraz lica kada oseti ukus tog spoja namirnica.

"Beka"-tiho kažem

"Hm?"-promumla

"Ko je ono?"-upitam prstom pokazujući na dečka u uglu  te ga i Beka pogleda