Džepni sat

7.

31.12.2016.

Japan,Tokio.

,,Hm, zanimljivo", prozborio je Džošua  dok je pažljivo proučavao sliku okačenu na ružičastom zidu njene spavaće sobe.

,,Sviđa ti se?", upitala je brineta i time prekinula tišinu u kojoj je on prethodno uživao.

,,Dopada mi se tehnika kojom je rađena slika", rekao je napućenih usana i kažiprst prislonio na bradu.

,,Ti se ono kao razumeš u umetnost, je li?", podigla je jednu obrvu i prekrstila ruke na grudima. Ispustio je mali izdah i svu pažnju usmerio ka njoj.

,,Poznajem je dovoljno da bih mogao da uočim bitne greške, kao što je, na primer, ova činija", prstom je pokazao na plavu posudu naslikanu posred stola.

,,Šta nije u redu sa njom?", iznenađeno je upitala Sofija. Slika o kojoj govori je za nju predstavljala najveći uspeh koji je dostigla, koristeći raznobojne uljane boje kako bi je dočarala i dala joj malo života. Volela je slikanje, taj trenutak kada bi uzela četkicu u ruke i stopila se s njom, stvarajući na platnu čuda koja bi samo njenom oku i duši bila razumljiva.

,,Nije u proporciji sa stolom, a i valeri nisu dobri. Mogla si još malo da poradiš na detaljima, no dobro."

Uputila mu je zbunjujući pogled, nakon čega je on samo dodao: ,,Stvar je u tome što ti imaš dosta potencijala i možeš da pružiš mnogo više od ovoga, ali si previše lenja za to."

,,Pa, hvala?", uvređeno je uzvratila. Nije volela kada ljudi osuđuju njen rad, iako su na umu imali samo dobre namere dok su iznosili svoja mišljenja.

,,U životu nije sve tako sjajno, znaš. Ako želiš da postigneš određene rezultate, moraćeš nekad da digneš dupe i potrudiš se da ih ostvariš."

,,Ponekad umeš da budeš stvarno dobar dečko", nasmejala se i sklonila zalutali pramen kose sa lica.

,,Ne navikavaj se, srećo. Ovo je samo privremeno", koliko god se trudio da se suzdrži, maleni smešak je ipak uspeo da se probije u uglu njegovih ispucalih usana.

,,Mislila sam da ćeš se konačno promeniti i dopustiti mi da ti pomognem, ali izgleda da i nakon svega ti ostaješ isti."

,,Zar još uvek nisi shvatila, Sofija? Ja nemam srce. Nemam dušu. Moje telo je sačinjeno od kamena."

Uzdahnula je i mrzovoljno sela na ivicu kreveta. Par trenutaka zatim, prišao joj je i seo blizu nje. Promeškoljio se u mestu i sekundu kasnije njegova glava našla se na njenom krilu. Zbunjena njegovim činom, nastavila je nemo da posmatra njegove krupne oči. Uhvatio je za ruku i približio je svome licu.

,,Hajde, miluj me svojim nežnim rukama", prijatna toplina dopirala je iz njegovog glasa. Učinila je kao što je i zatražio, i već sledećeg momenta njen dlan prelazio je preko hrapave površine njegovog lica, da bi se na kraju zaustavila u lavirint bujne, crvene kose. Pogled je usmerila ka zidnom satu u obliku sidra, koji je ukazivao na to da će ih za svega  nekoliko sati napustiti stara godina.

,,Imaš li planove za večeras?", upitao je.

,,Zapravo, imam", odgovorila je glasom grubljim nego inače, što je njega asociralo na to da je došlo vreme za njegov odlazak. Mrzovoljno je ustao sa kreveta i stao ispred nje.

,,Želim ti lep provod večeras", namignuo je i potom nestao. Blago se nasmešila, ustala sa udobnog francuskog ležaja i uputila se ka ormaru sa ciljem da pronađe adekvatnu odevnu kombinaciju za večerašnji doček.

***

,,Lep provod, mila", mahala je gospođa Vinter Sofjinoj silueti koja se sve više udaljavala od svog doma i zašla duboko u maglu koja je obavila čitavi grad. Imala je na umu da već uveliko kasni, te je odlučila da ubrza korake i postara se da stigne što je pre moguće. Vibracija u njenom džepu je naterala da se zaustavi i pogleda poruku koja joj je u tom momentu stigla.

,,Centar. Crvena jakna. On. Požuri!
-Džuli"

Nasmejala se načinu na koji je njena drugarica naznačavala važnost sadržaja poruke. Vratila je telefon u džep od jakne i produžila istim tempom.

Suzila je pogled i u daljini ugledala malu, crvenu tačku kako skakuće oko druge, crne tačke. Potrčala je ka njima i zadihano progovorila: ,,Znala sam da ste vi", nasmejala se.

,,Reci mi, molim te, ko je dovoljno lud da skače i ujedno peva pesmu sa uvodne špice za crtani film Fifi i cvetno društvo osim Džuli?", ironično je prozborio Eliot. Plavuša se namrštila i laktom ga udarila po ruci, na šta je ovaj ispustio jedno jaoj. Uputio joj je ubilački pogled i udaljio se par centimetara od nje.

,,Zašto ti je toliko dugo trebalo da stigneš?", upitala je Džuli.

,,Um, nije važno", nervozno se osmehnula i u glavi smišljala hiljadu načina samo da bi promenila temu. ,,Gde je on?"

,,Okreni se", izazivački se nasmejala. Sofija je par puta trepnula i sa velikom dozom nesigurnosti se okrenula iza. Ugledala je par momaka, veoma zgodnih momaka poređanih jedan do drugoga, sa velikim osmesima na njihovim licima.

Crne, sitne oči presijavale su se na mesečini, dok je njegova nestašna plava kosa virila iz bordo crvene kape. Nasmejao se i ruke položio na njena ramena. ,,Zdravo", tiho je progovorio ne sklanjajući pogled sa njenih maslinasto zelenih očiju.

,,H-hej", nervozno je odgovorila i vratila pogled na njegove ruke. Razočarano ih je sklonio i stavio u džepove od jakne. ,,Drago mi je što te vidim."

Svesna činjenice da ga je indirektno uvredila, skinula je kapu sa njegove glave i rukom prešla preko plave kose. Imala je osećaj kao da upravo prolazi prstima preko mekane svile. Primetivši to, zgodni plavušan je uštinuo za obraz i uzeo kapu iz njenih ruku. ,,Mišljenja su obostrana", usne su mu se oblikovale u prelepi osmeh.

Udahnula je i pogled usmerila ka nebu. Bilo je poprilično vedro, što je čudno za ovo doba godine. Ljudi su već uveliko dolazili u grupicama povodom dočega Nove godine i ispunili svaki delić u centru grada. Poznati izvođači na tim prostorima su odlučili da zapečate i ovu godinu svojim prelepim glasovima i teškim koreografijama spremljenim nedeljama unapred samo za taj specijalan događaj. Nedugo zatim, počelo je čuveno odbrojavanje i nebo su ispunile hiljade vatrometa raznih boja.

,,Srećna Nova godina!", povikala je Džuli i snažno zagrlila osobu koja se na sopstvenu nesreću našla sa njene desne strane. Eliot je promrmljao nešto sebi u bradu i povukao je bliže sebi. Ne želeći da kvari ovaj trenutak, poslala mu je imaginarni poljubac i nastavila sa čestitanjem.

,,Srećna Nova Sofija", prošaputao je Tomas i privukao je u zagrljaj.

,,Srećna Nova Tomase", svoje ruke obmotala je oko njegovog struka i ostavila kratak poljubac na njegovim obrazima. Udaljila se od njega i nervozno cupkala u mestu.

,,Zašto ne odemo u neki kafić i tamo nastavimo slavlje?", odjednom je upitao oniži dečko svetlo smeđe kose i razigranog osmeha.

,,Odlična ideja Dilan", dobacio je visoki dečko kristalno plave kose i nežno lupio prijatelja po glavi. Ostali su samo klimnuli glavom, pa su nedugo zatim krenuli ka malenom kafiću koji se nalazio dve ulice levo od centra grada.

Ne razmišljajući, Tomas je uhvatio Sofiju za ruku i svoje prste isprepletao sa njenima. Pogledala je u njihove ruke i postiđeno okrenula glavu. Sama njena reakcija je sadržala preveliku dozu slatkoće, da je požuda za njenim usnama u njemu sve više rasla.

Što su se više udaljavali od mesta dočeka, on je sve manje uspevao da uživa u lepoti njenog prisustva. Spustio je pogled ka zemlji i obrisao nepoželjnu suzu koja je iskoristila priliku njegove nepažnje i skliznula niz njegove vrele obraze. Crvena kosa mu je vijorila na vetru, svaka vlas je vodila sopstvenu priču, nervirajući time smrknutog Džošuu. Izdaja i bol, taj dobro poznati osećaj se i nakon toliko godina odlučio ponovo vratiti i uništiti mu i zadnju nadu koju je imao. Podsmehnuo se samom sebi i ruke skupio u pesnice.

,,Srećna Nova godina, Sofija."