Džepni sat

12.

12.03.2017.

Japan, Tokio.

Čekanje nekad može biti zaista naporno, zar ne? Pogotovo ako se radi o nekoj veoma važnoj situaciji i sve što vam tada treba jeste kvalitetan savet jedinog stručnjaka kojeg poznajete, ali vreme kao da je u tom trenutku namerno stalo i zlobno vam se smeši.

Taj problem mučio je i Sofiju. Dok je nestrpljivo čekala svoju najbolju prijateljicu, koju je usput pozvala u poslednjem trenutku zbog pomoći oko odabira odevne kombinacije za večerašnju šetnju sa Tomasom, nervozno je proveravala svaki sekund na starom ručnom satu. Minuti su joj prolazili kao godine, te je imala osećaj da je prošla čitava večnost do onog trenutka kada je ugledala Džulino nasmejano lice na pragu njene sobe.

,,Konačno!", povikala je i povukla je za ruku. Smestila je na svoj krevet koji je bio prenatrpan stvarima, rezultirajući neodlučnost i premišljanje koje je tada imala.

,,Šta se ovde desilo?", zapanjujuće je upitala Džuli, dok je pogledom obišla svaki kutak njene sobe. Iskreno, nije navikla da je vidi u ovolikom haosu, ali je imala razumevanja jer se ipak radilo o veoma važnoj situaciji.

,,Poludeću, Džuli", poraženo je slegnula ramenima i srušila se na pod. ,,Da sam znala da će me ovoliko problema i muka zadesiti zbog običnog izlaska, nikada ne bih pristala na tako nešto."

,,Ne drami", prekorno je pogledala Džuli. ,,Bitno je samo da budeš ono što jesi, skupocena odeća i prenagla šminka ne mogu nikako nadmašiti iskrenost i prirodnu lepotu."

,,Znaš, nekad mi je stvarno drago što te imam pored sebe", prišla joj je bliže i snažno je zagrlila.

,,Dosta je bilo nežnosti, želim da vidim šta si izdvojila kao najbolju kombinaciju za večeras", brzim koracima prišla je glomaznom ormaru i izvukla prvi komad odeće koji je planirala da obuče. Duga crvena haljina sa čipkanim dezenom je više odgovarala velikim slavljima, no nju to nije sprečilo da je svrsta u top tri omiljene haljine koje bi sada rado obukla.

,,Fuj, ne. Čipka nikako", uzalud sva ljubav i povezanost koju je osećala prema toj haljini, kada je Džuli odlučila da je pošalje na gomilu kod ostalih, manje važnih stvari. Zanemarujući oštar jezik svoje prijateljice, vratila je haljinu u ormar i potom pažljivo izvukla sada nešto kraću haljinu sa prevelikim dekolteom. Džulina reakcija je bila poprilično smešna, što je na kraju dovelo do prevelikog smeha.

,,Da li ti to planiraš da ga udaviš grudima, ha Sofija?", podigla je obrve i zamišljeno stavila prst na bradu. Sofija se naglo uozbiljila i hitro vratila haljinu u ormar, ne želeći dodatna pod pitanja koja će je još više gurnuti u ponor srama.

,,Ova je poslednja", nontalašno je dodala i sada izvukla modro zelenu haljinu sa printom cveća na sebi.

,,Bože, Sofija. On izlazi sa sedamnaestogodišnjakinjom, ne sa babom od sedamdeset godina. Skloni to, odvratno je", nije se ni trudila da bude škrta na rečima. Napravila je zgroženu facu i dlanovima obuhvatila predeo obraza. Imala je savršeni pogled na Sofiju koja se trudila da ostane pribrana i smogne snage da nastavi sa diskusijom. Poraženo je bacila haljinu na pod i očajno je pogledala.

,,To je sve što imam."

,,Nemoguće", odmahnula je glavom, ne želeći da poveruje u besmislice koje je govorila Sofija. Ustala je sa kreveta i počela sa traženjem odgovarajuće haljine po velikoj gomili stvari koja se nalazila na podu Sofijine sobe. 

Prestala je kada je ugledala mornarsko plavu haljinicu na prugice, istu onu koju je pre neki dan gotovo uvalila Sofiji. Pobedonosno se osmehnula i predala joj haljinu u ruke.