Džepni sat

6.

30.12.2016.

Japan, Tokio.

Jedna po jedna, pahulja je padala na zemlji čineći da sve što se tada nalazio u prirodi poprimi novonastalu snežnu boju. Hladan vetar šibao je okolo poput okrutnog biča, ostavljajući crvenilo na njezinom majušnom nosu. Zalutala pahulja pronašla je put do njenih obraza, te se čim ih je dotakla istopila. Ispustila je blagi izdah i dlanovima obrisala kapljice sa lica.

,,Šta čekaš na ovoj hladnoći? Upadaj!", povikala je plavuša. Sofija se blago osmehnula i laganim koracima približavala kući porodice Prajs, želeći da još malo uživa u ovom trenutku.

,,Vreme nikada nije bilo lepše", prozbori Sofija i rukama protrese preostale pahulje sa odeće.

,,Napolju je ledeno, Sofija", postrelji je pogledom Džuli.

,,Daj, nije toliko strašno", zakolutala je očima i pružila joj svoj crni kaputić.

,,Kao mala si jako volela sneg", pridružila im se gospođa Tifani, dok je usput ostavila krpu na starom cipelarniku. ,,Drago mi je što si odvojila malo svog vremena i došla nam u posetu", reče vidno iznenađena Sofijinim dolaskom.

,,I meni je takođe drago", blago izusti Sofija i privije joj se u zagrljaj. Nedostajala joj je Tifani, a obaveze oko škole i Džošue joj nisu ostavile višak slobodnog vremena, te se veoma radovala današnjoj poseti.

,,Znamo koliko volite jedna drugu", uzviknu Džuli. ,,No, moramo što pre završiti projekat, zar ne Sofija?"

,,Oduvek si bila nestrpljivo dete", prozborio je gospodin Erik dok je pažljivo sklopio parče starih novina i posložio na stočić pored televizora. Ustao je sa stare, zelene fotelje koja je ostavila malo udubljenje na mestu na kome je prethodno proveo veći deo dana. Usporenim koracima prišao je bliže Sofiji i rukom prošao kroz njenu kosu, pritom izazvaši malo naelektrisanje.

,,Jesi li gladna, dušo? Spremila sam domaće testo sa sirom, baš onako kako ti voliš", blagim tonom upita gospođa Tifani, pritom oblikujući veliki osmeh.

Peciva i čajni kolutići gospođe Prajs su neizostavni delovi ovih prazničnih dana. Porodica Prajs je važila za jednu od najmilijih i najupečatljivijih porodica tokom praznika. Gospođa Tifani bi se svake godine potrudila da osmisli novu dekoraciju za već dovoljno ukrašeno dvorište, dok su bliznakinje bile zadužene za dekorisanje jelke. Naravno, Džuli je sve zabeležila fotoaparatom i time sačuvala sve divne trenutne koje su kao porodica proveli zajedno. Praznična euforija se u ovoj kući zaista oseća.

,,Verujem da je izvrsnog ukusa."

,,Osećam se zapostavljenom", prozbori Džuli. Gospodin i gospođa Prajs se zakikotaše, te je blago uštinu za obraz. ,,Ali, Džuli je u pravu. Imamo dosta da završimo, i čini mi se da nam jedna noć neće biti dovoljna."

,,U redu, nećemo više da vas zadržavamo", reče gospodin Erik i istim tempom produži ka kuhinji uz pratnju svoje supruge. ,,Devojke, ako vam je potrebna neka pomoć, slobodno nam se obratite."

,,Da, naravno", brzopleto je dodala Džuli, nakon čega je uhvatila Sofiju za ruku i povukla ka stepenicama koje vode do njene spavaće sobe.

,,Imam svašta da ti ispričam!", uzbuđeno je uzviknula dok je pažljivo zaključavala vrata za sobom.

Jedina soba u kući koja je osvetljenja tokom čitavog dana. Šarene svetiljke koje služe kao ukras tokom zimskih dana bi neprestano radile čitave godine. Smatrajući da će tako privući pažnju zgodnog komšije, nesvesno se navikla na sjaj koje proizvode malene sijalice, te ih nikada ne isključuje.

,,Moram i ja tebi nešto veoma bitno da kažem", odvrati joj Sofija. Poslednjih nekoliko meseci su veoma potresni za nju. Naime, samo otkriće sata i pojava Džošue su dosta uticali na njenu psihu, te je želela da svoje probleme podeli sa nekim ko će je razumeti i dati joj prijateljski savet, što joj je ovih dana i bilo i više nego potrebno.

,,Ja ću početi prva, ako nemaš ništa protiv", Sofija je odmahnula glavom, što je Džuli nateralo da glasno izdahne i uputi joj njen dobro poznati zabrinuti pogled.

,,Da pogađam, tiče se Edvarda, zar ne?", sumnjivo je pogledala.

,,Volela bih da je on u pitanju... "

,,Šta nije u redu Džuli?"

,,Znaš da se u poslednje vreme dosta družim sa Sarom i Nadijom", zastala je na trenutak. Sofija je potvrdno klimnula glavom dajući joj do znanja da nastavi sa pričom.

,,I, kako su one dosta otvorene osobe, rekle su mi nekolicinu bitnih stvari. Veoma bitnih za tebe. "

,,Kako to misliš veoma bitnih za
mene?", zbunjeno je upitala Sofija. Retkih je slučajeva bilo da vidi svoju prijateljicu u ovakvom izdanju, i plašila se onoga što bi joj mogla saopštiti.

,,Samo... Budi oprezna sa Tomasom, okej? Veruj mi, nije onakav kakvim ga ti smatraš."

,,Zbunjuješ me, Džuli. I sama znaš da su najveći tračevi potekli iz njihovih usta, kako možeš tek tako da im poveruješ kada je njihova svaka druga izgovorena reč laž? Uostalom, ti si insistirala da mu pružim još jednu šansu, ne razumem u čemu je sada problem?"

,,Znaš koliko te volim i koliko mi znači naše prijateljstvo. Ne bih ti ovo rekla da nisam stopostotno sigurna u njihovu izjavu. Samo, veruj mi, okej?"

,,Imam li drugog izbora?"

,,Nemaš", nasmejala se i prišla joj bliže.

,,Šta to... Da se nisi usudila!", prstom je zapretila, no plavuša je već iskoristila priliku i počela rat golicanja. Želeći da izbegne neprijatnu situaciju, dohvatila je jastuk u obliku srca i time izazvala Džuli da započne tuču s jastucima. Smeh je ispunio čitavu sobu i time učinio da subotnje popodne isplanirano za učenje prođe uz dobar provod i uživanje.

,,Dosta više, ozbiljno", umorno prozbori Sofija. Rukavom crvenog džempera obrisala je znoj sa čela i bacila jastuk na krevet.

,,I posle deset godina, još uvek ne možeš da me pobediš u tuči s jastucima", ponosno se nasmejala Džuli.

,,Hej, barem se trudim. Priznaj da sam sve bolja i bolja", ljutito uzvrati Sofija.

,,Samo ti tako misli", uštine je za obraz. Sofija frknu i isplazi svoj jezik, zbog čega je kasnije Džuli neprestano zadirkivala. ,,To je bilo jako nezrelo od vas, mlada damo", našalila se plavuša.

,,Dobro me podseti, trebamo da završimo projekat iz istorije."

,,Uf, zar je to toliko bitno?"

,,Pa, ako želiš da padneš godinu, nije", slegnula je ramenima i zavrnula rukave džempera. Temperatura u sobi se naglo podigla, ili je samo ona imala takav osećaj zbog prethodne tuče.

,,Ti baš umeš da pokvariš trenutak, znaš", nevoljno je uzvratila Džuli i ustala sa kreveta, uputivši se ka polici sa priborom za školu.

,,Gledaj to sa vedrije strane; ako što pre završimo, imaćemo vremena za drugu rundu tuče s jastucima", na te reči, plavuša se zlobno nasmejala i poskočila nazad kod Sofije na krevet.

,,Pripremi se da izgubiš, Vinterova."

,,Nikada, Prajs."