Stand by me(Harry Styles,Croatian)

Stand by me ( Part 11 )

Part 11
- Anđele mamin.- čula sam majčin glas te joj se zaletjela u zagrljaj.
- Mama,tako si mi falila.- rekla sam te me je ona poljubila u tjeme.
- I ti meni dušo moja.-
- Gdje je tata?- upitala sam ju te sam ušla u kuću.
- Otišao je na poslovni put,brzo će se vratiti.- odgovorila je te me ponovo zagrlila.
- Jako si mami falila.- nadodala je te me čvrsto stisnula. Sjetila sam se Harrya i njegovog zagrljaja,poljupca.. Pustila sam suzu te je ona pala na majčino rame.
- Sve ćeš mi pričati,idem nam skuhati čaj,može a ti se raskomoti.- rekla je te se uputila u kuhinju. Popela sam se stepenicama do svoje sobe te se zatvorila u nju. Rijetko sam tu bila jer su moji roditelji većinu života proveli u Holmes Chapelu,ovdje su samo zbog tatinog posla. Sjela sam na svoj krevet i pokušala obuzdat suze ali nisam jednostavno mogla. Tako mi fali. Fali mi njegov zagrljaj,njegov osmijeh,njegov osmijeh kada mi kaže da me voli,fali mi njegov poljubac i rapsprave ko koga više voli,fali mi držanje za ruke,fali mi ono njegovo 'dobro jutro ljepotice',fali mi naše grimase kada se glupiramo,fali mi onaj osjećaj sigurnosti i ljubavi. Uronila sam u suze bola. Onda sam se odjednom smirila,jer sam se stjetila žileta. Otrčala sam u kupaonicu i potražila tatin žilet za brijanje. Kada sam ga napokon pronašla stavila sam ga na žilu i zažmirila. Sjetila sam se svog Harry-a i njegovih riječi. "Obećaj mi da više nikada nećeš niti posumljati da koristiš žilet,da bih se rezala,molim te samo mi to obećaj,bilo šta da se desi,molim te nemoj." Zaplakala sam i bacila žilet u koš za smeće. Pala sam na pod.Nisam više imala snage niti volje za ništa. Jedino šta sam htjela bila je smrt. Ali obećala sam. Mrzim obećanja. Ustala sam sa poda i umila se te izašla iz wc-a. U dnevnom boravku čekala me mama.
- Taman si stigla na čaj.- rekla je te se nasmijala. Ja sam pokušala glumiti lažan osmijeh ali sam brzo odustala jer sam znala da će skužiti. Sjela sam pored nje te naslonila glavu na njezino rame.
- Dakle što se točno desilo?- upitala me i otpila gutljaj čaja. Počela sam pa od početka. Ispričala joj sve. Doslovno sve šta je bilo u meni. Ponekad bih se smijala,ponekad zaplakala.. A ona je samo slušala. Nikome se nikada nisam mogla povjeriti kao svojoj majci.
- Dušo,znaš šta sam ja iz svega ovoga shvatila?- upitala me je.
- Ne,što?-
- Da ste vi zaljubljeni.- rekla je te se nasmiješila.
- Ali,prevario me je.- rekla sam joj tiho.
- Znaš,pitala si me uvijek zašto si jedinica i uvijek sam ti govorila da ja i tata nismo mogli kasnije imati djecu. E pa to je laž.- pogledala sam je u čudu a ona je samo nastavila. Tvoj tata je mene prevario kada si imala samo 2 godine.- rekla je i nasmiješila se. Uvijek sam joj se divila. Nikada u životu je nisam vidjela poniženu ili tužnu.
- I tvoj tata i ja smo nakon toga puno pričali,razgovarali i nešto shvatili. Da koliko god se mi durili na jedno drugo nismo mogli jedan bez drugoga. I ja znam da se sada ne kajemo jer smo donjeli ovu odluku,jer si odrasla uz ljubav roditelja.-
- A kako ti znaš da te nije više prevario?- upitala sam ju.
- Zato jer mu vjerujem.- rekla je i otpila gutljaj čaja.Ovo je tako čudno što mi je sad mama rekla. Malo sam ljuta na tatu,kako ona može živjeti s tim? Ja jednostavno ne mogu. Svaki put kad bih ga pogledala sjetila bih se toga. Za nas je najbolje da se više nikad ne vidimo. Na sami taj pomisao zaledila mi se krv u žilama. Ali ne mogu preći preko ponosa.

Harry P.O.V
Ležao sam na krevetu i gledao u plafon,boljela me je glava. Kendall je bila u kuhinji nešto spremala. Nakon nekoliko trenutaka čuo sam nečije korake kako mi se približavaju. Kendall je legla pored mene i počela mi dirati kosu. Naglo sam se ustao i pogledao ju.
- Kendall prekini,nismo zajedno,shvati,niti ćemo ikada biti,znaš zbog čega sve ovo radimo.- rekao sam pomalo grubo ali takav sam kad ona nije tu.
- Jesi ti mene ikad volio uopće ili sam ti bila samo igračka kao i sve do sad?- upitala me istim tonom.
- Ne,nisam. Jesi sad sretna? Pusti me na miru više. Jedina cura koju sam volio i nanio najviše zla bila je Candice i ti to nećeš moć promjeniti.-
- Tu lutku za napuhavanje? - rekla je i počela se smijat. Toliko bijesa se sad skupilo u meni da sam ju htio udarit. Prišao sam joj na centimetar i šapnuo u uho. " Još jednom reci nešto protiv nje,vjeruj mi,neće me biti briga što si cura". Vidio sam strah u njezinim očima te sam izašao iz sobe i krenuo van. Ne znam ni sam gdje. Htio bih otići njoj,da me rastereti ovog užasa,da me ponovo vrati u život. Ja bez nje nisam Harry,ja sam bez nje čudovište. Ispred stana su stajale par obožavateljica koje su tražile autogram. Stavio sam fake smile na lice i potpisao ih te ponovo otišao i maknuo onaj osmijeh sa lica. Ušao sam u auto i upalio ga.Pogledao sam na suvozačevo mjesto i bilo je prazno. U zadnje vrijeme smo stalno negdje išli,zabavljali se. Toliko često da mi je već postala navika ući u auto s njom. A nje sad tu nema. Zatvorio sam oči u nadi da ću ugledat one njene u kojima sam našao svoje nebo. U tom trenutku zazvonio mi je mobitel. Bio je Simon.
- Reci.- rekao sam kad sam se javio.
- Budi tamo za 20 min,trebamo se nešto dogovoriti.- rekao je i prekinuo poziv. Bacio sam mobitel na suvozačevo mjesto i uputio se prema studiu. Upalio sam radio i bila je pjesma 1D, They don't know about us. Nasmijao sam se iz prve,a onda kada sam se sjetio Candy ugasio radio. Svaka ljubavna pjesma me sjeća na nju. Stavio sam naočale na oči jer su bile natečene. Vozio sam se kojih pola sata jer je bila ogromna gužva. Kada sam stigao unutra Simon i dečki su već bili živčani.
- Harry gdje si ti?- upitali su me svi.
- Gužva u prometu.- rekao sam te su oni samo preokrenuli oči jer mi nisu vjerovali.Skinuo sam naočale i sjeo na trosjed.
- Ovako.- započeo je Simon i izvadio nekakve papire. Svakom od nas ih je podjelio. Bili su to tekstovi pjesama sa novog albuma koje trebamo uvježbati za jedan dan. Užas. U prostoriju je ušao i Paul sa isprikama da je bila gužva u prometu. Podigao sam obrve i pogledao dečke te su se oni nasmijali.
- Ljudi imamo puno posla. - rekao je Paul skidajući jaknu te nastavio.
- Kao što znate još malo imamo promociju albuma Midnight Memories u New Yorku. Dakle na put krećemo sutra ujutro,molim vas da u 8 ujutro budete tu ispred. Dobili ste pjesme koje morate do sutra uvježbat,i bolje je da krenete sad odma.- rekao je te počeo nešto pričati sa Simonom. Ustao sam sa fotelje i stavio naočale.
- Harry što je sa tobom?- upitao me Louis pomalo zabrinuto.
- Ništa hah.- rekao sam te krenuo izaći.
- Lažeš.- rekao je te mi skinuo naočale i ugledao moje oči.
- Ma pusti me.- rekao sam,uzeo mu naočale iz ruku i izašao iz studia. Ušao sam brzo u auto i uzeo mobitel. Otišao sam u kontakte i našao jedan pod nazivom 'My lover' šta sam i tražio te ju nazvao. Nije se javljala,ni prvi ni drugi,ni treći put. Možda bih od ovog svega trebao odustati,od ove slave i vratiti joj se. A možda bi ju zavoljeli,ona je tako draga i predivna osoba. U moj auto ležerno je ušao Louis. Pogledao sam ga napraveći nekakvu grimasu.
- Candice,right?- upitao me na šta sam ja potvrdno klimnuo glavom. On je uzdahnuo i potapšao me po ramenu.
- Otišla je,ostavila me.- rekao sam suznih očiju gledajući u prazno.
- Pa ti si ju na to natjerao.-
- Morao sam.-
- Kako to misliš morao sam?- upitao me je zbunjeno. Polako i smireno sam mu ispričao sve te on nije znao šta reći.
- Ovo je.. Ti si.. O Harry.. Pa ti patiš.- rekao je pomalo tužno.
- I više nego šta ti misliš.-
- Ali vratit ćemo ti ju,obećajem.- rekao je i namignuo mi.
- Šta ako me ne voli? Ako je krenula dalje?-
- Misliš li se boriti ti za nju?- upitao me je i podigao obrvu.
- Do smrti ako treba.- rekao sam te uzdahnuo na šta se Louis nasmiješio.

Ovak,ovo je malo dosadan nastavak znam,ali nemam inspiracije a oću vam što prije pisati nastavke :3. Sada kada je počela škola malo ću rijeđe pisati nastavke,ali možete ih očekivati svaki treći dan a možda i prije. Hvala vam svima,koji čitate moju priču. Hvala vam na pozitivnim komentarima,to mi zbilja daje motivaciju da nastavim. I da promjenila sam sliku,nadam se da vam se sviđa. Byy :)