Sjeo je kraj mene na klupu.
Ja sam ga samo pogledala začudenim pogledom i rekla:" Amm trebas nešto?"
"Kaj ne smijem ni s kolegicom sjest? To sad neki kriminal?" Bio je nekako iziritiran.
"Pa ne, nego mi čudno. A sad, sta trebaš?"
"Kak' znaš da neš' trebam? Možda te samo želim bolje upoznat?"
Zlobni osmijeh i podignute obrve. Rlly?
"Let's not play dumb." Kad sam ljuta, pričam na engleskom. Glupa navika, znam.
"Not playing." I namignuo mi je. Umrla sam od smijeha na tu rečenicu.
"Znači prirodno si glup? Hahahahahah"
"Gle, mala, nemoj da te tata nečem nauči. Nisi baš bila dobra, znaš?" Koji creep. Al‘ zgodan creep. Nažalost.
Samo sam šutjela i izbjegavala kontakt očima. Zasto moraš bit zgodan, a glup?? I onda sam napokon progovorila:" Je l' tako sve one svoje curice dovlačiš u krevet?"
"Većinom." I opet mi je namignuo. Ja ne znam. U čemu je fora s tim?
"Gle, dečko, ja ne padam na te spike, zavodnički osmijeh, namigivanje, i jedna noć s tobom, a drugi dan se ne poznamo, odnosno šutneš curu k'o staru krpu. I imam dečka ako te baš zanima." Auuuu u šta sam se uvukla. Jednom sam imala dečka, kad sam imala 15, i to na prevaru, ali nećemo sad o tome. Šta ako bude tražio da upozna mog dečka?
"Da, da... odjednom ga našla .Kog' ti laž-" prekinulo ga je zvono mobitela. Nisam slušala šta priča jer me nije briga. "Ej, Tina, mogu te zamolit za neš'?"
"Bojim se." Odmakla sam se malo. "Ma samo sam te htio zamolit, da ako nije problem, odvedeš Mašu kod sebe doma kad se oni završe igrat jer imam trening za 10 minuta, a ona se vjerojatno želi još igrat, pa.." bio je duša kad je pričao o svojoj sestri, i gledao ju je dok me molio. Aw. Zašto takav nije inače? NE TREBA TI SMETNJA, TINA!! Al kad je zgodan..
"Kak‘ ti znaš da ja nemam trening?" zezala sam se.
"Imaš li? Ak' imaš odvest ću ju sam doma" Isuse kako je sladak kad priča ovako pristojno.
"Ma nemam hahaha"
"Kaj me sprdaš onda? Hahah“ Šutio je par trenutaka. Zašto se slatko smiješ? Zašto si med? Zasto??? Neéu ja past na tebe kad imaš ego veličine svih planeta u Sunčevom sustavu.
Al' kad je sladak.
"Oćeš onda? Ja ću nju nakon treninga pokupit kod tebe, ako nije problem. Pliz?“ Puppy face. "Aaaaaa ok..."
"Tenks srce si" I know what are you doing here, Marko.
I dala sam mu svoju adresu...
(...)
Dovela sam Mašu i Franka kod sebe doma, jer je Magdalena, Frankova mama, bila još uvijek na poslu. Pitala sam ih oće jest nešto, na što su samo odmahnuli glavom i nastavili se igrati.
Ja sam bila na mobitelu. Začula sam otvaranje vrata i deranje:" Domaaa saaaam". Mama.
"I jaaaaaaa“ uzvratila sam. "Tetaaaaa Miaaaaa" Franko se derao i zatrčao prema mami Mii. Smiješno, znam.
"Frankeeec" zagrlila ga je. Stvarno su bili bliski iako se nisu znali dugo. Možda zato što mu je moja mama uvijek pekla najdraže kekse.
"Ooo jesi mi to svoju curu doveo?" Mama je rekla kad je vidjela Mašu.
"Nije mi cula." "Bok, ja sam Masa" kak' je slatka.
Na brata. NE! Ia to nisam rekla, ni promislila.
Al' kad je. Malo.
"Tina, zašto su oni ovdje?" Mama je pitala držeći Franka u rukama.
"Pa, teta Magdalena još nije došla doma s posla, a Maša je sestra od lika s kojim idem u razred, a on je imao trening pa je rekao da ju dovedem kod sebe, da će ju on kasnije pokupit."
"A lijepo od tebe. A sad, tko je za kekse??"
"JAAAAAAAA" Franko se zaderao i probio mi bubnjiće. Maša i Franko su trčali za mojom mamom u kuhinju.
Prošlo je sat vremena od kad smo došli doma, a pola sata nakon što je Marko otišao smo bili u parka.
Zvono na vratima. "Jaaaa ćuuuu"
derala sam se, dok se u kuhinji čuo mikser."Markoo".
"Već sam mislio da si mi dala krivu adresu. Hahaha"
"Ma nisam ja takva. Sestra ti je unutra, pravi kolače s mojom mamom. "
"Zašto me to ne čudi? Gdje je hrana, tu je i ona. To je valjda od mene pokupila."
"Ne bi baš rekla." Promrmljala sam sebi u bradu.
"Molim? Haha" sreća nije čuo.
"A ovaj, ništa, ništa hhaha nego nećemo ovdje sad stajat. Uđi." "Hvala" topli osmijeh na njegovom licu.
Maša ga je vidjela i zatrčala se njemu u zagrljaj:" Bjacoooo" ne znam šta im je svima sa deranjem.On se sagnuo i ulovio ju:" Hejjj malenaa. Kako ti je bilo sa njima?"
"Odlicnooo"
"Eh sad idemo doma. Hvala kaj ste ju pričuvali."
Mama se ubacila:" Ma daj ostanite na večeri."
Ja sam ju čudno gledala jer to nikad ne radi. Nikad nikog ne zove na večere. Možda joj se Marko dopada. I ona mi je počela namigivati. Šta je svima??
"Ne želimo vam smetati."
"Ma šta smetati? Sta pričaš? Sjest će te s nama za stol i večerat ćemo, i Franko s nama, ionako još nisam ni počela kuhati, al‘ eto znam da moram napravit viée nego inače hahah"
"Ne treba gospođo stvarno. Haha" "Nemaš pravo izbora haha"
Da.. to je moja mama. Opaka. Tvrdoglava. To sam od nje nasljedila.
Marko je pogledao u mene i nasmijao se. "Onda samo još da svojima javim da neću doć uskoro doma hahah hvala vam gospođo"
"Molim te, zovi me Mia." Wtf? Ni tati ne da ju zove Mia. Tata ju zove dušo. Slatko, ali glupo. I kad se svađaju on on ju zove dušo...
Ja sam sjedila na kauču i gledala Brain games, obožavam tu emisiju.
"Kaj gledaš?"
"Brain games"
"To da mozak dobi'š?"
"Ja ga, hvala Bogu, imam za razliku od tebe."
"Ouu burrn, je l' to najbolje kaj imaš?"
"Ne želim se svađat, pogotovo u vlastitoj kući. Još ću se počet derat pa će bit problema"
"A ja te tjeram na deranje? Znam ja više načina da te natjeram na deranje" zlobni osmijeh.
"Kojih to?" Ne Tinaaa zašto ti je jezik brži od pameti? Znam točno kojih načina, ipak je to Marko.
"Odvedi me u svoju sobu, pa ću ti pokazat."
Kad sam mu htjela reći koliko je odvratan, upala je moja mama i pitala:" Tjestenina sa salsom ili bolognese?" Zašto mene to nikad ne pita?
]a i Marko smo u isto vrijeme rekli:" Bolognese" pogledao me i nasmijao se, a pogled moje mame je putovao izmedu meme i njega.
Dalje smo nastavili gledati Brain Games i natjecali smo se
(...)
Večera je brzo prošla, i ja sam dosta toga naučila o Marku. Kao npr. da želi završiti kinezioloski fakultet kao ja, iako to njegovi roditelji ne podržavaju, da nogomet igra iz ljubavi i gušta, a ne zato što ga tjeraju na to, da je kao mali mrzio svoju susjedu i bacao joj petarde pod prozor...
Ne znam zašto je to uopće spominjao, ali moja mama se samo smijala. Da sam ja to rekla, pa čak i u šali, vjerojatno bi sad bila na križu. Growing up with a strict parents. Tata je uvijek bio blaži.
Na izlasku mi je šapnuo:" Dobra mi je punica"
YOU ARE READING
He's no good
Teen Fiction"Da nisam upoznao tebe, bio bih ljut na život, pa ne bih imao ništa, kao ni sada, ali ne bih znao šta je sreća. Zbog tebe se ne osjećam poražen, niti mislim na osvetu. Mislim samo na tebe. Nikada te više neću ostaviti samu, sve što se desi, desit će...