He's no good

19. Rlly?

"Šta je točno bilo na maturalnom plesu?" pitala sam Marka N. drhtavim glasom, dok smo sjedili na istom onom mjestu u McDonald's-a.
"Ček, ti se fakat ne sjećaš?"
"Ne." rekla sam i spustila glavu.
"Isuse, pa spavali smo skupa. By the way zvijerka si, Tinice." namignuo mi je.
Nismo spavali, nije moguće. Nismo mogli. Nisam bila toliko pijana.
"A ja sam se probudila u svom krevetu, koliko se sjećam?!"
"To objašnjava zašto sam se i ja probudio sam. A, grudnjak ti je ostao, zaboravio sam ti reć."

WTF?

"Čiji je sako onda bio na mom krevetu ujutro?"
"Kakav sako? Moj je kod mene... PREVARILA SI ME?" Zaderao se.
"Ja tebe? Aj pokaži mi grudnjak pa ću ti reć je l' moj, pa ćemo vidjet ko je koga prevario." rekla sam totalno smirena.
"Ok, oćeš odma?" bio je bijesan.
"OĆU!"

Otključavao je mobitel i pokazao mi sliku. Ko normalan slikava grudnjak? I mogla sam i mislit, nije moj.

"Pffff to nije moje. Prevario si me. Ok. Mrš."
"Ček, ček, ček, čiji je sako kod tebe?"
"Marka Kr--" zaustavila sam se. Mislit će da sam tamo neka koja je svaku večer sa drugim. Je l' ima to smisla? Ma zaboli me, nek' misli šta oće, al' nadam se da nisam spavala s njim. Moramo razgovarat, pod hitno.

"Ma nije moguće da je njegov. Znaš kaj si ti?"
"Kaj?" oponašala sam ga.
"Jedna obična glupača koja je mene našla da učini tipa, u kojeg je očito prezaljubljena, ljubomornim."
"Mama ti glupača i nisam zaljubljena u Kralja." nisu me dirale njegove riječi. Zapravo mi se nikad nije ni sviđao, ni ne znam zašto sam u vezi s njim.
Ali tome je sada kraj!
"A ne, ja sam zaljubljen u njega ono. Slijepa si pored zdravih očiju."

Zašto mi svi govore da sam glupa na tako ne direktan način?

"Prekidamo." Wow. Ubila sam ga. Pokopaaaj seeee. Odiiii plaaaakaaaat mammiii domaaa. Luzeruuuuuu.

"Ja sam mislio da smo to već prošli."
"Molim?"
"Opalim te golim."
"Idem doma i samo me Kralj može zvat Tinice.."

"Vidiš da si u njega.--" nešto si je prošaptao u bradu.
Možda jesam... ma nisam.

Kad se svađam sa dečkima, smirena sam, a sa curama. To ubijam. Ja sam čudna. Trebam otić do Kralja, vratit mu sako, pitat šta je bilo...

Kako ću se ja doma vratit?

(...)

Prošlo je šest dana od prekida sa onim debilom, a ja još nisam pričala sa Kraljem. Zapravo jesam, ali mi nije ništa rekao. Samo je rekao da ne možemo pričati u školi jer ima previše ušiju.

Bio je petak i meni je taman završio trening. Išla sam u park. Dogovorila sam se sa Kraljem da ćemo se tamo naći i da će mi sve reć'.

Već je bio mrak, a on je sjedio u parku na klupi, sa slušalicama u ušima, zatvorenih očiju i pravio se da svira nevidljivu gitaru dok je pjevušio melodiju neke vjerojatno rock pjesme. I tresao je glavom.

Ja sam ga protresla po ramenu sa osmijehom na licu. On je naglo iščupao slušalice iz ušiju i zaderao se:" AAAA jebem ti prepade me."
"Hahahahahahah a lika..."
"Šta radiš ti tu? A da dogovorili sno se. Sorry zaboravio sam. "
"S kim se ja družim..."
"Amm da... o'š znat šta je bilo ili ne? Meni je svejedno."
"Oću oću, aj pričaj."

"... i počela si me skidat, al ja sam te zaustavio, i zvala si me ljubavi i skinula si se ispred mene i tako.. "
"Hahahahahahahhahaha a sad ozbiljno, šta je bilo?"
"Jesi ti glupa ili treniraš?"
"Ok ne moraš se vrijeđat odmah. Ozbiljno se to dogodilo?" slegnula sam ramena.
"Da... ali ne brini, nisam nikom ništa rekao nit namjeravam. "
"Hvala ti."
"I još neš, amm ovaj Nov--" prije nego što je rekao tu rečenicu, nama se približavala Gabriela i ja sam prekinula Marka.
"šššš dolazi ova..."

"Hejjj. Ček, Tina šta ti nisi sa onim drugim Markom u vezi?"
"A šta tebe to briga molim te."
"Pa nije al' ne želim da mi Markića povrijediš."
"Tvog Markića?"
"Ne zovite me Markić." rekao je.
"Šta oćeš ti, Gabriela?" Pitala sam isfrustrirana.
"Ma došla malo u šetnju, pa eto naletila na vas."
"Aha. Aj doma molim te, usred važnog razgovora smo, pa nam treba mir."
"Pa ne smetam vam ja valjda."
"Da smeta--" prekinuo me Kralj jer je izvukao iz džepa trzalicu gitare i rekao mi:" Izvoli." sa osmijehom na licu.

"Zašto imaš trzalicu?" pitala sam začuđeno, a Gabriela je gledala u nas.
"Jer mi treba za gitaru."
"Ti sviraš?" Gabriela se ubacila.
"Da."
"Uvijek sam voljela glazbenike." rekla je Gabriela očito napaljena. NIJE TEBI DAO TRZALICU! Rekla sam u sebi.
"To je lijepo i ja sam uvijek htjela svirati, ali uvijek su me tjerali da biram oću glazbenu ili sport, a na kraju su sami donijeli odluku." rekla sam smiješkajući mu se.

On je gledao u mene. Oči su mu se sjajile od mjesečine pa je progovorio:" Ja ću te naučit." To nije bilo ono tipično prostački, bilo je iskreno.

"I ja sam htjela uvijek naučit svirat!" Gabriela je rekla k'o grom iz vedra neba.
Tu sam ja odjednom prasnula u smijeh dok su oni gledali u mene, a nedugo nakon toga se Marko počeo sa mnom smijati.

"Šta je smiješno?"
"Nečhahahaheg sam se sjetihahahla. Ahahahahaha"
"I ja isto ahshahahahah." Kralj je rekao. Hahahahah strašno.
"Haha" Gabriela je rekla. Uhh ahahah duboko diši. Smiri se.

"Marko, ajmo doma."
"Neka, odi ti, ja ću otpratit Tinu." Pogledao me i skužio da se smiješim k'o imbecil. Slatko je to.

(...)

Došli smo ispred moje kuće. Cijelim putem smo rekli svega par riječi. S njim je tišina bila ugodna, vrijedna divljenja. Čudno, znam, ali bilo je opuštajuće. Nikakva napetost.

"Vidimo se sutra?" Pitao me.
"Naravno." uzvratila sam.
"Laku noć." rekao je i odšetao.

Ušla sam u kuću i sjetila se da je počeo nešto pričati u vezi Marka N., ali nije rekao do kraja jer je došla Gabriela. Ma nema veze, sutra ću ga pitati.

(...)

Subota, Mašin rođendan.
Bilo je oko 11 sati, a rekli su da dođem oko 12. Zato sam se počela spremati. Normalno sam se obukla. Traperice, majica i jakna. I starke naravno.

Mama me vozila do njihove kuće i rekla da pozdravim Markovu mamu. Dala mi je poklon za Mašu. Neku kutijetinu ogromnu. Meni nikad nije kupovala toliko poklone. Sad sam tužna.

Pokucala sam na vrata i samo čula deranje iz kuće:" Uđiiiiiii."
Ušla sam. Markova i Mašina mama je trčala na sve strane kuhinje. Ajme.

"Aj molim te nađi Mašu i pomozi joj obući nešto. Ja bi, al vidiš da ne mogu."
"Treba li vam pomoć?"
"Ma samo Maši gore pomozi, ništa više."
"Okić hah."

Došla sam na kat i vidjela Mašu na hodniku. Povukla me u svoju sobu i prošaptala mi da su joj cipele u Markovoj sobi, a da se ona boji tamo ić, pa da ja odem. Uhhhh. Ok.

Pokucala sam na vrata, i iako nisam čula nikakvo odobrenje da mogu ući, ja sam ušla svejedno.

Na krevetu je sjedio Marko sa ručnikom oko struka, a kraj njega Gabriela.

____________________
(A/N)
Heeeellloooo jel kasni nastavak? 😂
😇😇😊😊😊 lijep pozdrav. Igra Juve✌⚫⚪ vote i comment❤