He's no good

23. Smrad

"Š-šta ti radiš tu?" rekla sam zamuckivajući i dalje izbezumljena njegovom pojavom.
"Slušam tebe." Smijao se, pa sjeo na krevet pokraj mene i nastavio:" Jesi to o meni pričala?"
"Neeeee, neee, ne. Nisam. Nikad. O tebi? Pffff taman posla. Svoje vrijeme na tebe troši-"
"Aha ahahaha" prekinuo me.

Ne znam lagati. Nekad je najpotrebnije, a ja nemam pojma.
"Šta trebaš?"
"Ništa."
"Kako si znao da sam tu?"
"Došao slučajno."
"Da da, stalkeru jedan. Sad se bojim."
"A malena." sve se više približavao.
"Smiri hormone." Stavila sam jastuk između nas.
"Sorry."
"Ali ozbiljno, kako si znao da sam tu."
"Markulijus svemogući nikad ne otkriva svoje tajne."
"A ljubiceee, a ja sam mislila da ti mene voliš."
"Pa da a--" blenuo je u mene. I ja u njega. To nije bio onaj tipični sarkastični odgovor. Ne. Ne. Ne. Progutala sam knedlu u grlu.

Nastavio je:" Mislim, ne."
"Aha"
"Ok. Htio sam te pitat... nešto.."
"Pitaj."
"Oćemo ići u kino ili negdje?"
"Ammm ja... ovaj...ne mogu."
"Nisam ti ni rekao kad."
"Al' svejedno. Ovaj... imam dečka." Uhhh jesam ja upravo lagala? Zašto se bojim da ću biti povrijeđena? Samo to. Ili je istina da ne osjećam ništa prema njemu.

Sara je upala u sobu:" Pardon, ako prekidam nešto, ali Tina, mobitel ti dolje u kuhinji zvoni cijelo vrijeme i ja se javila i mama te treba nešto."
"Idem ja, onda." Marko je rekao snuždeno. Uništila sam ga.

Well, I don't care.

"I Tina, ne moraš lagati." rekao je i izašao iz sobe.

"Glupačo." Sara mi je rekla. Ne znam kako. I to ja, koja cmolji kada vidi psa na ulici kad se popiški pa plače od sreće. E sad je taj period mog života završio. Hvala, Zagrebe.

(...)

Škola. Sranje.

Marko je bio čudan. Preko sata se ni jednom nije okrenuo i pričao sa mnom i Brunom i nije mi ni jednom uzeo olovku. Da nije bolestan?

Nakon sata je samo izletio iz učionice, a inače pričeka Bruna. Da, obraćam pažnju na to. I sad je uletio u učionicu fizike. Nas troje smo polako koračali i razgovarali o njemu. Sara i Bruno su govorili kako sam mu slomila srce i te gluposti, a mene iskreno nije bilo briga. On se uvijek pravio hladan i da ga nije briga za mene i da jedva čeka kad ću ga ostavit na miru pa da može na miru zapalit jednu ili popit bocu vodke, ili kad će koju moć' povalit. Nije me bilo briga tad jer je smrad, a nije ni sad.

Sjedio je u svojoj klupi, gdje inače sjedi sa Ivanom, tipom koji je isti kao on, samo šta se malo više voli tući. Dok je, valjda, čekao, imao je džepni nož u rukama i rezbario je klupu. Ušla je profesorica i počela dijeliti testove. Koji vrag??

On je zabacio glavu u nazad i ispružio se kao da je doma, a ne u školi i još je počeo govoriti kako mu je teško.

"A je li, Kralju, bi li ti malo na razgovor?"
"Pa ev' razgovaram s Vama."
"Kod ravnateljice. I ti to imaš nož u ruci?"
"Imam i?"
"Kod ravnateljice. Odmah. I mamu ću ti zvati na razgovor."
"Bu-huu." mlatarao je rukama i izlazio iz razreda:" I Tini možete odmah 1 upisat." Isplazio je jezik.
"Smrade." Zaderala sam se, a profesorica me ošamarila pogledom.

"Marić!!!!!"
"Oprostite, profesorice, izletilo mi, majke mi."
"Nemoj da i ti odeš kod ravnateljice."
"Neka, nema potrebe." Nastavila je gledati u mene, a nakon par trenutaka prekinula i rekla da imamo 15 minuta za test. Krasno. Upucat ću se. Bolje mi je bilo da sam sa Markom išla. Ugh. Ime neću uspjeti zapisati u tih 15 minuta, kamoli išta drugo.

Bar imam šalabahter. Pro.

"Imate još 5 minuta." Kako????? Kud prije?????? Doslovno nisam ime napisala. Uhhhhh.
Marko je ušao u razred i rekao:" Otišla je u wc sa profesorom iz matematike."
"Marko!" Zaderala sam. Moje uši...
"Dobit ćeš opasku!"
"Oću dobit neki poklon uz to?"
"Neopravdani sat, iziđi iz razreda. U ponedjeljak roditelji na razgovor."
"Tina ima šalabahter!" Rekao je.
"Ne, nemam!!" Sad sam ja počela vikati i udarila sam ga u nogu svom snagom i ustima oblikovala mrtav si.

Počela je kupit' testove i meni rekla:" Jedinica!" veliko iznenađenje. I da nije bilo šalabahtera, dobila bi jedan. I mislila sam da će biti opasnija što se tiče šalabahtera. A Marka ću stvarno ubiti. Druker.

Glava mi je padala na klupu koliko mi se spavalo. Fizika je stvarno naporan predmet.
Zvono. O Bože, hvala Ti što  ne moram više trpit' ovaj teror.

Odlučila sam napravit' ništa onom govnu jer možda me ovako i ostavi na miru. Shvatila sam da je nebitan u mom životu i da nije onakav kakav se predstavlja. Ok, bolji je od onog kakvim se predstavlja, ali to ne mjenja stvari. Glup je. Zapravo nije. Komplicirano je sve to. Nema smila ni objašnjavati.

Bruno je šetao kraj Sare i mene u hodniku, pa pitao:" Šta je Marku, je*o te?" Svi se mi to pitamo.
"Ti si kriva." Sara je uperila svoj prst u mene.
"Ja? Šta sam ja napravila?"
"U tome i je stvar, šta nisi pokušala ništa. Vidjela si koliko se trudi oko tebe, a mislila si da će te povrijedit'. To vidi svaka budala, a kamoli ne ja koja je pogledala svaki teen film i romantični i mogu reć' da sam love doctor, iako nikad nisam imala dečka." Ovaj zadnji dio je Sara promrmljala.  I sve ono što ja prevrćem u svojoj glavi je Sara sad iznijela na čistinu. Stvarno me poznaje.

"Dobro, nek' se trudi, al' kad ga ja vidim sa 10 drugih oko sebe, šta da mislim o njemu? Kako da znam da kad mu dosadim neće i meni napravit' isto?" Rekla sam pomalo tužno. Ne osjećam ja ništa prema njemu, da ne bi bilo...

"Aaaaaaa ženo Božija, onda ćeš znati da on nije tvoj princ na bijelom konju i ništa. Nitko se nije rodio i upoznao ljubav svog života. Moraš malo živjet. Prepustit' se. Uživaj. Mlada si.  Jednom ćeš se sjetit' ovih mojih riječi. Život te uči, to je najbolja škola. Proć' će sve. Nema veze ako ne uspije ovo s njim. Možda baš na tom putu susretneš nekoga s kojim želiš dijelit' krever nakon napornog dana; a možda je to ipak i sam Marko."

"Šta ste svi dubokoumni, koju pm?"