He's no good

12. Savršeno

"Dobar dan, jesam došla na točnu adresu? Hah gospođa Kralj?" pitala sam zbunjeno dok sam stajala na ulaznim vratima Markove kuće.
"Da, drago mi je. Ti si Tina, zar ne? Marko je rekao da će mu doći  cura iz razreda zbog nekog zadatka iz povijesti?!"
"Amm da, to sam ja haha"
"Pa uđi, nećeš sad tu čekat' haha. Marko je vjerojatno u svojoj sobi, a Maša i Josip, inače njihov tata, moj muž, oni su vani. Ti možeš ići gore, drug vrata desno, Markova soba, vjerojatno te već čeka. "

I otišla sam gore. Marko i ja smo se već dogovorili prije neki dan da ćemo napraviti taj zadatak što prije jer ja moram u Rijeku uskoro. Da je bilo po njegovom, mi bi čekali zadnji dan praznika da napravimo to.

Ušla sam u njegovu sobu i prvo ju malo promatrala. Marko nije bio u njoj, ali ja sam pristojna za razliku od njega pa mu neću kopati po donjem vešu. Mislim, nikad ni ne bi, fuj. Imao je na neki način malenu sobu. U jednom kutu krevet, u drugom ormar i nasuprot toga radni stol. Imao je i terasu. Lijepo.

Sjela sam za radni stol i čekala kad će on doći. Na stolu je imao uokvirenu neku sliku.  Ovo mu je valjda brat. Na slici je Marko stajao ispod svog brata sa najretardiranijim, a ipak najslađim osmijehom, iako nije imao pola zubi. Buljila sam u nju dok on nije otvorio vrata pjevušeći:" --but I love it ye-- kaj radiš ti tu? Ko te pustio?" povisio je ton.

Gledala sam ga jer je imao samo ručnik oko struka. Mislim da su mi usta otvorena i to nikako nije dobro.

"Ok, znam da sam nepodnošljivo zgodan al' prestani."
"Šta?" rekla sam zbunjeno i trgnula se iz vlastitih maštarija.
"Prestani buljit u mene."
"Aw je l' to malom Markiću neugodno?" izbacila sam donju usnu dok je on dobivao nijansu ružičaste u obrazima. BTW JESAM JA TO MARKU PRIZNALA DA BULJIM U NJEGA? Nije on tol'ko pametan da shvati...

"Bit će tebi neugodno ako te ja dohvatim, znaš?"
"Stvarno? Opet s tim tvojim forama..."
"Nije fora, malena." približavao mi se i onda shvatio da sam okrenula glavu i da opet buljim u sliku njegovog brata i njega.
"To je Dominik." rekao mi je.
Ja sam samo šutila i gledala u sliku. Razbio je tišinu riječima:" Nego, idem se ja obuć, da ne postane još neugodnije."
Pokušao je zadnje riječi izreći što tiše da ga ja valjda ne čujem.

Za svega pet minuta se vratio u sobu u  crnoj trenirci i bijeloj majici kratkih rukava koja mu je sve savršeno iskazivala.

Ja sam sjedila na njegovom krevetu prekrižnih nogu, onako meditacijska poza, znate.
On je sjeo kraj mene i donio laptop i nekih par knjiga.

(...)

Radimo već skoro 2 sata i ja ne mogu više. Nikad to nisam očekivala od sebe, ali eto.
Znam da je Marko u jednom trenutku počeo pričati nešto ne povezano sa povijesti, a ja sam ga donekle i slušala. Definitivno je bilo zanimljivije od povijesti.

Pričao je o životu općenito, o Dominiku, pa o bivšima ljubavima... praktički mi je sve rekao.
"Sad ti meni reci nešto o sebi haha." rekao mi je.
"Volim hranu?! Ahaha"
"Znam ja tebe, neugodno ti je kad pričaš s osobom koja ti se sviđa."
"Molim? hahahaha"
"Nemoj se meni sad pravit' tu nešto, znam ja tebe."
"Ako me znaš, zašto si me pitao da ti kažem nešto o sebi?"
"Jer te znam kao osobu. Tvoju osobnost, ne tebe kao ludu glavu koja subotom navečer umjesto da ide vani sa frendovima, stoji doma u krevetu sa tortom od sira na deci i  sa knjigom u ruci dok ti u pozadini trešti Through the fire and flames od DragonForce-a."

"Hahahahahahaha čudan si ti znaš..."
"Ma znam hahaha.."
"Zašto ti nikom ne dopuštaš da te bolje upozna? Zato i imaš nas dvoje za prijatelje, mislim Bruna i mene."
"Zato jer ne želim da me itko zna. Shvaćaš? Nekad ono što najviše voliš te može i najviše povrijediti, i onda ti slijepo vjeruješ, dok ti netko oči ne otvori i onda izgubiš svaku nadu u svakoga dok ne osjetiš nešto šta ti govori to je taj.
"Ja nisam znala da si ti toliko dubokouman."
"Ehh ima puno toga šta ti ne znaš o meni."

Buljili smo jedno drugom u oči dok se on nije meni počeo približavati i znala sam da je to naš trenutak.

Dok nije uletila njegova mama u sobu i rekla:" Ejj idem ja na posao. Oprostite ako prekidam. Ovaj.. bok"

Otišla je.

"Hoćemo nastavit?" pitao me.
"Sa zadatkom iz povijesti? Rado." digla sam se sa kreveta i otišla do balkonskih vrata i samo se zagledala u daljinu.

Približio mi se i okrenuo me prema sebi pa pitao:"Zašto?"
"Šta zašto?"
"Zašto se bojiš?"
"Ne bojim se."
"Nego kaj je? Ah da, sorry zaboravio sam na trenutak kakva si."
"A kakva sam aj?"
"Ti si perfekcionist. I svaki put čekam je*enu priliku da te poljubim, ali si govorim da ću tebi udovoljit i čekat' nekakav savršen trenutak, baš kao ti. I onda se sjetim da savršen trenutak ne postoji i da se trebam samo prepustit, da će i tebi možda nešto doć' u glavu i da ćeš se prepustit trenutku koji će postat savršen tim poljubcem il čime već, nije bitno."

"Prestani."
"Kaj?"
"Pa prvenstveno me prestani gledat tim svjetlucavim očima i zašto misliš da će svaka cura u svakom trenutku past na tebe?"
"Imaš problem s mojim očima? I ne mislim, znam."
"Aj sanjaj."

Zatvorio je oči i dignuo glavu prema stropu. Počeo je duboko disati i samo je izrekao:" Goli smo."

"Koji si ti perverznjak e.. idem doma."
"Prepusti se." stavio je ruke na moje bokove i onda je jednom rukom polako počeo micati pramen kose koji je padao preko mog čela.
"Gle, ti se meni ne sviđaš na takav način... ok?"
"A da?" Pitao je i zagrizao donju usnu što ja nalazim jako privlačnim kod muškarca tj. kad to napravi.

"D-da" jedva sam izgovorila i suzdržavala se da ne napravim nešto što ću kasnije vjerojatno požaliti. Usta su mi opet napola otvorena i srce mi lupa nenormalno ludo. JA NISAM ZALJUBLJENA!

Privukao me k sebi i lagano šapnuo na uho istu onu rečenicu koju cijelo vrijeme ponavlja:" Prepusti se."
Trnci su me prošli i on je lagano zagrizao moje uho što je bilo jako čudno, ali jako zadovoljavajuće.
I onda se sve više približavao mojim usnama dok sam ja bila zatvorenih očiju i otvorenih usta (još uvijek).
Samo sam osjetila njegov dah kako putuje od mog vrata prema licu i obrnuto. Opet se vratio na uho i šapnuo:" Znam da uživaš"

Tako preseksi, pre je*en glas, tako hrapav, a tako savršen.
Odustajem.
Prepuštam se.
Ne smijem razmišljat previše!!
Pusti ga da te poljubi.

I je. Došao je opet do usana i to je bio taj trenutak.
Taj savršeni trenutak o kojem sam uvijek maštala.
Uhvatio me malo niže nego što je dopušteno, ali u ovom trenutku je sve dopušteno.

Strastveno, a opet nježno.

Ostavio me bez daha. Odmaknuo se od mene i nasmijao se.
Pitao me:" Savršeno?"

"Savršeno"

____________________
(A/N)
FIRST KISS💋
What do you think?
Ako vam se sviđa vote, comment i share❤💋 ly❤❤