He's no good

30.

Liverpool, Manchester United, Leicester, Inter Milan, Porto i mnogi drugi. Sve se to zadnjih par dana vrti po internetu uz prezime Kralj.

Mrzila sam to. Shvaćam da se on razvija kao igrač, da je jedan od najboljih igrača u Hrvatskoj sada i da mora ići dalje, razvijati se još više i graditi svoju karijeru. Ali moram i ja.

Ali ne želim bez njega.

Ja imam još dvije godine fakulteta i osigurali su mi posao gdje već imam praksu. Dobro, veza je bila, neću lagati.

Marko mi je poslao poruku kako želi da se nađemo u meka večeras, jer zna da ne volim sve te fancy restorane. Sad me još više strah šta će mi reći.

Navukla sam svoje stare, proparane tenisice i uputila se na tramvaj. Danas me cijeli dan držala neka tuga, pa sam tako i slušala tužne pjesme. Zapravo lagane, smirujuće. Pribojavala sam se svega.

Došla sam u mek i uzela šta ću jesti, te sjela kraj Marka koji me već čekao.

"Bokić Markić." poljubila sam ga na blic i primjetila njegovu nervozu. Trljao je dlanove nervozno i imao je neki zabrinuti pogled.
"Molim te, prvo me pusti da ti sve kažem, pa me onda prekidaj. Zapravo, nemoj me prekidat, ovo je važno šta ti moram reć' i još te molim da dobro razmisliš prije nego šta išta kažeš."

"Ideš u neki klub i seliš odavde, je l'?" Rekla sam gledajući u krumpiriće dok sam njegov pogled osjećala na sebi.
"'Ko ti je rekao?"
"Ptičica mi šapnula" okrenula sam očima, pa nastavila:" na svim živim portalima i u svim novinama se priča o tome i ti si mi sam previše puta to rekao, pa mislim. Ja sam samo čekala dan kad ćeš potvrdit' sva ta šuškanja pa da ti ja kažem nešto."

"A nemoj ostajat' ovdje, molim te. Ajde sa mnom i ja ću ti sve osigurat', iako znam da želiš svoju karijeru i blablabla, ali ja želim još djece osim Blekija, znaš. On čak nije ni moj." Na to sam se nasmijala. I on također, ali se odmah uozbiljio:" Molim te, pristani, i možeš tamo završiti fakultet i nać' posao. Pliiiiiiz."

"Baš si dijete. A opet ja ne znam. Pre naglo je ovo sve--"
"Rekla si da si samo čekala dan--"
"Dobro, znaš šta mislim."
"Znam, ali pliiiiiiiiz. Tko će izdržat bez tebe tamo, tamo daleko i još na dugo vremena, pa sad me srce boli. Ne želim te ostavit ovdje među toliko ljudi muškog spola koji samo čekaju na tebe i još te skuže onako 'a vidi kak je slatka i sama'" oponašao je ženski glas, ok i nastavio:" i da nema mene da im pokažem kako si samo moja i da te ne smiju dirati."

Gledala sam u njega s nekim čudnim izrazom lica za kojeg nisam ni sama bila sigurna što treba značiti.

"Ne znam. Ništa. Ne mogu. Moram razmisliti."
"U ponedjeljak u 9 ujutro mi je avion za Porto. Karta te već čeka, samo još moraš pristat'. Molim te. Aj molim te. A znaš koliko te volim. Obožavam. Molim teeeeeee. Umrijet ću bez tebe. Meni trebaš tii da me voliš." Počeo je pjevat. Opet. Ali ima lijep glas, šta je - je.

"Pusti prvo da odspavam malo. Previše svega mi se nakuplja i teško je sve organizirat i mislit točno. "
"Ok, ali moliiiiiim te reci da ćeš ići. Moj život nemaaa smislaaa bez tebeeeee. Ti si mi pomogla postići sve ovo. Volim te."
Počet' ću plakat'.

(...)

Nakon, ne baš, prospavane noći, svanulo je kišno jutro. Kažu da se po jutru dan poznaje. Mene kiša smiri, ali ipak ubije raspoloženje. Opet me strah.

Nakon što sam se spremila, izašla sam ispred zgrade gdje me čekao Marko, sav uzbuđen jer je očekivao moj odgovor.

"Ajmo malo prošetat'." Predložila sam i uhvatila ga za ruku, te mi je on odgovorio:" Plašiš me."

"Ja tebe volim. Jako puno. Previše. Nemaš pojma koliko." Počela sam.
"Nemoj mi to govorit."
"Ali--"
"Ti mene zezaš?" Odgovorio je.
"Ja želim imati budućnost. Budućnost koja je zapravo tu, ispred mene. Ja sam tu da napravim nešto što se od mene traži, a ipak što i sama želim."
"Ne govori to."
"Šta ako se nas dvoje od jednom počnemo svađati i sve propadne? Ja na ulicu, je l'?"
"Ne baljezgaj."

Buljila sam ovaj put u svoje cipele,a on mi je lagano podignuo glavu pa pitao:" Bojiš li se?"
Kimnula sam glavom, pa počela plakati. Nisam više mogla držati to u sebi. On me zagrlio svom snagom i to je ono što mi je sada najviše trebalo.

"Znaš da ne mogu sa tobom. Ovdje je moj život." Sad sam i teže disala, ali on me umirivao gladeći mi kosu.
"Znam."

Lagano mi je opet počeo pjevati na uho:" Nije mi žao što si otišla
Znam da si morala
Jedino boli, malena
Što se nisi javila
Ne bih ti rekao ostani
Ne bih ni probao
Ne bih ti rekao volim te
Samo čuvaj se..."

____________________
(A/N)
THE END

nijeeee ehehehehe uskro da, sorry sta kasnim OPET i uzasan je nastavak znam, al pripremila sam vas na ovo jos u zadnjem nastavku. Hvala sto jos citate ovo govno. Nemam snage za pisat. Ni inspiracije. Ni volje. I znam da je kratko, al sad ce vaki svi bit i radniu cu ubrzat jos par godina unaprijed. Uzivajte! Ako vam se svida vote i comment❤💪