He's no good

20. Mašin rođendan

Istrčala sam brže bolje iz sobe i osjetila sam vibriranje mobitela. Mama me zvala:" Tina ostao ti je Markov sako u autu, ja sam ispred pa samo ga uzmi."
Ajme meni. Ne da mi se ostajat na ovom rođendanu.

Čula sam da se Marko derao za mnom. Trčao je isto tako, iza mene. Ja sam izašla iz njihove kuće i otišla do maminog auta po taj sako. On me pratio i dalje samo sa ručnikom oko struka.

"Marko, ulazi u kućuuu!!!" Derala se njegova mama dok je moja, kad ga je ugledala meni namignula. Jao mama.

Bacila sam mu sako i rekla:" Izvoli."
"Dobro, šta je sad?" Je l' on to mene upravo pitao šta je sad?
"Jesi ti to mene upravo pitao šta je sad?? Imaš ti glavu?"
"Misliš da sam bio sa Gabrielom?"
"Ne mislim ja ništa."
"Šta se ljutiš onda?"
"Tko se ljuti?"
"Tii!! Zašto se ponašaš k'o da imaš 3 godine?"
"Šta te briga i daj obuci majicu."
"Baš si dijete i neću! Drago mi je kaj te dekoncentriram." Isplazio je jezik.
"Jako zrelo."
"Ti si prva počela."
"Ne, nego.. gle, prehladit ćeš se pa zato odi gore i obuci se pa ćemo pričat."

"A daaj malena, ne brini, ti si jedina koja ovo može dirat'." Really?

"Wow počašćena sam. Ozbiljno. Nije me briga."
"Je l' te briga to kaj te dečko prevario na maturalnom?"
"Odi ob-- a???"
"Aaaa sad te briga?"
"Pa briga me jer sam bila s njim u vezi."
"Bila?"
"Plava."
"Kaj?"
"Ništa.. ovaj, da, bila. Jesi sretan?"
"A jadnaa malecka. Je l' ti slomio srčeko?"
"Zašto ja još pričam s tobom?"
"Zašto JA još pričam s tobom?"
"Nevjerojatan si."
"Znam."

Koji kreten. Zašto sam ja mislila da je on napokon normalan?! Al' šta je, je, zgodan je, ali glup!

Krenula sam u njihovu kuću pomoć Maši, ipak sam zbog nje ovdje, ali Marko me povukao za ruku.
"Ej stani. Nisam tako mislio. Znaš da nekad ne mislim o čemu pričam."
"Ti nikad ne misliš."
"Da..."
Gabriela je prošla kraj nas i rekla:"Bok Markić, ovaj, žao mi je šta ne mogu ostati na rođendanu. Idem. Bok!"
Odseli se, kravo!!!!!!

"NISAM MARKIĆ! I sad kad je ovaj udav napokon otiš'o, idem se ja obuć, pa ćemo pričat, ok?"
"Nemamo mi o čemu pričat." rekla sam odlučno.
"Ooo bome da imamo."

Ušli smo u kuću i on je otišao u svoju sobu.
Maša me zaskočila i rekla:"Jesi mi donijelaa cipelee??"
"Ajme nisam. Čekaj." Opet se moram vraćat u onu njegovu jazbinu.

Opet kucam i čujem:" Naprijed."
Stajao je u uskim crnim trapericama i taman je zakopčavao košulju. Vidio me u svom ogledalu. Bleim u njega k'o tele.
"Amm Maša.. ovaj.... Maša..."
"Maša?"
"Maša je.. aa.. poslala mene... Maša.. po cipele." Bila sam izbezumljena. Zašto on utječe na mene ovako? A maloprije nije ništa skoro imao i bila sam donekle stabilna.

"Cipele?"
"Da."
"Evo ti."
"Hvala." dug razgovor.
"Ej, Tinice, čekaj."
"Šta?"
"Molim te da porazgovaramo."
"Nemamo o čemu!"
"Imamo!"

"Tinaaaaaaaaaaaaa, cipeleeeeee!" derala se Maša.
"Evoo." Uzvratila sam.
"Ček, ček, Tini--" izašla sam prije nego što je uspio završiti rečenicu. Maša se sredila i počeli su joj dolaziti prijatelji i obitelj većinom. Sišli smo dolje. Marko se podzravljao sa bakama, djedovima, tetkama i ne znam s kim sve ne. Primjetila sam i par pogleda na sebi.

(...)

Prošlo je već puhanje svjećica, jedenje svega, zabavljanje itd.
Svi su polako odlazili, a ja sam pomogla čistiti. Marko me pogledao par puta što je tjeralo moje srce da brže lupa.
Tijekom dana, čula sam da su te bake, tetke, tko već, pitale Marka jesam mu cura. Zašto uvijek to pitanje? Šta lik ne može imat žensku prijateljicu?

U jednom trenutku sam pitala Marka:" Šta je bilo na maturalnom?"
"Aj, na samo ćemo pričat, može?"
"Je l' ti meni lažeš? Pa da me samo uvučeš k sebi u sobu? E pa ja ti neću past na to."
"Onda nikad nećeš saznat istinu."
...
I ne znam kako, ali u od jednom je trenutku Marko otrčao u svoju sobu. Možda su ga moje riječi natjerale na to?
Spomenula sam Dominika. Ne znam. To nije bilo baš pametno, zar ne?
Rekla sam mu da živi u prošlosti i da želi povrijedit druge oko sebe jer je on povrijeđen, pa želi da smo svi jadni kao on.

Glupa sam.

Nakon što smo počistile većinu, bilo je oko 9 navečer već, a ja sam morala porazgovarat' s Markom. Ne znam do kad trebam bit doma. Nije ni bitno, kad dođem, dobro dođem. Moram raščistit ovo.

Pokucala sam na vrata Markove sobe po treći put danas i rekla:" Mogu uć'?" Ne znam je l' me čuo, nisam ni ja čula odgovor, ali ipak sam ušla. Po treći put danas.

On je sjedio na podu sa gitarom u ruci i svirao Wonderful tonight od Erica Claptona.Evo plakat ću.

Ja sam stajala naslonjena na vrata sa kretenskim osmijehom na licu dok je on pjevao:" We go to a party and everyone turns to see this beautiful lady that's walking around with me.
And then she asks me, "Do you feel all right?" And I say, "Yes, I feel wonderful tonight."
Ima tako nježno, savršen glas. Uvijek pjeva, to sam primjetila.

Nisam zato ovdje!!!!

"Uđi." rekao je dok je još lagano svirao. Sjela sam na krevet i razmišljala je li pravi trenutak za razgovor o maturalnom or should I just go with the flow?

"Oprosti." rekla sam i spustila glavu.
"Nema veze, ionako si u pravu."
"Ma nisam. Nisam smjela to reć. Oprosti još jednom."
"Slatka si dok se ispričavaš."
"Pfff nego, oćeš mi reć šta je bilo na maturalnom?"
"Novak se žvalio sa nekom plavom, a ti si ih vidjela, al' bila si pijana. Odveo sam te doma jer te nisam mogao samu tako pustit, da te još auto opali, e to bi bilo previše. I ništa, ostalo je  ono kaj sam ti rek'o već."
"Ou... ma nije me ni briga. Mislim, istina, to je bilo dok smo bili skupa, al' ono, nikad mi se nije sviđao." Jesam mu to trebala priznat?
"Kako misliš?"
"Odma mi je na prvu bio odbojan, kužiš?"
"Zaš' si onda bila s njim?"
"Iskreno??"
"Probaj haha."
"Ma sprdat ćeš me... neću."
"Nećuu hah aj reci."

"Paa.. ja.. sam... htjela sam te učinit ljubomornim."
"Hahahhahha aaa malena moja."
"Vidiš!! Nisam ti smjela ništa reć!"
"Ne rugam ti see hah to je slatko."
"Ne nije! To je debilno. Ti nikad nećeš bit ljubomoran."

"Pa da, zato kaj znam da si već moja i da nijedan kreten to neće promjenit."
"Bitch please, nisam ja tvoja."
"Zašto si me onda htjela učinit ljubomornim?"
"Jer..."
"Jer?"
"Jer mi je značio poljubac. Znaš.. nešto više?!"
"I onda sam te stavio pod svoje."
"Al' si isto tako bio s drugom svega dan nakon."
"Daaaaaj pričali smo o tome."
"I dalje ne znam da l' da ti vjerujem."

Ovaj naš razgovor je vodio nigdje! Mislim da mi se sviđa. Ne znam. Još je to slabo. Ti osjećaji. Ili ipak prejaki pa se bojim biti povrijeđena. Opet.

Ležala sam na njegovom krevetu, dok je on pjevao I don't want to miss a thing od Aerosmith-a.

"I could stay awake just to hear you breathing
Watch you smile while you are sleeping
Well you're far away dreaming
I could spend my life in this sweet surrender
And just stay here lost in this moment forever..."

I uz to sam zaspala.

______________________________
(A/N)
Malo čudan nastavak koji uopće nema veze sa Mašinim rođendanom osim šta je tog dana al aj.
Ako vam se sviđa VOTE i COM❤ malo je cheesy💩

MOLIM VAS ODG NA OVO: MARKO KAD JE SLADAK CIJELI I DOBAR ILI BAD BOY? al da nije bad boy onda nema smisla ime priče?!👀 ugl pliz odg❤❤

Igra Real Napoli i Arsenal Bayern poz✌