Snovi su bili ugodni - osvojila sam svjetsko odbojkaško prvenstvo sa reprezentacijom.
Probudila me nečija ruka preko moga tijela. Čvrsta, muška.
Otvorila sam oči i gledala sam točno u njega. Bio je bez majice, i grlio mene, u svom krevetu. Tko sam ja da se bunim, khm.
Netko je kucao na vrata od sobe. Oh shit. Oh no. Ne. Kasno je.
Bruno je ušao u sobu. I vidio nas. Ja sam gurnula Marka, a on je samo promrmljao:" Šta?" i zabio glavu nazad u jastuk.
"Oo golubčići." rekao je Bruno.
"Ne, ne mislim, nismo mi-"
"Bilo je i vrijeme."
"Kako molim?"
"Pa lik jadan zacopan u tebe, a ti mrtva hladna, ccccc. Ostavit ću vas ja." Molim???
"Šta pričaš ti, debilčino?" Marko se probudio. Kakav glas. Ubija me.
"Gdje si uspavana ljepotice?" Bruno mu je rekao.
"Ko je zaljubljen?" Marko je pitao.
"Ma ni'ko, ništa. Idem ja, ako smetam." Marko se ustao sa kreveta i tražio majicu. Ajme kakvi mišići na leđima. Nisam napaljena. Sve je normalno.
"Stani tu, di ćeš. Šta si uopće doš'o?" Marko mu je rekao.
"Pa Maši bio rođendan jučer, i rekoh ostalo kolača valjda i ostale hrane, a ne valja bacat hranu, pa eto mene."
"Eh rupo bez dna."
Ja sam ih samo gledala i smijala se sa strane.
"A kaj se ti smiješ?" Marko me pitao isto sa osmijehom na licu. Slatkica mala.
Moji osjećaji prema njemu su pomiješani. Ne znam. Glava mi je džungla. Srce još veća. Zašto ništa nije jednostavno?
"Ništa hah. Nego, di mi je mobitel?" Pitala sam pipajući krevet ne bih li ga pronašla.
"Ne brini, rek'o sam ja mami da zove tvoju i kaže da si prespavala." Marko mi je rekao. Pa on brine. Ok, ovo prijateljstvo raste.
"Awwwww buhtlice mava." Bruno je rekao i natjerao me na smijeh.
"Začepi smrade." rekao mu je Marko i gađao ga nekim komadom odjeće.
"Nego, ja sam vidio neku ribu dolje u vašoj kuhinji. Nije loša, moram priznat'."
"Kakvu ribu? Da nije opet ona Gabrijela došla, ubit ću se."
"Gabrijela? Ma ja mislim na ribu, plavu, pečenu, morsku, riječnu, koju god. On dao ime ribi, moš' zamislit, lud čovjek." Bruno je gledao u mene i pokazivao prstom na Marka da je lud, a ja sam samo umirala od smijeha. Zašto nema više ljudi k'o što je Bruno?
"Brunče, o'š da te gađam oštrim predmetom u nezgodno mjesto?"
"Neka hvala, dobro sam."
Par minuta sam se valjala po krevetu od smijeha, a Marko je došao i počeo me škakljati. Too bad, nisam škakljiva.
"Šta je ovo, loša pornografija? Daj saberite se, djeco."
"De Svetozare, bacit ću te preko balkona. Odi jest više."
"Čuj Svetozar hahahahaha." Ubacila sam se.
"U redu, Veselime. Nećeš ništa dobit. By the way to ti je naša spika. Sorry ako ništa ne kužiš, ali ne kužimo ni mi. I 'ko je ona Gabrijela o kojoj si pričao? Treba mi cura. Dosadno mi samom."
"Oh želiš me prevariti, i to ovako javno??" Marko se zezao i uhvatio se rukom za srce. Friendship goals.
"Žao mi je ljubavi, ali i ti mene varaš sa očaravajućom damom koja sjedi s desne strane tvog iskorištenog kreveta."
"I meni je žao." I počeli su glumiti da plaču. Ahhahahah urnebes. Sad su se i zagrlili.
"Al' ozbiljno, tko je Gabrijela?" Bruno se uozbiljio.
"Tatinog bratića ujčeve mame tetka."
"To ti sestrična?"
"Gabrijela je moja bivša najbolja prijateljica." Prekinula sam ih.
"Bivša? Kaj je bilo?"
"Ona je odrasla, ja sam ostala dijete." Rekla sam pomalo tužno.
"Treba li ti zagrljaj?" Bruno me pitao raširenih ruku.
"Treba mi ljubavi i to pod hitno, samo to je meni u životu bitnoo, daa meee oćee Stipeee..." Marko je počeo pjevati, a Bruno se ubacio:" Mojeee oči lipeee.." obožavam ih.
(...)
Ponedjeljak.
Povratak u najdražu ustanovu.
Već je zvonilo zvono koje je označilo kraj 2. sata. Svi su izašli iz učionica, a Sara i ja nismo žurile na idući sat. Pričale smo bez veze i iz jednog smjera je došao Bruno i javio nam se.
Mene je netko zagrlio s leđa. Wtf?
"Ooo a kao niste skupa." Bruno je rekao.
"Šta me grliš ti?" Pitala sam, očito, Marka.
"Malena moja, imaš mrlju na hlačama." Ovo malena je rekao dovljno glasno da ga Sara i Bruno čuju, a ovo ostalo mi je prošaptao.
"Molim?"
"Oćeš mi pričuvat' jaknu?" Pitao me dok je već vezao svoju jaknu oko mog struka, pa je nastavio:" Tinice, dođi malo sa strane." rekao je i povukao me za ruku.
"Kak' su slatkiiiii." Čula sam Saru.
"Jesi ti poludio? Šta će mi tvoja jakna? Šta me grliš?"
"Imaš crvenu mrlju na hlačama, majko mila." Tiho je govorio.
"Ou. OU! Ajme, ajme, ajme. Zato mene leđa bole... hvala ti, ali zašto si mi gledao u guzicu?"
"Jer je ogromna pa ne mogu fulat."
"Ha-ha."
"Šaliiim se. Imaš druge hlače za tjelesni il' da ti ja donesem svoje?"
"Imam svoje." Uzeo je torbu s mog ramena i otvorio ju.
"Tko ti je dao za pravo da mi kopaš po torbi?"
"O sorry kaj ti želim pomoć."
"Ne, oprosti. Znaš kako je to kad si u..."
"Kako bi ja to mogao znat?"
"Ma ništa zaboravi, glupa sam. Hvala ti još jednom šta brineš za mene."
"Pfff baš mene briga za tebe. Mene briga za mene i moju reputaciju. Svi znaju da se družim s tobom. Tko zna kako bi to ispalo--"
"Baš si budala. Ne trebaš mi pomagat, nikad više. Jak si prijatelj."
"Šaliiim seeee hahahaha daj živni malo. Naravno da me briga za prijatelje. Ali mislim da nas je cijela škola vidjela kako se grlimo pa će počet glasine, znaš..."
"Aaaaa sad te briga šta će drugi pričat."
"Ne, ali ipak... mislim... ne znam... odi se presvuć."
"Ok mama."
"I am your daddy."
"Hahaha ubij se."
"Previše ću ti nedostajati."
"Sanjaš."
"A znam da me voliš."
"Pffff hahaah."
"Loše glumiš, malena."
(...)
Sara je došla do mene pa me pitala šta je ono bilo. Odgovor je naravno bio ništa.
"Zaljubljena si u njega."
"Ne."
"Daaa."
"Nisaam."
"Znaš kako ti oči zasjaje kad pričaš o njemu, i nasmiješ se kad samo spomeneš njegovo ime. Ako to nije zaljubljenost, onda ja ne znam šta je."
"Lazeš!!!!"
"Marko, Marko, Marko, Marko, Marko, Marko, Marko, Marko.." samo sam odšetala dok je ona nastavila ponavljati njegovo ime.
"Začeeeepi."
"A voliiiš gaaaaaa. Priznaj."
"Ok." zaderala sam se. Nek' shvati to kako hoće.
__________________________
(A/N)
Mene ovaj nastavak zbunio. Btw ORVAAAA U TEEN FICTIONUUUUU YAAAAAASS HVALAAAA SVIMAAA KOJI CITATEEEEE
Glup nastavak. Nmvz. Ako vam se sviđa VOTE I COMMENT❤❤❤
ona slika gore kao treba bit Bruno. In love🙈
Poz✌❤
Još nešto, kako vam se sviđa novi cover??
YOU ARE READING
He's no good
Teen Fiction"Da nisam upoznao tebe, bio bih ljut na život, pa ne bih imao ništa, kao ni sada, ali ne bih znao šta je sreća. Zbog tebe se ne osjećam poražen, niti mislim na osvetu. Mislim samo na tebe. Nikada te više neću ostaviti samu, sve što se desi, desit će...
