Kucanje na prozoru u kasne noćne sate. 3 ujutro je, sad sam vidjela na mobitelu. Tko je toliki debil da me budi u ovo doba?
"Jesi ti stvarno toliko retardiran?" Otvorila sam prozor svoje sobe koja je na katu!
"Luuuud sam od ljubaaavi."
"Jesi pijan? Pa se pretvorio u Tarzana odjednom. Kako si se uspio popet tu?"
"Nisam pijan, šta ti je? Samo mi je dosadno. I opet si zaboravila da sam Markulijus --"
"Svemogući da, da.. šta trebaš?"
"Falila si mi."
"Ti meni nisi."
"Muljatorice."
"Debilu. Imam tekmu ujutro, nemam živaca za ove gluposti."
"A molim te, izađi na kratko, moram ti pokazat' nešto. "
"Strah me."
"Ne brini, nije ono šta misliš jooj."
"Kako ti znaš šta ja mislim?"
"Svemoguć sam, čitam ti misli, aj sad izađi."
"Aj samo pet minuta."
"Aj ljubice."
"Ne zovi me tako, nisam in the mood."
"Ok, moody Judy." Prostrijelila sam ga pogledom.
"Sačekaj me ispred."
"Ne, ne, ne, nee. Ovdje, kroz prozor."
"Aha, de muči. Još se trebam polomit ispred tekme kako da ne."
"A nećeee ti ništaa biiit, živii malo." Puppy face. Oh no.
Navukla sam neku majicu i počela izlaziti kroz prozor. I ja sam luda. Svašta.
"Polako." Pridržavao me za ruku, pa smo zajedno skočili na travnjak ispred moje kuće. Živi smo.
"I?" Pitala sam ga jer me trenutno ubijala znatiželja.
"Hoćeš me sačekat tu? Sekundicu."
"Ok uhh." Stajala sam prekriženih ruku već pomalo bijesna. Ne možeš čovjeka probudit u 3 ujutro, to nije humano. Eventualno tad ideš spavat, ne budiš se tad!! I to nasilno onako!!
Marko se vratio dok mu se ispod majice nešto mrdalo. Sa smiješkom je došao do mene i rekao mi:" Vidi." Više šaptao.
Ispod majice sa nalazio maleni mačić, crni sa bijelim detaljčićima, ili čime već.
"Awwwwwwww. Di si ga našao?"
"Bio je u mojoj ulici, u nekoj kutiji. Sorry, morao sam nekud s njim, a nisam znao gdje ić. Mama mi je alergična na mačiju dlaku pa bi me ubila vjerojatno."
"Ajoj."
"Ovo nam može bit prvo dijete."
"Hahahahahahaha jak si e."
"Kako ćemo ga nazvat?"
"Ti si ozbiljan?"
"Da. I?"
"Hmhm. Npr. Bleki jer je black ahahah."
"Aw može."
(...)
Opet smo dočekali zoru zajedno. Nisam spavala, ali iskreno ne smeta mi. Drago mi je da sam provela tako večer, odnosno jutro. On je tako neopisiv kad ga upoznate. Naizgled se čini umišljen i glup i loš i uglavnom sve loše, a zapravo bi ga doslovno svaka majka za zeta.
A ja mislila da takvi dečki postoje samo u knjigama i filmovima.
"Ubit će me mama ako nas vidi zajedno. Pogotovo jer je 6 ujutro, i ona sad ide čistit po vrtu jer je, također, luda, i zato jer je 6 ujutro!! Za tri sata moram na trening!"
"Pričat ću ja sa tvojom mamom, ne brini."
"Opet se sprdaš, je l'?"
"Nee, Isuse, shvati me za ozbiljeno jednom!"
"A ne mogu, oprosti." Izbeljio se nakon mojih riječi.
"Idem ja u sobu, pa ti kao fol, pokucaj na vrata kad mi se mama probudi, šta će bit uskoro, i ono reci kako ne možeš bez mene i tako to jer aj ne želim se od vlastite mame skrivat."
"Buhtlice moja, ne brini."
"Čudi me kako me nisi pitao možeš li sa mnom u sobu haha."
"To ćemo kad ti se mama smiri." Namignuo mi je.
Dao mi je policajski i ja sam, kad sam ušla u sobu, samo se bacila na krevet.
(...)
Zaspala sam, i mama mi je upala u sobu. Probudila me. Treba mi nešto jače od sna.
Sjela je na moj krevet i pripremila sam se za još jedan u nizu monologa:" Bio ti je dečko. Čuvaj ga."
"Opet si pila?"
"Nisam, samo--"
"Šta ti je rekao?"
"Pa prvo je počeo:" Draga gospođo Tinina mamo, buduća punice." I to mi je bilo smiješno pa je počeo govoriti kako ga ni ja neću zaustaviti u ostvarivanju njegova cilja u vezi tebe, znači pripremi se za prosidbu uskoro. Onda mi je ispričao sve o sebi i često je napominjao da nije baš bio anđeo, i spomenuo je brata i ne znam. Dobar je. Zato kažem da ga se držiš jer je on onaj pravi, vjerojatno. Možda svakoj curi, samo se tebi posrećilo."
"Ha-ha hvala majko."
"I rekao mi je još jednu zanimljivu stvar."
"Šta?" Rekla sam prestravljeno kao iz puške.
"Da sam postala baka."
Umrla sam od smijeha. Suze su mi počele teć'. On je stvarno spreman za Vrapče.
"Unuk ti se zove Bleki." Govorila sam kroz smijeh.
"Khm, lijepo. 9 sati je. Trening će ti počet', požuri."
"Šta ne kažeš, je*em ti."
Navlačila sam hlače, zgrabila torbu i istrčala iz sobe. Kad sam uletjela u kuhinju, opazila sam tatinu glavu dok sam se kretala prema frižideru.
"E tata, oćeš me odvest na trening?" Okrenula sam se i Marko je sjedio za stolom i smješkao se. Uh.
"Oću. Nego, dobar mi je zet."
"Doslovno, pita li se mene išta? I pobogu nemam ni 18 godina!" Mlatarala sam rukama.
"Hahah ajmo, ajde dižite se!"
"Di ćeš ti?" Pitala sam Marka.
"Doma?"
"A ne, prije ćeš mene na trening odvest, pa se vi kasnije razvozite dalje."
"Ok, ok smiri se." tata mi je rekao te zgrabio ključeve svog auta i otišli smo.
Istrčala sam iz auta, ali prije poljubila tatu u obraz, jer je to navika?! I pozdrav?! Da.
"A ja?" Marko je pitao.
"Ajde neću ja gledat." Tata je rekao.
"Baš ste djeca." I njega sam poljubila i pobjegla.
______________
(A/N)
Kasniš, stalno mi kasniš, devetu kavu evo ispijam☕
(Dont worry ne slušam ja Lidiju Bačvić) poz živi bili
YOU ARE READING
He's no good
Teen Fiction"Da nisam upoznao tebe, bio bih ljut na život, pa ne bih imao ništa, kao ni sada, ali ne bih znao šta je sreća. Zbog tebe se ne osjećam poražen, niti mislim na osvetu. Mislim samo na tebe. Nikada te više neću ostaviti samu, sve što se desi, desit će...
