MEMORIES ( Zayn Malik , Croatian )

MEMORIES ( Part 1 )

Part 2

- Oče.- osjetio sam Nickove ruke na mome ramenu kako ih lagano dodiruju. Otvorio sam svoje oči te ugledao Sarah i Katy. Potrčale su mi u zagrljaj te sam ih poljubio. Mile moje djevojčice kako su samo velike. Pogladio sam ih po kosi te su sjele oko mene.

- Djede oćeš nam sada pričati onu priču?- upitala me je Katy te sam ju ja zbunjujuće pogledao.

- O tvojoj curi!- pogodila me Sarah u rame te sam se nasmijao.

- Zar sam vam rekao da ću vam pričati o njoj?- upitao sam ih te su one kimnule glavom.

- Pa kada već hoćete, ali podsjećam vas to je jakoo duga priča.- zakašljao sam se i započeo od početka.

FLASHBACK

- Tata ako ja ikada budem bogat ja ću tebi i mami kupit veliku kuću i auto i nikada nećemo biti gladni i siromašni.- rekao sam te me je me otac poljubio u čelo i u očima skrivao suze.

- Znam da bi to htio sine, ali to se dešava samo sretnim ljudima.- rekao je gledajući me površno kako nebih vidio njegove suze.

- Oćeš reći da mi nismo sretni tata?- upitao sam ga te se on uozbiljio.

- Želim da me zoveš oče ,Zayne!- rekao je ljutito te sam se ja malo uplašio. Sagnuo sam glavu te je on otišao iz moje prohladne sobe, jako zalupeći vratima. Pogledao sam prema vratima te pustio suzu. Moji roditelji su tako tužni, htio bih im pomoći. Pogledao sam kroz zaleđen prozor sa kojeg se jasno moglo vidjeti da pada snijeg. U daljini sam vidio dječake kako se igraju i grudaju, i htio sam biti s njima ali nebih se imao di ugrijati kad bih došao zaleđen kući. Legao sam u svoj krevet uzeći sa stola " Knjigu o džungli", te munjevito pročitao prvu stranicu. Volim čitati,i učiti i sanjarim da će me to jednom izvući iz ovoga. Da moja obitelj neće živjeti u siromaštvu i neimaštini. Na vrata sobe pokucala je mama jer sam znao kako ona kuca. Tri puta kucne te udari jedanput prstenom.

- Uđi mama.- rekao sam te ostavio knjigu na stolu. Nasmiješila se te laganim koracima ušla u moju sobu. Sjela je pored mene na krevet primeći moju ruku.

- Ljubavi sve će ovo jednog dana nestati mama ti obećaje.- rekla je te mi ju poljubila.

- Mama...- započeo sam te me je ona zaustavila.

- Sve znam sine moj, sve znam.- čitala je moje misli ili sam ja svaki dan dosađivao sa time da ću ih jednog dana spasiti. Pogledala je na stolić sa knjigom te ju uzela u ruku.

- Knjiga o džungli. Po koji put Zayn?- upitala me je smješkajući se te sam ja slegnuo ramenima.

- Eh dječače moj lijepi.- pomilovala je moje lice.

- Mama, jel te ja smijem zvati mama?- rekao sam te me ona upitno pogledala.

- Tata mi je rekao da ga moram zvat oče.- rekao sam i napravio tužnu grimasu te je ona pogledala u stranu.

- Ti me osobno ne moraš tako zvati, ali ako tvoj tata tako kaže onda moraš.- rekla je te ustala sa kreveta.

- Mama, molim te ostani samnom tu, usamljen sam.- rekao sam te je ona ponovo sjela na krevet pokrivši me do struka.

- Ajde da čujem kako čitaš.- rekla je te sam ja uzeo knjigu i otvorio stranicu na kojoj sam stao.

" Bilo je to jedno sasvim normalno jutro u džungli..."

KRAJ FLASHBAKA

- Djede što si ti bio tako siromašan da ti je bilo hladno u kući?- upitala me Katy te sam ja kimnuo glavom.

- Jedno vrijeme dok se moj otac nije zaposlio u tvornici. To je bio spas za nas i našu obitelj.

FLASHBACK

- Djeco za stol svi.- čuo se hrapavi glas moga oca te smo svi sa fotelje ustali i posjedali za stol.

- Oče, mogu te pitati nešto?- rekao sam te je on okrenuo glavu prema meni.

- Reci Zayne.- rekao je odlagajući vilicu i nož na tanjur.

- Htio bih odvesti curu u kino, a nemam novaca. A zbilja mi se sviđa, jel mi možeš dati 20 dolara.- Doniya se nasmiješila te ju je otac pogledao ljutito. Nije podnosio da se netko smije drugome. Iz đepa je izvadio 20 dolara i pružio mi ih.

- Izvoli sine, pamet u glavu.- rekao je te sam se ja nasmiješio.

- Hvala ti oče puno, idem se spremiti.- ustao sam sa stolice i otrčao u sobu te izvukao košulju i hlače koje bih nosio samo u posebne prigode. Pred ogledalom sam si namjestio frizuru te oprao zube. Što je sigurno, sigurno je. Kada sam bio gotov obukao sam jaknu i tenisice te ih pozdravio. Dejt je prošao dobro, zapravo jako dobro. Otpratio sam ju kući i čak sam dobio poljubac u obraz. Na povratku kući stavio sam ruku u đep i zbrojio ostatak. 8 dolara mi je ostalo. To ću spremiti u svoju kasicu. U kuću sam ušao tiho jer sam mislio da već svi spavaju. Izuo sam tenisice te vidio svijetlo u kuhinji. Načuo sam uho te shvatio da mama i tata pričaju o nečemu.

- Yaser dao si mu zadnjih 20 dolara koje smo imali, tvoja je plaća tek za 7 dana kako ćemo izdržati?- čuo sam glas moje majke te je otac udario rukom od stol.

- Taj mali je dovoljno propatio zbog svega ovog, i ove neimaštine i siromaštva. Neka mu barem jednom nešto ispunim, i ne želim ni riječi čuti više.- rekao je te ustao sa stolice te izašao iz sobe. Ja sam se sakrio iza zida. Otišao je u sobu te lagano zatvorio vrata kako nas nebi probudio.

KRAJ FLASHBACKA

- Zadnje novce ti je dao za kino?- upitala me Sarah te sam ja kimnuo glavom.

- Kako si se osjećao kad si to čuo?- upitala me Katy te sam se nasmijao. - Cijeli život sam mu zbog tih 20 dolara vraćao, i nikad ga više nisam razočarao. On je tada dokazao da se ispod one maske nalazi najbolji otac, koji vrijedi nositi tu titulu.- rekao sam te su se one nasmijale.

- I što se dalje dešavalo?- upitale su me te sam ja zaklopio oči.

- Nisam mu vratio novce..- rekao sam.

- Zašto?- upitale su me te sam otvorio oči.

- Ne znam. Ali sjećam se da sam ih potrošio na poklon za jednu curu.- odgovorio sam te su one stavile ruku na usta.

- Onoj curi? S kojom si išao u kino?-

- Točno s njom. Kupio sam joj cvijet i bonbonjeru za valentinovo.-rekao sam te su nakrivile svoje glavice.

- Kako se zvala?- upitala me Sarah te sam ja potapšao Katy po ramenu.

- Zvala se poput tebe.- šapnuo sam joj te su se njezine usne razvukle u predivan smješak.