Part 8
FLASHBACK ( P.S cijeli je u FLASHBACKU)
6:00 ujutro. Ležao sam premoren na podu od pokušavanja zaustaviti Katy da ne ode. I nije, leži tu na meni, naslonjena glavom na mojim prsima. Rukama sam se igrao njenom kosom, koja je još uvijek bila polumokra. Tako sam volio njenu kosu. Stalno bih se mogao igrati s njom. Osjetio sam njen stisak. Nije bio jak niti bolan.
- Zayn!- zavrištala je te sam ja širom otvorio oči.
- Tu sam.- zagrlio sam ju te je ona neutješno počela plakati. Nisam znao šta da radim. Samo sam mogao šutjeti i to sam odlučio. Šutjeti ću i biti joj tu podrška.
- Zaynnn.. Ja sam trudna.- rekla je u cili čas te sam ju ja izbezumljeno pogledao. Zagledao sam se u njezin trbuh zaplačući. Ona je trudna? Sa onim manijakom koji ju je silovao? Prošao sam munjevito rukom kroz kosu, te joj pomogao da ustane. Bila je jako slaba. Oslonila se na mene te sam ju odveo u spavaću sobu. Polegao sam ju na krevet, te joj primio ruku. Ona očito nije htjela spavati te se sjela gledajući me tužnim očima.
- Ja ne želim to dijete, želim da umre.- rekla je te sam ju pogladio po ruci.
- Znam kako ti je sada, i znam da bi najrađe ubila i sebe i dijete,ali prebrebroditi ćemo to. Zajedno. Ti znaš da si ti moje najdraže, i uvijek ćeš biti. A što se tiče djeteta, odgajat ćemo ga mi. Ja ću ga prihvatiti kao da je moje.- rekao sam te se ona nasmiješila. Konačno, to sam čekao. Taj njezin savršen osmijeh.
- Ali Zayn..- prekinuo sam ju tako što sam joj stavio prst na usne.
- Ne želim čuti ni riječ više. I ne pomišljaj da bude drugačije. Ti si moje sve.- zagrlio sam ju te me ona pogladila po leđima.
- Ljubavi ja moram ić nešto srediti. Ti budi tu i čekaj me. Vratit ću se brzo.- rekao sam poljubivši ju u čelo te se ona namrštila.
- Ne nemoj ići Zayn molim te.- preklinjala me je te sam joj nekako objasnio da idem samo jedan kat više. Stavio sam dlanove na njene obraze te ju poljubio.
- Obećajem ti da ću se vratiti. Obećajem!- zagrlio sam ju i brzim koracima napustio sobu pa tako i stan. Dobro sam zatvorio vratima i potrčao stepenicama. Ušao sam u svoj stan te pogledao u Perrie koja je sjedila na stolu zureći u jednu točku.
- Napokon si se sjetio doći?- upitala me te sam pogledao u stranu. Nisam joj znao šta reći.
- Iskoristio si me.- igrala se sa pepeljarom na stolu. I onda otišao da se pitam što sam krivo učinila. Gdje sam pogriješila. A onda kada mi je mozak konačno počeo raditi shvatila sam da si me samo iskoristio ti, jedan obični...- prekinuo sam ju.
- Perrie dosta, odlazi.- nisam mogao slušati kako govori gadosti o meni ne znajući što se zapravo desilo. A možda i zna, ali me nije briga. Ustala je sa stolice uzeći svoju torbu sa poda.
- Trebala sam ti reći ne, ali prekasno je za kajanje zar ne?- odmjerila me je te izašla iz stana. Izašao sam za njom zalupivši vratima ali sam samo ja krenuo u drugom smjeru. Ona prema liftu a ja prema stepenicama. Nisam bio neki ljubitelj liftova. Bojao sam ih se. Sišao sam skoro do kraja i čuo sam nečiji vrisak. U prvo mi se učinilo da je to Katy ali zvuk nije dopirao iz stana. Dopirao je iz lifta u kojem je bila Perrie. Potrčao sam prema njemu te stavio uho na vrata.
- Perrie?- počeo sam lupati po vratima te sam nakon nekoliko trenutaka čuo njezin glas.
- Zovi pomoć. Zayn brzo klaustrofobična sam!- počeo sam se tresti jer nisam mogao ni zamisliti kako joj je. Izvadio sam mobitel iz Niallovih hlača koje sam usput obukao kod njega te nazvao vatrogasce. Nisam u tom pitanju baš pametan pa mi je to prvo palo na pamet.
- Izdrži Perrie doći će svaki čas.- pokušao sam ju utješiti, ali sam mogao i dalje ćuti kako jeca. O Bože. Ja samo curama bol nanosim. A ne želim to. Želim biti samo sa jednom, ali nisam baš najbolji. Nisam joj odan, dok ona meni je. Otrčao sam do vrata Niallovog stana lagano ih otvorivši.
- Kakva je to buka?- upitala me je te sam joj rukama pokušao objasniti. Bilo je pre teško. Šta da joj kažem tko je Perrie? Da joj slažem. Ne. Ne smijem.
- Cura iz ove zgrade se zaglavila u liftu.- rekao sam i ugrizao se za usnicu. Lažljivče! Laž će uvijek isplivati na površinu htio ti to ili ne.
- Aha, znaš ju?- upitala me gledajući me svojim umornim očima te sam odmahnuo glavom.
- Ne.- pružio sam joj ruku te ju čvrsto privukao sebi u zagrljaj. Moja djevojčica je trudna. Srce moje. Ne dužna, i pod teretom odvratne osobe. Da mi je sada tu bliže ubio bi ga. Vlastitim rukama.
- Ovdje se zaglavio lift?- čuo sam nečiji glas te sam se odvojio od nje.
- Da, da tu.- pokazao sam mu rukom te vratio pogled prema Katy koja je uplašeno gledala u mene.
- Ne boj se tu sam.- primio sam ju za ruku te me zagrlila.
- Idemo unutra Zayn molim te.- šapnula mi je te sam ju pogladio po kosi.
- Uđi ti ja ću doći sad za koju minutu da vidim što je sa Perr.. Mislim tom curom koja se zaglavila.- kimnula je glavom te ušla u stan. Došetao sam do vatrogasca koji se mučio da pokrene lift.
- Za to ste trebali zvati stručnu pomoć, ne nas, ali mislim da ću uspijeti.- rekao je stisnuvši klještima neku žicu te se lift pokrenuo.
- Evo.- rekao je te sam mu kimnuo glavom u znaku zahvalnosti i potrčao u predvorje. Stigao sam baš na vrijeme kada je lift stao te sam pogledao unutra. Perrie je sjedila u kutu skupšivši se kao loptica.
- Oh Perrie.- prišao sam joj te joj se pomagao podići.
- Makni se.- gurnula me rukom te izašla iz zgrade žurnim korakom. Uzdahnuo sam krenuvši natrag STEPENICAMA. Na putu sam sreo vatrogasca koji je nosio težak alat u rukama.
- Pozvao sam kućepazitelja da prijavi grešku. Jedno vrijeme je dobro da se ne ulazi u lift jer nije stabilno, može se svaki tren ponovo ugasiti.- rekao je te sam ja kimnuo glavom i potapšao ga po ramenu. Izvadio sam novčanik iz stražnjeg đepa te izvadio 100 dolara pružeći mu. Čudeći je gledao u novčanicu koju sam mu upravo bio pružio.
- Ne, ne možete odbiti i da hvala vam. Puno, i zbog brzine i preciznosti. Unutra mi je bila prijateljica, hvala vam.- nasmiješio sam se te je on nakon dužeg nagovaranja uzeo novčanicu pozdravši me. Pa mislim čovjek je super. Drugi bi mi se smijali kad bi došli u zgradu. Došao sam do trećeg kata pokucavši na vrata.
- Katy ja sam.- rekao sam mirno te ušao u stan. Sjedila je na trosjedu skočivši kad me je ugledala.
- Zayn..- skočila je na mene te sam se nasmijao.
- Ljubavi..- obrglio sam ju rukama te tako s njom legao na krevet. Pokrio sam nas do noseva te se ona nasmiješila. Stavio sam ruku na njen trbuh te je ona stavila na moju.
- On ili ona će biti najljepša beba na svijetu.- rekao sam joj poljubivši njene rumene usnice.
- Zayn jesi siguran, mislim, da to želiš?- upitala me je te sam kimnuo glavom.
- Imat ćemo i mi naše, jednom.- naslonio sam svoj nos na njezin te me poljubila.
- A prije toga idemo prijaviti onog gada, vjeruj mi nitko tebi neće nauditi.- zagrlio sam ju te je ona naslonila svoju glavu na moja prsa.
Jeje gotov nastavaaak. Šta vi mislite čiji je Nick sin? Od Iana ili Zayna? Što mislite što će se desiti? Nisam vam nikada davala uvjete do sada ali ne komentirate baš.. + 5 komentara za nastavak da vas malo razbudim jer ste zbilja slabi na komentarima:/ Nadam se da vam se sviđa:) love ya
ESTÁS LEYENDO
MEMORIES ( Zayn Malik , Croatian )
Fanfic-Jel se sjećaš kako je izgledala?- nasmješio sam se gorko od pomisli da bih ju ikada mogao zaboraviti. One njene plave oči i bujna kosa koja se protezala niz njenih leđa, njezin miris, stas, svega se sjećam kao da je još tu. - Ne sjećam.- lagao sam...