MEMORIES ( Zayn Malik , Croatian )

MEMORIES ( Part 6 )

Part 6

- Što to gledaš?- čuo sam glas te sam se okrenuo.

- Ništa, promatram ljude.- odgovorio sam te su se one došuljale do mene.

- Ljude? Što ti to nije dosadno?- Sarah je napravila začuđenu facu te sam se nasmijao.

- Ma.. Nemam što drugo raditi..- obgrlio sam ih rukama te su se naslonile na mene.

- Možeš nam pričati..- rekla je Katy smješkajući se te sam ju pogladio po kosi.

- Opet?- upitao sam ih te su kimnuli svojim glavicama.

FLASHBACK

- Gdje si krenula?- upitao sam ju gledajući u njene kofere koji su bili puni.

- Zaayyn? Zašto ne spavaš?- upitala me je baceći pogled na kofere.

- Katy gdje ćeš?- glasnije sam ju upitao te se trznula.

- Ja.. Moram ići.- rekla je te uzela kofere u ruku.

- Ti si htjela otići samo ovako usred noći u nepoznato, bez da mi išta kažeš, nakon što smo proveli 3 mjeseca zajedno, doslovno ne odmičići se jedno od drugoga? Katy što ti je?- zaderao sam se toliko jako da su mi žile na vratu iskočile. Od bijesa, pomutnje, zbunjenosti.

- Jaa... Zayn postoji puno toga što ne znaš.. Ja sam s tobom samo radi novaca..- izustila je tiho spustivši pogled ponovo prema kovčegima.

- Pogledaj me u oči i reci to. Sad, Katy odma!- viknuo sam ponovo te me pogledala. U njenim očima se mogla vidjeti bol i tuga. Lagala je. Znao sam to.

- S tobom sam samo radi novaca Zayn imam svoj život s Ianom, s onim dečkom kojeg si vidio, pusti me da odem.- sad se ona zaderala i izgledalo je tako realno. Istinito. Nije se ustrtarila. Nije se mogao osjetiti strah u njenom glasu.

- Katy?- upitao sam ju izbezumljeno gledajući u njene oči.

- Odlazim i pusti me ako me voliš.. I ne traži me.- rekla je uzevši kofere u ruku te me okrznula ramenom. Naslonio sam se na zid i dalje izbezumljeno. Pogledao sam za njom kako otključava vrata te izlazi. Skliznuo sam niz zid te glavu pribio među koljena. Ne mogu vjerovati. Sad sve ima smisla. Zato je htjela otići od mene. A ja sam bio naporan. Mislio sam da me voli. Ustao sam sa poda udarivši rukom od zid. Sa stola sam bacio sve što se nalazilo na njemu. Pa tako i u dnevnom boravku. Htio sam da sve što je vezano sa njom u ovoj sobi nestane. Izgori. Pogledao sam se u ogledalu koji se nalazio na zidu. Zajedno smo ga kupili. Uzeo sam pepeljaru sa stola te ga razbio. Iz cjelovitog ogledala pretvorio se u tisuće malenih dijelova. Suosjećao sam se s njim. Legao sam na kauč zagledavši se u plafon. Čovjek gleda u plafon samo kada o nečemu žarko razmišlja, pati ili samo iz čiste dosade. Ja bih htio da sad gledam u plafon iz čiste dosade, tako jako bih htio. I što ću sad? Razmišljati o njoj cijelu vječnost. Ali tako nam je bilo lijepo, mislio sam da će uspijeti. Da ćemo uspjeti. Ona je samnom samo radi novaca? Da se radi o nekom drugom, povjerovao bih ali ovako ne. Ne mogu. Ona nije takva. Ne pati za skupim haljinama i cipelama, ne voli restorane. Jedino što voli to je šminka. Ali da je zbog šminke zbog mene? Smješno. Pre smješno. Dlanom sam prešao preko svoga lica, pokušavši obrisati suze i krv. Začuo sam kako mi mobitel vibrira te sam skočio nadajući se da je ona. Opet bih joj sve oprostio, opet bih počeo sve sa njom iznova. Ali nije bila ona,bio je Niall.

- Reci Niall.- rekao sam pogledavši na sat koji je prikazivao 4 ujutro.

- Zayn kakva je to galama u tvom stanu? Ja sam odma ispod tebe helloo!- rekao je pospano te mi je tek tada sinulo.

- Otišla je.- uzeo sam cigaretu koja je ležala na podu i upaljač nedaleko od nje.

- Dolazim.- prekinuo je te sam bacio mobitel na pod i bacio se na kauč. Zapalio sam cigaretu i mogu reći da mi prvi put nije pasala. Ugasio sam je od pod te čuo otvaranje vratiju. Niall se na prstima probijao do mene od stakla i smeća na podu.