Pakleni raj

2. poglavlje

Čim je ušla u ogromni hol, nemarno je bacila svoje stvari na kredenac kraj ulaza u hodnik, i brzim korakom požurila je da se spremi za večeru. Poskakivala je po stepenicama, i ignorisala trnce nervoze u dnu kičme.

Kad se našla u svojoj sobi videla je da ima još pola sata do osam, pa je odlučila da se istušira. Sa uživanjem je skinula i odbacila svu odeću sa sebe i ušla u tuš kabinu. Pustila je vodu da teče po njoj, dok je ona mirno stajala i samo uživala u toploti i pari koja se svakim minutom sve više dizala oko nje. Osećala je kako joj se mišići postepeno opuštaju, a gusta para je omamljuje. Kad je već počelo da ponestaje tople vode, na brzinu je šamponom oprala kosu, a zatim i ostatak tela. Lenjim koracima je izašla iz tuš kabine, i podjednako lenjo je započela sa brisanjem svog vitkog tela.

Nešto brže je počela da navlači odeću na sebe, ovaj put je to bila obična crna trenerka, i pošto joj je bilo mrsko da suši kosu sad, samo ju je vezala u visoku pundju. Iako je večera možda i trebalo da sadrži neki svečani razgovor, kod njih u kući se nikad nisu praktikovali snobovski običaji da se u okružju porodice mora oblačiti svečano. Bogu hvala. No pretpostavljala je da to više zasluga njenog brata, koji ju je prakitčno i očuvao od kako im je i otac nestao, kada je Alexu bilo tek sedamnaest, a njoj ni punih devet godina.

Još malo je zategla mokru pundju, i napokon se spustila ka kuhinji. Našla je Alexa za stolom, uvek je sedeo na čelu, kako kuca nešto na svom radnom lap topu. Previše radi, pomislila je brižno.

Videla je da je primetio kad je ušla, pa je shvatila da će uskoro završiti, te je samo sela sa njegove leve strane, i pričekala malo. I kao što je i pretpostavila, dva minuta kasnije zaklopio je računar. To je bio mig da večera počinje. Ipak je bilo nekih pravila, ili je možda bolje reći da je bilo nekakve rutine kod njih dvoje.

Sipali su hranu u tišini, i počeli večerati, ali Tia je svako malo bacala radoznale poglede ka Alexu, potičući ga tako da napokon više kaže to što ima. Već je postajala nervozna oko čitave te stvari.

"Tianna" započeo je, a po koriščenju njenog punog imena, znala je da joj se neće svideti ono što će joj reći "odlučio sam da dovedem par telohranitelja u kuću." rekao je to strogim glasom, i sličnim izrazom lica. No, njoj ništa nije bilo jasno, iako je zaključila po njegovom tonu da bi trebalo biti. Zbunjeno je podigla svoje oblikovane obrve.

"Alex, znaš da imamo čuvare oko čitave naše kuće? Mislim, nije da nismo zaštićeni...niko ne može ući, osim nas, a da ne prodje dobru proveru... Zato, izvini, ali pojasni čemu to.." pričala je zbunjeno, ali to je bilo u redu, jer i jeste bila zbunjena. Čemu sad to?

"Da, znam sve, i svestan sam tvoje zbunjenosti, ali imam razloga da verujem da onaj napad od pre par dana nije bio slučajan kako smo mislili." pričao je, a ona se na ovo sledila. Istina, i sama je sumnjala na isto..ali, sad kad je to i Alex rekao, sve postaje stvarnije.

"Tako da, momci koji dolaze, pored toga što će nas čuvati danonoćno, radiće sa mnom i na otkrivanju tog napada, i ljudi kojih stoje iza njega." završio je ozbiljno.

Nije govorila ništa, pokušavala je stvari ono što joj je rekao. Sve je ovo postajalo mnogo ozbiljnije i.. nije znala šta da misli o dolasku tih telohranitelja/istražitelja.

"Hoćeš da kažeš da policija ima već neke sumnje? Dokle su stigli sa potragom? Prošlo je tek nekoliko dana, nemoguće je da su tek tako zaključili." nije bila glupa, a nije i da nije znala poneku stvar o tim policijskim istragama. Doduše, sve je to saznala iz kriminalističkih serija, ali ipak.. Imala je utisak da Alex nešto krije, a to joj se nije dopadalo.

"Nisu odmakli mnogo, ne. Ali u kontaktu sam sa detektivima koji rade na slučaju, i složili smo se da postoji namera iza tog napada. A istraga će kod njih potrajati. Zato sam rešio da uzmem stvar u svoje ruke." razumno je rekao, i činilo se da je u potpunosti iskren.