Pakleni raj

24. poglavlje

Tia se nervozno vrzmala po stanu, pomerala je već savršeno nameštene stvari, brisala je nepostojeću prašinu... Znala je da je to luckasto od nje, ali nije mogla da obuzda svoje uzbudjenje zbog svega ovoga.

Uskoro treba da krenu i pokupe Beu jer danas izlazi iz bolnice. Onda dolaze ovde, u njihov, zapravo stati Alexov stan, da započnu novo poglavlje u njihovim životima.

Koliko je bila uzbudjena zbog toga, toliko je osećala i nervozu. Znala je da je sada sve gotovo, i da im sledi period mira, ali zbog svega što se desilo nije mogla ne pomisliti, bar na tren da bi nešto moglo poći po zlu.

Odmahnula je glavom i napokon spustila krpu iz ruke. Možda bi bilo najbolje da se odmah obuče i pozove Alexa, umesto što sedi i paniči bez potrebe. Uzela je telefon i pozvala svog brata.

"Alexe, požuri i dodji kući, moramo da idemo po Beu!" uskliknula je.

"Zar nisi rekla da idemo popodne?"

"Pa predomislila sam se, ne mogu više da čekam. Hajde, dolazi."

"Nije ti palo na pamet da imam i previše posla?" šaljivo je uzvratio, i znala je da zapravo nema toliko posla i da će je poslušati. Ipak, morala je proveriti.

"Znači doći ćeš?"

"Da, da, evo krećem. Tu sam za dvadeset minuta, trideset najviše. Budi spremna."

"Već sam spremna." dobacila je i spustila mu je slušalicu.

Kao da sad imaju toliko posla, nadureno je pomislila dok je oblačila novu košulju. Od kako je Martin uhapšen, sve što je posedovao, a bilo je legalno, postalo je Alexovo. S obzirom na to da je već odlučio da postane partner sa Adamom, nije uopšte bilo briga za firminim poslovanjem. Bar neko vreme neće biti potrebe za prekovremenim radom.

I zato nije htela da čuje da ima previše posla, a nije ni želela da se on opet krije u poslu i tako beži od života i svojih želja. Možda ne može da odlučuje umesto njega, što i ne želi, ali itekako može da ga pogura u nekom pravcu. Opuštanje i više zabave je definitivno ono što Alexu treba.

Pola sata kasnije, kao što je i rekao stigao je. Nije hteo da ulazi, već ju je samo cimnuo kako bi izašla. Nije bila potpuno spremna, tek je posle 10 minuta i dvadeset Alexovih poruka izašla, i brzo uletela u auto.

"Nisi bila spremna, je l tako?" izazivački je počeo.

Besno ga je pogledala. "Ćuti i vozi."

Glasno se nasmejao, ali nije odgovarao ništa, već je pokrenuo auto. Kad su stali na bolnički parking, oboje sada smireniji, polako su izašli iz auta i krenuli ka ulazu.

Nisu ništa pričali, nego su odmah otišli do Beine sobe. Ona je već bila spremna, obučena u tamni džemper i crne pantalone, sedela je na stolici i čekala ih. Kad je čula komešanje na vratima sobe, okrenula se.

Osmeh joj je obasjao lice kad je ugledala Tiu i Alexa. Posebno jer je videla da je i Alex došao po nju. Nije mogla da spreči crvenjenje obraza pri pogledu na njega i njegove sive oči.

"Nisam vas očekivala ovako rano, ali drago mi je što ste poranili." postidjeno je rekla.

"Eto. Znala sam da treba da dodjemo ranije. Stigli bi smo i pre da Alex danas nije radio." dobacila je Tia, pri tom prekorno gledajući u brata.

"A bili bi smo ovde još ranije da Tii nije bilo potrebno pola veka da se spremi." uzvratio joj je izazivački.

Detinjasto mu se isplezila, ne odgovarajući rečima. Bea je ćutala i samo ih pratila. Potajno je uživala u njihovim prepirkama, oduvek, i bilo joj je drago da su i dalje isti, nakon svega. Bilo joj je žao što ona nije imala takav odnos sa svojim sestrama, ali šta je tu je. Neke stvari, nažalost, nije bilo moguće promeniti.

"Dobro, nismo zato ovde. Bea ti si spremna za polazak?" pitao je Alex, pažljivo je gledajući, tako da je pomislila da je ne pita samo za stvari, već da to pitanje ima dublje značenje.

Tako je i odgovorila. "Spremna sam." i zaista je bila. Možda se nije potpuno oporavila, možda nije, a nikad i neće sve zaboraviti, ali bila je spremna na novi početak.

"Odlično. Ja ću otići po otpusnu listu, vi me čekajte kod auta." hitro je rekla Tia, i poput vetra izletela iz prostorije.

Bea je odmah ustala i posegnula za torbom, ali u tom momentu je i Alex učinio isto pa su se sudarili rukama. Ona se odmah odmakla, i crveneći se, prošaputala je jedno oprosti.

"Nema potrebe za tim. Ne brini, poneću ja sve, ti samo proveri da li je sve spakovano."

Klimnula je glavom, dobro pogledala i proverila sve, a onda je zaključila da je nije briga hoće li ovde ostati nešto. Bitno je da napokon izlazi. "Sve je spakovano, možemo da krenemo." tiho je rekla, promuklog glasa.

Alex je, držeći njenu torbu otvorio vrata, i sačekao je da izadje. Zatvorio je vrata za njima, a onda je uhvatio oko struka, pridržavajući je. Zaista joj je bila potrebna pomoć pri hodanju, ali ne od posledica tučenja, već od Alexove blizine, koja ju je činila slabom i malaksalom. Osećala je trnce duž tela, sa strane sa koje je on držao.

Ogromna napetost i uzbudjenje, koje oseća po prvi put činili su je zbunjenom i ukočenom. Ako je to i primetio, Alex ništa nije rekao, samo je u tišini išao dok nisu došli do auta. Otvorio joj je vrata i pomogao joj da udje. Sela je, ne gledajući u njega, ubrzanog disanja i rumenih obraza. Osećala se vrlo blesavo i to ju je nerviralo.

Alex je zaustio da kaže nešto, ali je u tom momentu Tia stigla i to glasno objavila, pa se prekinuo i zatvorivši joj vrata, prešao na svoju stranu auta.

"Sve je govoto, idemo kući." rekla je Tia, sedajući u auto.

"Spremila sam nam večeru, biće to neka mala naša svečanost, povodom useljenja u novi dom. I za novi početak." pričala je dok su se vozili. "Mislila sam da bi to bila super ideja, Adam se složio, kao i Alex. Šta ti misliš Bea?"

"Slažem se i ja, to je baš divna ideja."

"Odlično, neće mi propasti plan." nasmejala se veselo.

Ubrzo su stigli. Tia je odmah odvela Beu u stan, pokazujući joj njenu sobu, a kad su se raspakovale, odvela ju je u obilazak čitavog stana. To je potrajalo, jer je stan, iako manji od njihove vile, bio ogroman.

Kad su završile sa obilaskom, već je bilo vreme večere, pa su odmah krenule da se spreme.

Lepo obučene i našminkane, postavile su sto, i svu spremljenu hranu. Upalile su sveće postavljene po stolu i prigušile svetlo, time stvarajući romantičnu i intimniju atmosferu. Alex i Adam su i dalje govorili o poslu, u njegovoj radnoj sobi, pa su devojke odlučile da već otvore vino, i malo se počaste.

Nedugo potom došli  i momci i večera je mogla da počne. Alex je seo na čelo stola, Tia i Adam smestili su se sa njegove leve strane. Tia je odmah Bei pokazala na jednu preostalu, desnu stranu, i Bea je sela, ponovo osećajući blagu stidljivost.

Večera je protekla u veseloj atmosferi, čitavo vreme su se šalili, Alex i Tia su se zadirkivali, a razgovor se vodio samo sa laganim temama. Nisu želeli ozbiljne stvari sada da započinju, jer je bilo vremena za to. Ovo je bila proslavala novog, lagodnijeg početka, kako je Tia naglasila u svojoj zdravici.

Primetila je potisnutu napetost izmedju Bee i Alexa, i sa osmehom ih pratila čitavo veče. Nadala se da će se to razviti u nešto više, ali je odlučila da se ne meša.

Po završetku večere, odlučili su da im ovo postane rutina, osim da druženje bude nedeljom.

Veseli i pomalo pripiti, pokupili su i očistili sve, i zabavljanje su premestili u dnevni boravak.

Dočekali su radjanje nove zore, koja je sa sobom donela radjanje nove ljubavi i novih mogućnosti.