Pakleni raj

12. poglavlje

Zahvaljujući Adamovoj hitroj reakciji Tia i on našli su se na podu tik pre nego što je hitac proleteo iznad njih. Tiho je vrisnula, i pognula glavu još više, a Adam ju je jače stegnuo i pokrio svojim telom. Malo je podigao glavu ne bi li video šta se dešava, ali zbog položaja u kojem su bili i mesta gde su ležali bilo je to jako teško.

Tiho i lagano jednu ruku je spuštao do džepa sakoa, dok je očima zverao i pokušavao da prati napadače. Ovo je mogla biti naoružana pljačka, ali i organizovani napad... Još više je pokrio Tiu i kratko joj stegnuo ruku, nemo je tešeći, bar malo. Bio je uplašen, i više nego što bi želeo.

Dotakao je svoj telefon kad je začuo teške korake u njihovoj blizini. Ukočio se i zaustavio svako kretanje. Crne čizme su se načas zaustavile pred njegovim očima, a on se pognuo, naizgled krotko. Nije mu se svidjalo ovo, ali zbog njihove bezbednosti, najbolje je da deluje jadno kao i ostatak kluba. Čulo se tiho jecanje, teško disanje i poneki povik "Dole!".

Tiho je odahnuo kad je tip koji je stajao iznad njih nastavio svoj put, i nastavio da, nadao se neprimetno, vadi svoj telefon. Telefon je postavio negde ispod grudi, i ispustio kratak tihi smeh kada ga je nečujno otključao. Uvek ga stavlja na nečujno, i sada je bio neopisivo zahvala na tome. Osetio je da se Tia trese, ali ništa trenutno nije smeo ni uraditi a ni kazati joj. Posle će joj nadoknaditi.

Brzo je iskucao poruku prijatelju policajcu, i nadao se da će on reagovati dovoljno brzo. Razmišljao je o Alexu, i onim telohraniteljima. Nadao se da su i oni uspeli dozvati policiju, i da rade štogod pametno. Jebena situacija, a brinuo se da je ovo možda ponovo neki napad na Alexa i Tiannu.

Ako jeste...kako da ih oboje zaštiti?

Sve se zapravo dešavalo jako brzo, i baš kad je Adam i poslao poruku, nepoznati su poludeli.

"Gde jeee?!" vikao je jedan od njih, vrlo verovatno vodja.

Nije dobio odgovor na pitanje, i zato je besno zapucao u vazduh. Pokazao je pištoljem na šank, i njegovi su odmah potrčali ka njemu. Razvalili su kasu i uzeli sve iz nje. Delovalo je kao da je u pitanju pljačka, ali kod ovakvih mesta se novac najverovatnije čuva u sefu.

"Pošto nema vlasnika, nadrljaćete svi vi ostali!!"

Počeli su hodati ka masi ležećih ljudi, i pojedinačno su dizali ljude. Zar planiraju ubiti ljude samo jer imaju spor sa vlasnikom? Adam nije znao šta misliti o tome.

Pre nego što mislio da je moguće jedan od njih je stigao i pred njega i Tiu. Jače ju stegnuo, ali muškarac je ipak uhvatio za ruku i povukao. Zajecala je od staha što je razbesnelo Adama i ustao je da odgurne onog tipa.

Zadao mu je udarac, ali nije očekivao da će im se gazda pridružiti. Dok se gurao i udarao sa jednim, drugo da je udario drškom pištolja. Besno je viknuo i odmaknuo se. Krv mu je šiknula iz nosa, i uhvatio se ispod nosa. Kratko je zatvorio oči od bola, duboko udahnuo smirijući talase pulsirajućeg bola. Kad se povratio video je da su već podigli Tiu i da ju je jedan držao pred sobom kao štit. Do djavola, nije ju uspeo zaštiti!

"Gade! Pusti je!"

"Ne brini se, manekenčiću, devojcici neće faliti ništa ako izadjemo odavde bezbedno...ako nas uhvate..." ostavio je kraj rečenice nedorečen namerno ih puštajući da razmišljaju o mogućim ishodima.

Adam je nepomično stajao, znajući da se svaki njegov pogrešni potez može mnogima obiti o glavu. Pogledom je pokušao da poruči Tii da će sve biti okej, makar kako bi je utešio, iako nije znao hoće li im uspeti. Gde je Roger više, pitao se. Računao je koliko je vremena prošlo od kako je poslao poruku, i moglo je biti tek dva ili tri minuta, ali policiji je to dovoljno kad dobiju dojavu, znao je to vrlo dobro.