Pakleni raj

13. poglavlje

Adam je čitavu vožnju nervozno proveo, skupljajući hrabrost za predstojeći razgovor. Na njegovu sreću, ili nesreću, put do stana trajao je negde oko pola sata. Dovoljno vremena za skupljanje hrabrosti da prevali sve ono što ga tišti već četiri godine? Nije bio siguran, ali uskoro će i to saznati.

Parkirao je u podzemnoj garaži zgrade, i izašao da otvori vrata Tii. Nervoznim i gorećim pogledom prelazio je preko njenog uzbudjenoj lica, dok je hvatao za ruku i vodio ka liftu.

Čim su se metalna vrata zatvorila, nasrnula je na njega, ljubeći ga svom silinom svojih osećanja. Popustio joj je i prepustio se bar na ovih kratkih par trenutaka blaženstva. Planirao je da istog trena kada udju u stan prekine poljubac, koliko god da mu je to teško, i da prvo reši taj razgovor oko njegovog odlaska.

No Tia je imala drugačiji plan.

Nije se dala. I nije htela sad odustati.

Kad god bi sklonio njene ruke sa sebe, ona bi ih vratila natrag, a kad god bi rešio da odmakne svoje usne od njenih, ona bi spuštala svoje poljupce na njegovu snažnu vilicu, bradu, i onda bi se vratila ponovo do njegovih usana, i vraćali bi se u vrtlog požude.

Zastenjao je i teškom se mukom ponovo sklonio. Ovaj put uspeo je da pročisti svoj um dovoljno da progovori.

"Ne, Tia...moramo da razgovaramo."

"Ne, ne. Neću da razgovaram. Uzmi me." prošaputala je strastvenim glasom, od kojeg je Adamu zadrhtalo čitavo telo.

"Ne postoji ništa što bih više želeo, ali Tia, prvo moramo pričati. Obećao sam, i sebi i Alexu. Molim te, ne otežavaj mi ovo."

"Molim te Adame, čekam te tako dugo...Ne teraj me da čekam još."

Dok ga je gledala tako, očima pune čežnje i neskrivene zaljubljenosti, osećao je da ovde i nije imao izbora. A možda nije ni trebalo da ga ima. Nije znao, ali ni sam se nije mogao odupreti svim osećanjima koja su kolala oko njih dvoje, napokon oslobodjena i divna, tako divna.

Prišao joj je, i nije se zaustavio ni dok joj je bio tako blizu da su se dodirivali prsima, već ju je time potaknuo da krene koračati unazad, sve dok ledjima nije dotakla zid. Onda je pružio svoje ruke i stavio ih kraj njene glave.

Par trenutaka ju je samo gledao gorućim plavim očima, koje su u tamnoj sobi izgledale kao da se hiljadu nijansi plave preliva u njima i dodatno je očaravaju.

Polako, vrlo polako spuštao je svoju glavu ka njenoj, nosom je lagano prelazio put od njenog vrata, sve do njenog nosa, mazeći je, i zavodjeći svakom momentom sve više.

Svojim usnama je napokon dotakao njene, najpre ih samo dotičući, i lagano ljubeći, dok nije počela brže i glasnije disati. Onda je brzo razdvojio njene i jezikom ušao, brže i strastvenije je ljubeći.

Podigla je ruke do njegovih ramena i zakopala svoje nokte u njih dok joj je uzimao razum svojim poljupcima, i ostavljajući samo ovu potrebu koja tinja i predugo.

Odvojio je usne od njenih, i počeo da spušta poljupce duž njene vilice, njenog uha, sve do njenog vrata koji je obasuo vlažnim poljupcima i nežnim ugrizima. Prodahtala je njegovo ime kad je krenuo južnije, putem njenih ključni kosti, i najzad do vrha njenog dekoltea.

Zločesto ju je pogledao pre nego što je prstima uhvatio njen top i povukao na gore. Podigla je ruke da mu pomogne pri svlačenju. Odbacio ga je negde iza sebe, i ponovo približio usne njenoj mlečnoj koži.

U isto vreme je posegao za kopčom njenog brusa i spretno ga otkopčao, i podjednako nemarno bacio. Spustio je usta na jednu bradavicu i nežno je zasisao, drugu je uhvatio šakom i posvetio joj jednaku pažnju. Tia je uvukla svoje prste u njegovu kosu, i prolazila njome, vukla je, dok su je strast i uživanje sve više obuzimali. Sanjala je o ovome toliko puta, ali nikad nije ni mogla zamisliti da će biti ovako dobro, a nisu još ni na pola puta.