Pakleni raj

8. poglavlje

"Dečko?" troje iznenadjih pitalo je istu stvar. No, najviše iznenadjena bila je naravno Tia. Nije očekivala čuti ovo, i iskreno nije bila sigurna šta je mislio postići ovakvim izjavama. Pokušava li sve da ih zeza? Nadala se da sve ovo njemu nije samo zabava, ali nije mogla biti sigurna. Iznenadio ju je svim svojim potezima od kako se vratio, prijatno da, ali opet... Kako je ona mogla biti sigurna oko toga šta se krije u njegovim mislima?

Adamovo odgovaranje je prekinulo njeno mozganje.

"Da, dečko. Lepo sam rekao." čvrsto, ali i pomalo bahato je rekao. Alex je samo podigao obrvu zainteresovano. Činilo se da on i Adam imaju neki nemi razgovor pogledima, a nakon par sekundi napetog odmeravanja, Alex je klimnuo, a Adam je za njim. Tii ništa nije bilo jasno, ali je očito da su se prijatelji sporazumeli oko nekih stvari. No stric joj nije bio tako zadovoljan ovim ishodom.

"Kako ste tako brzo završili u vezi? Pa ti si se vratio gotovo istog trenutka kad sam i ja." pronicljivo i nezadovoljno je rekao.

"Izmedju mene i Tianne ima raznih emocija još odavno. Dovoljno je bilo da se ponovo vidimo pa da nam se to sve vrati." Adam se nije dao. Tia ga je gledala namršteno, ne razumevajući šta pokušava da postigne ovime?

"A tako. Kod vas to ide baš lako. Moja bratanica ne izgleda tako zadovoljno i zaljubljeno." rekao je Martin posprdno pokazujući ka Tii. Adam se okrenuo i video da ga Tia gleda namrštenim obrvama i pogledom koji je vrištao koliko je zbunjena, ali i pomalo ljuta.

"Ne brinite zbog toga. Sitne razmirice." lako je odgovorio.

"Ako nemate ništa protiv, Tia i ja vas napuštamo sada." i bez da je pogledao njihove reakcije, uzeo je Tiinu ruku i poveo je ka dvorištu. Izašli su na isti balkon kao i na zabavi, a sa njega, stepenicama koje su bile postavljenje bočno do vrta.

Čim su se spustil niz stepenice, Tia je istrgla svoju ruku iz njegove, a onda otišla još malo dalje u vrt. Tu je stala i pričekala da je sustigne. Nije mu bilo potrebno dugo.

"Tia.." počeo je, ali ona ga je prekinula.

"Ne, Adame. Sad ja imam neka pitanja. Pre svega.. je l ovo tebi sve zabava?" ljutito je pitala.

"Ne, ne, naravno da nije. Samo sam ga hteo malo iznervirati."

"A pri tom mene malo povrediti, ha?" sad joj se već čula povredjenost u glasu. Nije želela tako brzo da se prepusti emocijama, ali nije ni mogla protiv sebe.

"Ne, Tia....oprosti. Bio je to možda glup potez od mene..ali.."

"Šta ali? I da, jeste bio krajnje glup potez."

"Želim više od tebe. Od nas. Od ovog odnosa, koji zapravo i nije nešto definisano, ali želim da budem sa tobom. Oduvek i jesam." rekao je odlučno.

Tia ga je gledala iznenadjeno. Nije joj bio jasan ovaj preokret. Želi da bude sa njom? Oduvek jeste? E, u tu priču neće skoro poverovati.

"Ha, oduvek? Pa si mi zato slomio srce pre četiri godine?" samo to je pitala, jer je joj to trenutno bilo najvažnije.

"Tia..ne, nisam želeo da ti slomim srce. Nikada, veruj mi. Iskreno, nisam ni znao da si to tad tako doživela. Mislio sam da je u pitanju tek mladalačka simpatija." iskreno je rekao. Tia ga je pogledala iznenadjeno. Zar je tako delovala? Zar su svi mislili da je u pitanju tek tinejdžerska zaljubljenost? Setila se da je i Bea tako mislila pa što ne bi to i Adam pomislio. Napada ga na dan svog rodjendana, a pre toga joj je morao kleštima čupati odgovore iz ustiju.

"Dakle, ti si to tad video kao da te napada smotana tinejdžerka?" postidjeno je pitala. Tek sada joj je to dolazilo iz drugačijeg ugla. Ali šta bi drugo jedan dvadesetosmogodišnjak i mogao pomisliti.