Pakleni raj

17. poglavlje

Tia je sedela u jednom baru, i svako malo gledala po telefonu, iako nije bilo ni jedne poruke niti poziva. I znala je da se ništa novo neće pojaviti u roku od dva minuta, ali bilo joj je toliko dosadno da joj je jedina razonoda u ovom momentu bila ta stvarčica.

Čekala je Beu, jer su se dogovorile da će zajedno ići da potraže haljinu za Tiu. Za bal kod Jeffersonovih, koji je bio za dva dana. Na koji su morali da idu svi iz viših krugova. I da izgledaju elegantno, i što bogatije moguće. Tako je oduvek bilo kod njih i uvek će i biti. Uvek prave taj dobrotvorni bal u isto vreme, prva polovina decembra. Nešto da podseti sve da im sledi Božić, i 'ajmo potrošiti nešto para, pre nego što počnemo trošiti za poklone.

Tii se doduše svidjao taj dogadjaj. Jedan od retkih, koji je iako nadasve luksuzan, nije bio nepotrebno i preterano snobovsko dešavanje. Uvek se osećala uzbudjeno kad bi trebalo  da se spremi, a kamoli kad već ode tamo. A još je i bolje bilo što je sav novac dat u dobrotvorne svrhe zapravo i odlazio tamo gde je bilo najpotrebnije.

Ovaj put je pored uzbudjena, kojemu se nije mogla odupreti, osećala i uvek prisutnu joj nervozu. No, ne samo zbog svega što se izdešavalo, već i zato jer je bal za dva dana, a ona nema haljinu. Potpuno je zaboravila na to, i sad mora za jedan dan pronaći nešto savršeno, a kako će joj to uspeti, nije znala. Zato je i pozvala Beu, koja haljinu ima još odavno, a ona baš sad mora kasniti. Bože, predugo nije videla tu devojku. Još uvek je brine ta njena veza, ali kad joj dosad nije uspelo izvući još neke informacije iz nje, verovatno neće ni sad. A nije ni mislila da pokuša. Ima valjda svoje razloge zašto krije sve to.

Bile su jako vezane, i bezgranično su verovale jedna drugoj, pa je i sada bilo tako. Iako se mnogo brinula, Tia je znala da se ovde i ne može puno umešati kad to Bea tako očito ne želi. No ako vidi da je postaje povredjena, odmah će reagovati.

"Tianna!!" glasno dozivanje njenog imena trgnulo ju je iz razmišljanja. Podigla je pogled, i namrštila se na Beu koja joj je radosno išla u susret. Ustala je i sama i pošla ka njoj.

"Zašto me sad svi zovete punim imenom?" namrštenog nosa, pitala je Tia.

"A ne brini se zbog mene, samo sam znala da će to brzo izvući iz tog razmišljanja u koje si bila tako zadubljena."

"Hmmm, bolje bi ti bilo da je samo to. Nisam navikla da me tako zovete." durila se Tia.

"A ko te to najviše tako zove?" pitala je Bea, podižući pri tom obrve gore-dole.

Tia nije mogla sprečiti radostan osmeh pri pomisao na svog dečka Adama. Isuse, sad joj je dečko, a otkad mašta o njemu. "Ne zadirkuj me, Bea."

"A moraaam malo. Tako sam srećna zbog tebe." rekla je toplo, i zagrlila je. Tia je uzvratila taj preko joj potrebni zagrljaj, i zadovoljno je uzdahnula.

"Nedostajala si mi Bea."

"I ti si meni. Ali eto nas sad." Bea je uvek uspevala da se brzo povrati iz malodušnog raspoloženja.

"Da, i sad mi pomozi da nadjem neku pristojnu haljinu, molim te."

"Ne mogu da verujem da si zaboravila na to." ćaskale su dok su išle ka tržnom centru.

"Ni ja, ali eto, kad se previše stvari izdešavalo."

"Da, naravno. Kako je Adam?"

Tia je duboko udahnula pre nego što je odgovorila. "Dobro je, trebalo bi doduše da još odmara ruku, ali znaš ti muške, nije mu ništa dok ne dobije temperaturu." odmahnula je glavom, i prsnula u smeh kad je čula da se i Bea smeje.

"Bitno je da se sve dobro završilo. Ooo, vidi onaj izlog, daj da pogledamo šta ima tu."

Požurile su ka ekskluzivnoj radnji, i polako ukoračale u taj predivni prostor. Sve je bilo u zlatnoj boji, ali ništa nije bilo preterano, ni kič, već je prodavnica bila tako uredjena da je odavala utisak najveće elegancije i prestiža. Boja zlata, ukombinovana sa bojom slonovače je pokazivala topli prostor, gde ste se u isto vreme mogli osećati kao boginja, i kao da ste na najopuštenijem i najudobnijem mestu ikada. Tii se jako dopalo, a Bein oduševljeni uzdah je rekao da se i ona slaže.