Pakleni raj

14. poglavlje

Osumnjičen za ubistvo? Adam? Tii je bilo teško da poveruje u tako nešto, ali nije mogla da porekne da je u Martinovim rečima bilo neke istine...ili samo hteo da takav ton unese sumnju u nju. Namršteno se okrenula u potrazi za objašnjenjem, jer kad neko baci takvu rečenicu, onda je bolje da zna o čemu priča.

Jedan pogled na stričev posprdni pogled i identični osmeh rekli su joj dosta. Možda je deo toga istina, ali je sigurna da je to namerno tako rekao.

"Nisam znala, ne. Svakako nije bilo na tebi da prenosiš tu informaciju." mirno i staloženo je odgovorila, iako je iznutra kuvala od nestrpljenja i želje za svim odgovorima.

"Tako mirno prihvataš mogućnost da ti je dečko ubica...ili potencijalni ubica." mirno je odmahnuo glavom. "Ali, rekao sam ti, prekini tu vezu što pre. Možda te ovo napokon opameti."

Uputio joj je jedan jezivi osmeh, a Tia je brzo otišla do svoje sobe, i čim je zalupila vrata za sobom dohvatila je svoj telefon. Neka je i bila naivna, ali želi prvo čuti sve od Adama...a nakon toga i Alexa. Jer, poznavala je sopstvenog brata, nikad ne bi bio prijatelj sa ubicom, koliko god da je spreman oprostiti, bilo je nekih stvari preko kojih ne bi prešao.

Moramo da pričamo, što pre. Javi mi se.

Poslala je poruku Adamu, i narednih deset minuta je nestrpljivo očekivala odgovor. Medjutim od Adama ni glasa. Namrštila se zbunjeno, ustala je i spremila se da izadje. Pomalo nervozno je rukom prošla kroz svoje kovrdže, nije mogla sprečiti strah da joj se uvuče u kosti. Nije joj se dopadalo ništa od ovoga...ne.

Od Adamovih tajni, Alexovih tajanstvenih izlazaka, do stričevog čudnog ponašanja... Bio joj je potreban razgovor. Pozvala je Beu i dogovorile su da se nadju pre predavanja. Srećom danas je sa njom bio Tom, i Tianna je nešto lakšeg koraka sa njim u pratnji izašla iz kuće.

Brzo je stigla do kafića, i videla je da je Bea već tamo i da je strpljivo čeka. Prišla joj je, Bea je imala veseli osmeh na licu, i zbog toga joj je Tia poletela u zagrljaj, tražeći utehu. Kad su se smestile za sto pored vrata, napokon su mogle započeti razgovor.

"Bea, napokon te vidim, kriješ se i previše u poslednje vreme."

"Znam, ali...nemam izbora trenutno." sa tužnim izrazom lica započela je Bea.

"Imaš izbora, uopšte mi se ne svidja to što tako puno kriješ od mene, posebno sada kad se trebamo držati zajedno."

"Pa šta se to sve desilo?  Pričaj mi, sigurno nije mala stvar."

Tia je duboko udahnula skupljajući preko joj potrebnu hrabrost za ovaj razgovor. Ni sama nije znala šta misliti, ni kako započeti sve ovo.

"Svašta se desilo draga...prosto ne znam kako započeti. Prvo stric..tako je čudan, znaš? Jeste on uvek bio tu za nas, ali nije se ovako petljao u naše živote, Alex i ja smo dugo mislili da je to zato jer previše pati zbog gubitka brata, ali sad..." Tia je neko vreme ćutala, skupljajući misli u smislene rečenice.

"Bea, meša se u sve, i želi nas kontrolisati, i to me muči, i guši. A najviše od svega, brine me to. Bojim se da mu namere nisu tako čiste. Teško mi je to reći jer nam je on najbliži rod ali... Nisam sigurna da želim biti u njegovoj blizini više...i stalno optužuje Adama za neke gluposti. Znaš šta je sada rekao...da je Adam bio oputžen za ubistvo! Znam da se nešto loše desilo pa je on otišao, ali da kaže tako nešto.." odmahnula je glavom negodujući. Prosto nije mogla shvatiti toliki nivo zlobe prema Adamu. Zašto...čak i da jeste bio optužen, zašto ga toliko mrzi? Tia nije mogla smisliti nikakav odgovor na to, ali je slutila da joj se ne bi svidelo, šta god da je u pitanju.

Dve devojke su par minuta samo ćutale, Tia previše zabrinuta, a Bea se pokušala prikupiti nakon svega što je čula i saznala. Tia je doduše prilično nestrpljivo čekala na Bein savet, jer su uvek savetovale jedna drugu kod teških situacija, a ako i ne bi znale što reći, bar su bile uteha i podrška jedna drugoj.