Pakleni raj

6. poglavlje

Istog trena kad je njene usne dotakao svojima, Adam se sklonio. Osetila je ubod razočarenja kad ga je videla da se okreće unazad, i onda mrmlja: "Dobro je, otišli su."

Primetila je da se okrenuo ka njoj ali spustila je pogled da ne bio shvatio koliko je zapravo razočarana ovim. Pogurao je opet ka ogradi balkona, a za to vreme ona se malo iskontrolisala pa je mogla relativno smireno da ga pogleda. Postavio je svoje ruke na njena ramena, malo se nagnuo i napeto je pogledao.

"Tia," započeo je, ponovo pogledao ima li koga u blizini, pa nastavio. "možeš li mi, molim te, objasniti u čemu je stvar ovde? Kakva je ovo predstava?" pomalo ljutito je pitao.

"Ne razumem, na šta tačno misliš? Ovu zabavu?" pretpostavljala je da je to pita, ali nije bila sigurna zbog njegovog tona.

"Da, čemu ovakva bezukusna zabava, i šta je sa onim telohraniteljima? Po Alexovim rečima prošle nedelje, stvari nisu bile tako ozbiljne."

"Ne svidja ti se zabava?" bila je iznenadjena.

On je nakrivio glavu, i nasmešeno je pogledao.

"Tia, prošlo je četiri godine od kako se nismo videli, ne četiri veka. Mrzim ih koliko ih i ti mrziš. Ako ih mrziš i dalje." nasmejala se kad se setila. No, trudila se da za vreme dok je bio odsutan misli što manje na njega, pa je normalno da je neke stvari zaboravila.

"Ah, da sećam se. Ne volim ih ni ja, još uvek. Nisam sigurna da ću ih ikad zavoleti. Ovo je zapravo bila stričeva ideja, Alex se složio, nismo odavno pravili ni jednu, a možda je i dobro zbog svega što se desilo, znaš." brbljala je, ali nije se mogla zaustaviti kad je pored njega.

"Glupa ideja ako mene pitaš, ali dobro. Vidim da te traže neki ljudi," rekao je kad je pogledao ka sali ponovo "zašto ne bismo sutra izašli na kafu? Želim da čujem informacije iz prve ruke, a to ste ti i Alex. On je sad zauzet sa vašim stricem, a mislim da i ti znaš dovoljno. Šta kažeš na to?" zainteresovano je pitao, cupkajući nogom jer je nestrpljivo čekao njen odgovor. Tia se premišljala, jer nije bila sigurna želi li da izadje sa njim. Želela je ona, ali opet nije baš bila sigurna treba li pristati na taj izlazak, iako je u pitanju samo kafa. Dok se ona premišljala i vagala da li da kaže da, ili ne, neko im je prišao.

"Tia, moraš se vratiti. Stric ti je već nestrpljiv i pita se gde si. Odugovlačila sam što sam duže mogla, ali moraćete da odložite taj razgovor. Ćao, Adame." rekla je Bea vrckavo na kraju. Znala je čitavu priču, ali je ipak navijala za njih dvoje.

"Tia, pristani. Biću dobar, obećavam." zločesto se nasmešio, i namignuo joj.

"Hm, dobro. Pristajem." nevoljko je rekla. S jedne strane nije bila sigurna zašto se ovoliko dvoumi. Obična kafa ne znači ništa, a po svemu sudeći sledi im ozbiljan razgovor. Ubacio joj je nešto u šaku.

"Evo ti moj broj telefona, javi mi se sutra kad se odmoriš, molim te. Vidimo se." i sa tim rečima vratio se u salu brzim korakom.

Ubrzo za njim ušla je i sama Tia, i kad je pogledala goste videla je da nikome nije preterano falila. Nije da im je ona i mogla biti od neke pomoći, još uvek je samo studentkinja, bez posla i bez veza poslovnom svetu.

Polovina njih je jurila potencijalne partnere, neki su koristili ovo veče da javno pričaju sa svojim ljubavnicima, no većina gostiju je uživala u vrhunskom šampanju i neobavezno ćaskala ili ogovarala.

Došlo joj je da prevrne očima, bila je umorna a noge su je bolele, a sve o čemu je maštala, je kupka, čaša vina i glasna muzika. Videla je da joj stric prilazi, a primetila je i da nije zadovoljan njenim ponašanjem. Zamalo je prevrnula očima, ali se na vreme setila da je on pomalo staromodan, pa se sprečila kako ne bi slušala još jedno predavanje.