Hladno ali vruce

3. deo

°Hladno mi je iz nekog razloga.Iako je on tu,stoji pored mene,meni je idalje hladno.Ali,sta bi bilo ako mu se priblizim?Ako ga zagrlim?Sta ce se desiti?Da li ce me to odlediti i pruziti dovoljnu toplotu?Da li bi on pristao na zagrljaj?
"Yoongi?"
"Da li smem da..."                                  °
Skocila sam iz kreveta.Zasto se uvek probudim na bitan deo sna?
"Zakasnicu u skolu",vrisnula sam ali tiho.Izletela sam iz sobe obavljajuci higijenu,nabacila nesto malo sminke,obukla se,uhvatila ranac i trcecim korakom izjurila iz kuce.
Pocinje mi cas za 5min,a tek sam kod raskrsnice.Boze,pomozi mi da ne zakasnim na drugi dan skole.Sta ako to bude uticalo na moj krajnji prosek?Mozda necu moci da se upisem u fakultet.Treba mi sreca trenutno,sreca i samo to--...
"Ejj",cuo se meni poznati glas.
Stala sam i polako se okrenula pozadi.
"Yoongi?",upitala sam zbunjeno.
Da li je moguce da je i on zakasnio?
"Zasto trcis tako pobogu,mozes da padnes i da se povredis",rekao je ceskajuci vrat i polako stao ispred mene.
"Hladnokrvna osoba brine za mene,ponavljam,hladnokrvna osoba brine za mene",nasalila sam se sa njim.
Sta ja to radim,zakasnicu u skolu,ali....
"Samo se ti nadaj",rekao je tim hladnokrvnim glasom.
....svidja mi se ovo.
Ruka mu se polako spustila na moju glavu.
"STA??",vristalo je moje srce dok mi je lice pocrvenelo kao paradajz.
Prosao je pored mene i lagano zakacio moje rame svojim.
"Znas sta?Navescu tebe kao razlog mog velikog zakasnjenja ako ne krenes uskoro.",okrenuo je pogled prema meni i napravio mali osmeh.
Mogu da se kladim da je to bio onaj sarkasticni osmeh kako bi prekrio onu hladnu recenicu.Ali,upravu je,moramo da krenemo.
Hodali smo brzo,ali opet u tisini i korakom kao nase rastojanje.Nesto me je jako zanimalo u vezi njega.Zelim da pricam sa njim o njemu.Zelim da znam kakav je kao osoba,da li je stvarno hladnokrvna osoba ili ipak topla.
"Yoongi,amm,mogu li da te pitam nesto?",progutala sam knedlu i ubila onu tisinu.
Okrenuo je pogled ka meni i klimnuo glavom.
"Koliko imas godina?",sazvakala sam donju usnu i pitala najgore moguce pitanje.Ubilo me je u pojam.
"To je glupo pitanje.Mislio sam da ces me pitati nesto bolje.18",zalio se na moje pitanje.
Stariji je od mene godinu dana.Zasto me to cini jos nervoznijom u njegovoj blizini?
"Da li mogu ja sad tebe nesto da pitam?",uzdahnuo je,ukopao se u mestu i pogledao me direktno u oci.
Otvorila sam sirom oci.Tako hladno.Ali,opet ima lepe oci.
Klimnula sam glavom i pogledala u zemlju.
"Da li...hmmm....kako sad da te pitam ovo...amm...",pricao je u prekidima.
Uzbudilo me je to previse.Pobogu,reci vec jednom srce mi lupa dovoljno jako da dobijem napad panike.
"..amm..da li ustvari mozes da pozuris jer si dosta spora?",razvukao je ponovo onaj sarkasticni osmeh.
Prevrnula sam ocima i posla ispred njega jos brze nego malo pre.
•U skoli
Zakasnili smo 10min.Ne mogu da izbacim onu njegovu "pozuri,pozuri" facu iz glave.Tako je uplaseno ali i smesno izgledao.
"Hehe",nasmejala sam se na glas i prekinula onu tisinu na casu istorije.
Shvatila sam sta sam uradila.Zasto?Prekrila sam usta rukom i molila Boga da me profesor nije cuo.
"Y/n?",profesor je stao tacno iza mene,"tebi je Van Gog stvarno smesan.Hajde ustani".
Noge su mi se odsekle.Tek sam dosla u ovu skolu,kako mogu znati bilo sta?
Skupila sam hrabrosti i ustala.Svaki misic mi se tresao na poseban nacin.Tako se plasim.
"Sta je ovo?Neki panker zesci.Ni sminka joj ne stoji dobro.",cula sam kako me odeljenje ogovara.
Zabolelo me je nesto tu u grudima.Na mestu gde kazu da se nalazi srce.Kao da me je strela pogodila.Stegla sam krajeve majice i cekala profesorovo pitanje.
"Dakle y/n,ti si prva ucenica koja se nasmejala veoma ozbiljnom delu istorije,tako da,mozes li nam reci kada je rodjen nama veoma poznati Vinsent van Gog?",okrenuo je ledja i polako se priblizavao svom radnom stolu.
Ne znam.To je bio najlaksi odgovor,ali,mene je jos uvek stezalo srce.Idalje boli i ne da mi da se skoncentrisem.Podigla sam glavu,pustila majicu i spremila se da odgovorim sve dok nisam cula neki sapat iza sebe.
"Jedan...osam...pet...tri",jasno sam cula tacan odgovor na pitanje.
"1853",rekla sam i stegla svoje misice u nadi da je odgovor tacan.
Profesor me je gledao nekoliko sekundi iznenadjeno.Verovatno nije ocekivao taj odgovor.
"Sedi i nemoj da sam te cuo jos jednom",spustio je pogled dole i nastavio da predaje lekciju.
Progutala sam knedlu i sela.Boze,ta osoba iza mi je pomogla...ja...moram da joj se zahvalim..
Zvonilo je i svi su vec izleteli iz ucionice na veliki odmor,a ja,okrenula sam se ka klupi iza.
Tu je sedela devojka sa lepom i dugackom ljubicastom kosom.Docekala me je sa sirokim osmehom i toplim pogledom.
"Ja...ovaj..hvala ti!",zahvalila sam joj se i rasirila osmeh.
"Hehe,nema na cemu",rekla je kroz malecki smesak.
Zagrizla sam donju usnu i uradila ono sto nisam uradila dugo.
Pruzila sam ruku ispred nje i nasmesila se.
"Ja sam y/n",usudila sam se da se predstavim.
Ona je ustala,svoj sto dogurala do mog,sela pored mene i zagrlila me.
"Ja sam Lilia,ali me zovi Lila",stegla me je jos jace,"cula sam kako te je glupa polovina odeljenja nazivala pa sam pomislila da ti je potreban zagrljaj".
Ja,stegla sam je.Potreban mi je taj zagrljaj zenskog prijatelja.Lila,tek smo se upoznale,a vec imam predivno misljenje o tebi.
Pojele smo zajedno uzinu,smejale se,pricale o momcima iz odeljenja pa cak i zaisle malo dublje u nase zivote.
Cak su nas i profesori pustili da sedimo zajedno do kraja dana.Zasto sam se toliko plasila upoznavanja novih ljudi?Danas sam u dosta negativnih komentara nasla jedan pozitivan koji me je ucionio srecnom.
Ali evo nas,prosao jos jedan dan u skoli.Ispratila sam Lilu do autobuske stanice i krenula svojim putem.
/.../
"MIN YOONGII",trcala sam prema njemu sto sam brze mogla.
Ja,srecna sam,mozda cak i previse,ona anksioznost je nestala,osecam se predivno.Vetar mi prolazi kroz kosu i daje mi mogucnost da se osecam kao da letim.
Nije stigao da se okrene na vreme,ali me to nije sprecilo.Skocila sam i zagrlila ga otpozadi.Stegla sam ga sto sam jace mogla i pokazala siroki osmeh na licu.
Stajali smo tako na raskrsnici.Ja sa obavijenim rukama oko njegovog struka,a on meni ledjima okrenut sa rukama u dzepovima.
Podigao je pogled u nebo rozikaste boje.
"Y/n--",prekinula sam ga.
"Srecna sam.Upoznala sam jednu devojku i pricala sa njom u skoli sve vreme.Sedele smo zajedno,uzinale i smejale se nasim salama.Ja...imam drugaricu Yoongi.Dao si mi malo snage juce sto mi je pomoglo da pobedim anksioznost.Hvala ti.",svoje lice sam pribila uz njegova ledja.
"Y/n,pusti me",rekao je dubokim glasom hladnokrvno.
"Zasto?",upitala sam ga sklanjajuci ruke sa njegovog struka.
Okrenuo se prema meni,zgrabio mi zglob ruke,jako me privukao ka sebi i...zagrlio me.
Toplo mi je.On je tu,stoji ispred mene i greje me.Zagrlila sam ga.Odledio me je.Pristao je na zagrljaj pa cak i uzvratio.Vrat mu je topao,a ruke vrele.Srce mi kuca kao da zeli da iskoci napolje.Lepo mi je.
"Drago mi je",rekao je i osmehnuo se.
Drugacija boja glasa.Tiha i visoka.Nekako umiljata.Uzdahnula sam punim plucima i pustila suzu,jer,srecna sam.Cini me srecnom,a da toga nije ni svestan.
Polako me je pustio i vratio se u svoj hladnokrvni polozaj ali sa maleckim osmehom na licu.
"Daj mi telefon",rekao je i stavio ruku ispred mene.
Ukucao je svoj broj i potpisao se kao "KingTheYoongs".
Interesantno.Osmehnula sam se i skapirala nesto iza tog njegovog razvucenog smeska na licu.
"Srecan je,bas kao i ja"...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-Izvinjavam se sto nije juce izasao ovaj deo ali mi nije bilo dobro uopste pa sam odlozila za danas.Nadam se da vam se svidja ovaj deo.Hvala sto citate ❤