Hladno ali vruce

7. deo

Nisam ocekivala ovakvu promenu.U skoli mi prilazi svaki dan.Nudi me slatkisima za odmor i zove me preko telefona.Izgleda samo toliko srecno sa ogromnim osmehom na licu svaki put kada je pored mene.Tako je postao,na neki nacin,mekana osoba,nezna i draga.Sta se desilo sa onim hladnokrvnim deckom od pre nedelju dana?
/.../
"Hejj",sacekao me je na dogovorenom mestu kao i obicno posle skole.
"Heya",prisla sam mu i namignula.
"Imam jedno pitanje",rekao je sa rasirenim smeskom na licu,"konacno sam kupio super mario igricu,tako da,da li zelis da odemo kod mene i igramo?Moje drustvo je inace....am...nema veze",odjednom mu je smesak nestao.
Zelim da zaidjem u tu temu,mozda nekako i da mu pomognem,ali,mozda mu to smeta.Mozda ne voli kada ljudi zabijaju nos u njegov zivot.Sacekacu,mozda mi se bude otvorio kasnije.
"Oke,moze",klimnula sam glavom i nasmesila se.
"Jeess",rekao je na glas i osmehnuo se.
Svasta sam zamisljala.
Mozda ga drustvo i ne prihvata bas,pa je tu pored njih samo kada im je potreban.
Mozda i nije bas voljena osoba pa ga i ignorisu i zovu samo kada im je potrebna pomoc.
Neki ljudi stvarno mogu da budu uzasni jedni prema drugima,a Yoongi,on ne zasluzuje takve ljude oko sebe.
/.../
"Moji roditelji su verovatno kod kuce,da li ti smeta to?",upitao me je tiho ispred ulaznih vrata njegove kuce.
"Nop",odgovorila sam na to.
Nasmejao se i otvorio vrata.
Dugacak osvetljeni hodnik se nalazio odmah iza otvorenih vrata.Zidovi tamno crvene boje sa belim plafonom,svidja mi se kombinacija,a sa desne strane hodnika,mnostvo biljaka sa cvetom i bez.
"Yoongi,da li si to ti",cuo se nezan zenski glas koji se polako priblizavao.
Iz sobe ,sa leve strane hodnika, je izasla jedna zena,kratke tamno braon kose u kecelji i rukavicama za sporet.
"Oh,Yoongi,da li ti je to devojka?",pogledala je u mene sa slatkim osmehom.
"Ne,majka,to mi je drugarica",udario je sam sebe u celo.
"Oh stvarno,drago mi je i dobrodosla",nasmesila se i pruzila ruku ispred mene.
"Drago mi je,ja sam y/n",pozdravila sam se sa njom dok je Yoongi bledo gledao u mene.
"Oh,ti si ta devojka o kojoj Yoongi non stop prica",pogledala je u mene iznenadjeno.
On prica svojim roditeljima o meni.Zacrvenela sam se kao paprika.Ustvari prija kada cujes da neko misli o tebi i posle skole.
"Hmm,haha,majka sta pricas to haha",sarkasticno se nasmejao,uhvatio me za ruku i uveo u dnevnu sobu.
Veoma velika prostorija,sa kuhinjom u njenom sklopu.Na drugom kraju je bio namestaj i tv,a preko puta veliki kuhinjski sto.
"Ne smeta ti da igramo ovde igrice",upitao je njegovu mamu.
"Hu,Boze,taman posla,samo se vi deco igrajte",rekla je svojim slatkim glasom.
Seli smo zajedno na kauc,a njegova mama nam je donela kolace i sok.
Upalio je play station,dao mi dzojstik i sklupcao se pored mene.Bilo nam je glupo prve 2-3 runde,stidili smo se pa se nismo ni culi.A posle nekog vremena...
"Haa,nemoj da pricas razbicu dzojstik o pod haaaa",nervirao se pored mene dok sam ja grizla svoju usnu i zezala kad kad god bi izgubio.
"Haahaaa izgubio si od devojcice haha",gurala sam mu te reci u lice dok je on samo postidjeno pokrio oci i udarao se u celo.
"Ovo je postalo malo dosadno ovako,hajde da malo izmenimo igricu",podigao je obrvu i pogledao u mene.
Malo je reci da me je taj pogled ubio.
Nisam mogla da odgovorim nista drugo sem,"moze,pricaj".
"3 runde.Ko bude imao vise pobeda moze da radi drugome sta zeli.",objasnio je dok nije shvatio na koji je to nacin rekao.
Sedela sam tamo pored njega gledajuci ga u oci sva zbunjena i zacudjena,ma 10 osecanja i izraza lica odjednom.
"Ne na taj nacin perverznjaku jedan",nasao je izgovor.
Pristala sam ma sta god to znacilo.Ne zelim da idem kuci jos.Lepo mi je kada vidim njega ovako srecnog.
U pozadini se mogao cuti mali kikot njegove mame.Zar je cula ovo?Pocrvenela sam i to ne mogu sakriti,dobro,smiri se,koncentrisi se na igru.
1.runda:
"Necu da mu dam da me pobedi."
"Necu da joj dam da me pobedi."
Brinulo me je to sto sam bas danas prvi put sela da igram ovu igricu.
Dobro je,vodim,vec mogu da osetim slatku pobedu.
"Yoongi won"
"Haaa tooo,slatka pobeda",veselio se pored mene.
"Ovaj dzojstik ti ne valja promeni ga",nervirala sam se.
Ok,to je samo jedna pobeda za njega.Imam jos sansi.
2.runda:
"Ne mogu da skrenem normalno",vristala sam pored njega dok bi on s vremena na vreme pogledao u mene i isplezio se kroz smeh.
"Yoongi won"
"Ma sta bre",nervirala sam se.
"Neko je samo prirodno swag ovde",pokazivao je na sebe sa ponosnom facom.
3.runda:
"Zar uopste ima znacaja ova runda?",upitala sam posle cega je nastala tisina.
Gledao je u ekran sav izgubljen u svojim mislima.Sta mu je?Kao da ga je talas izbacio na kopno posle duzeg vremena.
Polako bi mi popustio i ustvari dopustio da pobedim.
"Y/n won"
"Haa,pobedila saam",podigla sam ruke u vis sva srecna,"ali,ti si imao vise pobeda tako da---",prekinuo me je u pola recenice.
Svoje ruke je stavio ispod mojih i privukao me je ka sebi.Zagrlio me je.Stegao me je jako.
Polozila sam svoje ruke poreko njega i uzvratila zagrljaj.
Culo se kako je neko zalupio vratima,da li je njegova mama videla ovo i ostavila nas same?
"Ti...",cuo se njegov duboki glas,"hvala ti".
Priblizio je svoje lice mom vratu.
"Danas mi je bilo uzasno u skoli.Moji,inace,divni drugari su me izvredjali pred celim odeljenjem zbog toga sto sam pozvao mladju od sebe na igranku i rekli su da biram izmedju tebe i njih.",zastao je i udahnuo duboko.
"I,ja...sam izabrao tebe.Jer drustvo koje samo sebe,kao tvoje verne prijatelje,stavljaju kao opciju za birati izmedju....nisu pravi prijatelji.Samo gledaju kako da te ostave jer im nisi potreban,i,znam ja to vec 3 godine,od kako sam ih upoznao,ali sta sam ja tu mogao.Dosao sam kasnije u srednju zbog neke povrede i svi su vec formirali svoje male grupice,a ja sam ostao sam.Tek posle nekog vremena su me ovi prihvatili u svoju grupu i od tada su oni bili jedini sa kojima sam se druzio i pricao.To je ona grupa losih momaka koja gleda da uvuce druge u uzasne stvari koji oni sami rade,a,ja sam odbijao takve stvari,zato su i trazili momenat da me otkace.A ti,ti si bila jedina devojka koja je ustvari htela da nastavi da se druzi sa mnom iako sam osoba kakva jesam,ti provodis vreme sa mnom.Ti si devojka koja je naletela na mene,a vec posle nekoliko nedelja dobila veliku ulogu u mom zivotu.Otvorila si me lako,probudila si me polako posle cega sam shvatio sta se desava.Zato....hvala ti".
Ostala sam bez teksta.On je....tako divna osoba.Srce me boli zato sto je prosao kroz sve ovo.Suze su mi posle same od sebe i polako sjurile na vrat gde ih je on i osetio.
Odmah je podigao glavu i svoj pogled prebacio na moj.
Boze,pocela sam da se tresem,tako mi ga je zao.Ne znam koju cu pre emociju da iskazem,oci mi samo proizvode i izvoze suze napolje,samo jure same od sebe dok me on nije pustio.
Sklonio mi je kosu i poljubio me...u celo.
"Tako...toplo,"jecala sam.
Legla sam kod njega u krilo okrenuvsi pogled na drugu stranu dok je on pevusio pesme i mazio mi vrat.
Nikad se lepse nisam osecala.Nikad nisam bila ovoliko tuzna i srecna u isto vreme.Ova osoba sto sada svojom toplom rukom prelazi preko moje koze me tera da osecam 100 mogucih emocija u jednoj sekundi.
Ustala sam i priblizila svoje lice njegovom.
"Da li si ti svestan da mi previse znacis?",srce mi je kucalo kao ludo.
Priblizio se jos blize,prislonivsi svoje celo na moje.
Da,ne sklanjaj se,molim te.Trebas mi.
"Isto toliko i ti meni..samo mnogo vise",nasmejao se.
Bilo je vec kasno i morala sam da podjem kuci.Nisam htela da me isprati jer sam zelela da provedem sama put do kuce gledajuci u nebo.
Prelepo zar ne?Taj osecaj kada osoba koju zelis,zeli tebe isto toliko.Ali,ovog puta je ta zudnja prevelika.Samo da osetim ukus njegovih usana i njihovu toplotu izmedju mojih.Samo da lezim pored njega ceo dan zagrljeni i skupljeni kao mali macici.On me tera da ponavljam u samoj sebi jedno to isto pitanje.
"Da li je to ta...prava ljubav?"
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-Hej ljudi,bila su mi teska ova 2-3 dana zato i nisam pisala.Izdesavalo se sve i svasta tako da se izvinjavam sto nisam izbacivala jos delova.Ali evo me sa comebackom xD,nadam se da vam se svidja i hvala sto citate 🌼💞