Vec mi 5 sati nije odgovorio na poruke,niti se javio na pozive.Da li mogu da ih izbrojim?A da,naravno.
20 poruka i 7 poziva?Yoongi pobogu,brines me.Lako bih ja otrcala do njegove kuce,ali,sta ako je ljut iz nekog razloga,mada moze da bude i da mu nije dobro."Hhhh",izgrizla sam sve nokte od silne brige.
Ne znam sta da radim sa sobom niti sa nj....
Stigla mi je poruka na telefonu.
Skocila sam sa kreveta jer me je zvuk presekao na smrt.°Yoongi:Spasi me,moji prave porodicni okup.Bukvalno mi je puna kuci ljudi,a i sama znas koliko ih ne podnosim.Dolazi sto brze m o z e s!°
"Ooo",odreagovala sam na poruku.
Da idem da upoznam njegovu celu familiju?Ne znam sta mislim trenutno.Ako ne odem iznevericu i povrediti Yoongia,a ako odem,moracu da upoznam ogroman broj ljudi,a svi znamo da meni to mnogo lose ide.
Ali,zasto uopste razmisljam da li da odem ili ne?Pobogu,volim ga previse,zasto ga ne bih spasila.Bacila sam telefon i otvorila ormar da nadjem nesto pristojno da obucem.Oh divno,nered.
Crne pocepane farmerke,sivi dzemper sa crnim rukavima,crne cizmice,coker i nesto malo sminke.Sasvim dovoljno i sasvim dobro.Osecam se kao neki superheroj koji ce spasiti svog decka od cele familije na okupu.Osecam se ponosno.
/.../
Da li sam spremna?Iza ovih vrata me ceka hrpa ljudi verovatno spremna da aplaudira Yoongiu zato sto je nasao devojku,ali,iza njih me ceka i decko koji me cini presrecnom.Da,spremna sam.Pokucala sam na vrata i pokusala da smirim rad srca.Cim su se vrata otvorila srce mi je stalo,ukopano.
"Yoongi?",povikala sam.
Stajao je ispred mene sa zalizanom kosom ka pozadi,obucen u crni sako,crnim farmerkama i malom crvenom leptir masnicom.Sta pobogu?Faca mu je izgledala smoreno,skoro pa da je pricala "pomozi mi muce me".Sada se jos vise osecam kao superheroj.
Oci su mi ostale rasirene,a ruka mi je prekrila usta.Toliko sam ostala u cudjenju.Malo po malo mi je osmeh uskocio umesto ukocenih usana i ociju.
"Haha veoma smesno",pogledao me je onom istom facom,"Sada da vidimo tebe".
Uhvatio me je za ruku i uveo u dnevnu sobu koja je bila puna ljudi.
15,ne,18 ljudi je blenulo u mene kao da su videli duha.Iskreno sam uplasena i ne osecam se vise kao superheroj."Ovo je moja devojka,y/n",rekao je Yoongi sa osmehom na licu.
"Oooo",cula se njegova porodica.
Svi su ustali sa kauca i posli prema meni.Pribila sam se uz Yoongia ne pustajuci mu ruku.
"Jooj,tako si slatka,koliko imas godina,bas je lepa,Yoongi pun pogodak",uzvikivali su sa ogromnim osmehom na licu.
Tako su dobri prema meni.Opustila sam se malkice i uspela da omogucim srcu normalan rad.Na licu mi je iskocio ogroman osmeh.Svi su me hvalili,pricali kako sam divna,a cak ni ja takvo misljenje nemam o sebi.Ovo mi je ulilo malo samopouzdanja.
"Idemo mi kod mene u sobu",rekao je Yoongi i obavio svoju ruku oko mene.
Nastala je tisina.Tek bi tamo po neka osoba spustila kasiku na tanjir i oterala tisinu.
"Mhm,ne mislim na taj nacin",lupio se po glavi.
"Oooh",odreagovala mu je porodica i nastavila svojim poslom.
Da li su pomislili?Mhm?Mozak mi je ostao prazan,a obrazi crveni kao bulka.
Povukao me je za ruku i odveo do svoje sobe."Haa",bacio se na krevet skidajuci sako.
More sta?Srce mi je stalo.Zasto ga skida?Sta se desava?Da li da placem,ili,mozda da se okrenem?Izgrickah i ono malo noktiju sto mi je ostalo.Sta ja ovo osecam?Uzbudjena sam ali me panika grli otpozadi.Nisam mogla da izrdzim pa sam zatvorila oci i prekrila ih rukama,nisam jos uvek spremna na...
"Sta ti je?",rekao je svojim dubokim glasom i polako mi se priblizio.
Nezno me je uhvatio za zglobove i sklonio mi je ruku sa ociju.
Ne,ne,ne,ne,nemoj da ih sklanjas,crvena sam u licu u prezreli paradajz.Pokusala sam da ih vratim nazad,ali,jaci je od mene."Oh wow,koliko si samo crvena",ostao je zacudnjen,"valjda znas da sam toliki swag da uvek nosim majicu ispod bilo cega",nasmejao se.
Olaksanje.Uzdahnula sam od silnoh straha.Drhtavica me je tek sad obuzela,a srce mi se smirilo.Pogledala sam u njega onako sva crvena i uplasena.Ima ogroman osmeh na sebi sa rumenim obrazima.I on se postideo?
"Nisam jedina koja se crvenela,hm?",pogledala sam ga direktno.
Privukao me je ka sebi,okrenuo na drugu stranu i nezno gurao unazad.
Obe ruke je stavio na moje obraze i polako mi ljubio usne.Sve smo vise emocija unusili u njih.Svaki poljubac je pricao pricu koje su se odbijale od nasih sada vlaznih usana i ostajale u maleckom prostoru izmedju nas.Obavio je ruku oko mojih ledja i polako me spustio na krevet do koga smo polako dosetali.Disanje mi se ubrzalo,a srce ponovo skakalo od pomesanih emocija koje su mi obuzele svaki delic tela.
Stavio je ruke pored moje glave i polako je spustio svoje usne na moje.Svaki poljubac je bio sve duzi i duzi.Izgubila sam se u toploti i lepoti trenutka.Nismo znali kako da odvojimo usne.Kao da su napravljene jedne za druge.Mekano i nezno su popunile i svaku rupicu koja bi nam se nasla izmedju poljubca,bas kao sto je on popunio svaku rupicu u mom zivotu.
"Yoongiii,sidjite dole na kolacee",cuo se onaj veoma poznati zenski glas ispred zatvorenih vrata njegove sobe.
Ostali smo u soku,sa siro otvorenim ocima upretim u vrata i idalje spojenim usnama.U tom trenutku me je pustio i vratio se u normalan sed na krevetu.
"Volim te",rekla sam kroz mali smeh na glas.
Ustao je sa kreveta,prisao mi i ponovo me poljubio.
"I ja tebe",prolazio mi je rukom kroz kosu.
Ustali smo i sisli na kolace.Cisto da jos malo zasladimo onaj vec presladak ukus na usnama.
Seli smo pribijeni jedno u drugog na kauc koji je ceo bio slobodan.Naslonila sam mu se na rame dok me je on hranio njegovim omiljenim kolacima."Ti volis bas sve kolace,zar ne",promrmljala sam punim ustima jer mi je Yoongi davao od svake vrste po dva.
"Taman da te malo ugojim",nasmesio se i dotakao moj nos njegovim.
"Jooj",uzviknuli su ljudi sto nas je nateralo da se zarumenimo.
"Poljubi je Yoongi",povikao je njegov deka.
Ostavio je tanjir sa kolacima na sto,okrenuo pogled na meni i rasirio ogroman osmeh.Stavio mi je jednu ruku na obraz i podigao glavu u smeru njegovih usana.Polako mi se priblizio i poljubio me sa svojim slatkim usnama,sada,sa ukosom cokolade.Nezno sam mu vukla usne trazeci jos tog neodoljivog ukusa ljubavi i cokolade.Da li cu ikada uspeti da se odvojim od njega?Kroz svaki poljubac mi unosi ogromnu kolicinu ljubavi i toplote koje ubijaju sve sto izaziva bol mom telu i mislima.To je kao moj novi lek protiv usamljenosti,anksioznosti i niskog samopouzdanja.Cini me srecnom,jakom,sigurnom,zaljubljenom i celom osobom kojoj vise ne fali nijedan delic srca.Sve ih je sakupio i sklopio nazad u jedan komad,onaj komad koji sam ja poklonila njemu,jer ga bolje cuva od mene same.
Porodica mu je ustala na nige sva srecna i aplaudirala nam.Osetila sam kao da ce radosne suze da mi izmokre lice,ali,potisnula sam ih i zagrlila Yoongia sto sam jace mogla.
Nesto sam i naucila:
Ono sto volis nemoj nikada da pustis.Stegni ga jako i dokazi ljudima oko sebe da je to tvoje i samo tvoje.Snovi ce se ispuniti samo onim ljudima koji uhvate dovoljan zalet i zakrpe sve povrede na putu do svog cilja.Ne planiram da ga pustim.Ne planiram da ga ostavim jer nikada u svom zivotu nisam bila ovoliko srecna kao za ovih mesec dana kojih sam provela pored njega.Volim ga.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
*Haay,kako ste mii xD Iskreno,u vezi jk x reader price,ja mislim da je izbrisem jer vece crnilo od nje nisam uspela da napisem u zivotu.Sve emocije sam ubacila u prvi deo i sad sam ostala prazna gde jednostavno ne znam kako da odradim druge delove.Tako da cu verovatno da izbrisem ta dva dela i da pocnem ispocetka samo sa drugacijom radnjom.Inace,hvala sto citate i nadam se da vam se svidja 💞🌼
YOU ARE READING
Hladno ali vruce
Fanfictionyoongi x reader Da li je moguce da jedna hladna osoba deli toliko tople ljubavi?