5. deo

334 28 2
                                    

Nego,da li bi htela...ammm...sutra sa mnom na jedno mesto posto...moram nesto da te pitam?",upitao me je polako prekidajuci zagrljaj i gutajuci po koju knedlu.
"Sta da me pitas?",pogledala sam u njega sa crvenim sada zacudjenim ocima.
"Videces ako budes posla sutra sa mnom na to mesto",rekao je spustivsi pogled dole.
Zasto mi ovo radi,srce mi ludi.Obrazi su mi sada sto posto crveni kao paradajzi.
"Hocu",rekla sam i ispratila ga do vrata.
"Kod raskrsnice u 8",hladnokrvno je promrmljao,mahnuo rukom i otisao.
Nema vise suza.Sutra je vikend sto znaci da moji rade popodne tako da cu moci da ostanem duze napolje.
Boze,sta se desava.Toliko je misteriozno rekao sve ono ,sto me plasi ali u onom lepo smislu.Imam onu tremu i blagu drhtavicu.
Posle onih silnih suza izmamila sam osmeh na licu.Samo zbog njega.
Mislim da sam nasla i ja boljeg,Aleksa.
Osobu koja mi izmami osmeh i posle jednog zagrljaja.
Da li gajim osecanja prema njemu?
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-Pisem nastavak odmah.Bilo bi predugacko da sam sklopila oba u jedno.🌸

Hladno ali vruceTahanan ng mga kuwento. Tumuklas ngayon