Hladno ali vruce

1. deo

"Ne zelim da idem u skolu",rekla sam iz sveg glasa.Mama me je gledala onako zabrinjeno,ali sta sam ja tu mogla?Nisam ja kriva sto ne volim da upoznajem nove ljude.Bilo mi je divno u Beogradu.Imala sam mnogo dobro drustvo,najbolju drugaricu pa cak i decka.Bila sam jedna od najpopularnijih i najlepsih devojaka u skoli,a pored toga su me i profesori voleli pa sam imala i dobre ocene.
"Y/n,draga,znam da nisi zelela da se preselimo ovde,ali,ovo je jedini nacin da tata ne ostane bez posla.Molim te,samo shvati to!",rekla je mama sa ocima punih suza.
Ja shvatam to da je tata mogao da ostane bez posla,ali,nije vredno da ostavim ono drustvo tamo u Beogradu.Ljuta sam ali i tuzna u isto vreme.Pokupila sam sve sto mi je bilo potrebno i izletela iz kuce sva uzrujana i anksiozna.Nadam se da ce dobro proci prvi dan u novoj skoli.
Vreme je neobicno ovde u Seoulu.Ulice su skoro pa napustene i osecaju se hladne,dok Sunce greje veoma jako iako je tek pola 8 ujutru.
Ne mogu a da ne razmisljam o tome kako ce sada sve biti novo.Mozda cu biti ponovo jedna od popularnijih,a mozda cu pasti na onaj nizi nivo gde ce me svi zezati i nazivati odvratnim imenima.Nedostaje mi Aleksa.On mi je jedini decko koga sam imala do sada,a da sam ga stvarno volela.Vec smo 5 meseci zajedno i imam osecaj da ce moja selidba upropastiti sve to sto imamo.Stisnula sam pesnice i polako prisla ulazu moje nove skole.
"Lele ovo je ogromno",rekao je moj izraz lica.Sam izgled skole me je vec zaplasio,a kamoli ljudi unutra.Pricala sam sebi kako ja to mogu i da cu se brzo uklopiti iako sam znala da je to nemoguce.Morala sam da udjem kad tad.Uzela sam zalet i konacno usla u skolu.
Nisam imala pojma gde se nalazim.Kao da sam lutala po najvecem lavirintu ciji su svi hodnici isti.Ima toliko ljudi.Srce mi kuca kao ludo dok me ostali gledaju kao da sam sa Marsa pala.Da li imam nesto na licu?Da li mi se maskara razmazala?Da li imam dovoljno pudera?Obuzimale su me misli koje su me naterale da izgubim samu sebe.Kao da sam postala gluva,ali opet,sve cujem,cujem cak i previse.Stala sam po sred hodnika vrteci se ukrug ne znajuci gde mi je glava,a gde telo.Noge su htele desno,a glava levo dok mi se mozak hranio crnim mislima.
"Gde se na--",jak bol u ledjima mi je prekinuo misli.Srusila sam se na pod i jako udarila glavu sto me je nateralo da zatvorim oci.E sad sam jos manje znala gde se nalazim.Boli me glava,ledja,misici,mozak,rasprsnucu se.Otvorila sam oci i brzom brzinom podigla glavu sva ljuta u zelji da udarim osobu koja me je nokautirala o pod--.
"AHHH",povikala je osoba koja je bila u polu lezecem polozaju preko mog tela.Izgleda da nisam razmislila o ovome.Udarila sam svoju glavu o glavu te osobe.Odlicno,vratila sam mu i dobila isto nazad,sad bar mogu da kazem da mi nije dobro pa da odem kuci.
"Pazi malo sta radis",rekao je decko sa zelenom kosom trljajuci svoje sada crveno celo.Boze,tako je bled.Malkice nasminkane oci su mi privlacile paznju dok su mu roze usne bile osusene i smezurane.Prelepa jedna osoba,ali takodje i smotana.Gledala sam tako u njegove oci dok nisam shvatila nesto:lezim po sred skolskog hodnika dok mi ovaj sedi na kukovima i trazi cvorugu.Svaka dlacica mi je odskocila od povrsine koze i igrala narodno kolo sa jezom koja mi je kao struja projurila kroz telo.Privukla sam noge k sebi i pribila bradu u kolena.Samo mi je jedna misao prosla kroz mozak.
"Imam decka!",povikala sam iz sveg glasa i ostavila pola skole u cudjenju.Ne,ovo nije trebalo da izadje iz mojih ustiju vec da ostane u mozgu zakljucano na sigurnom mesto.Pocela sam da udaram sama sebe u glavu kao da me vec dovoljno nije bolela.
On je ustao sa poda,dosetao do mene,kleknuo i svoje lice primakao mome."Tako blizu",pricalo mi je srce dok sam ja disala ubrzano kao da sam uzbudjena.
"Da li mislis da je mene to briga?",upitao me je hladnim i dubokim glasom.
Ostala sam u cudjenju.Nisam navikla da mi decaci tako odgovaraju.Strela mi je prosla pravo kroz srce.Ne znam da li me je uzbudio ili samo uplasio.
Ustao je i uzeo ranac spreman da podje svojim putem,kao da je zaboravio da me je oborio na pod i svojih bolnih dva minuta presedeo na mojim kukovima.
"Inace..",zastao je na samo korak iza mene," direktorkina kancelarija ti je na kraju hodnika posto vidim da si nova".
Opet nista od izvinjena.Dobro,bas me briga,ne zanima me takva hladnokrvna osoba kao sto je on.Ustala sam,ocistila sebe i ranac i zaputila se prema direktorki.
/.../
"Oh ma daj",povikala sam u sebi razocarano kada sam videla da u odeljenju ima svega 5 decaka od mogucih 20 ucenika.Uvek sam se vise oslanjala na musku paznju nego zensku jer bi me one ignorisale dok bi se decaci vrzmali oko mene.
Kao da je dan mogao da postane sve gori.Predstavila sam se odeljenju i bez ijedne reci otisla u klupu pozadi.
"On je lep,i on,i on,uf ovaj bas nesto i ne,a ovaj ovamo,pa onako",posmatrala sam decake dok sam devojcice zanemarila.Ali mi je uskocio neko u te misli.Decko sa zelenom kosom.Pored celog tela i tog cudnog osecaja dok mi je bio na kukovima,ja sam jedino na njegove oci mogla da mislim.I onaj njegov duboki glas,tako jak i ravan.Ponavljala sam ga u sebi iznova i iznova.To mi je bila nova omiljena pesma.Zelim da znam vise o njemu.Mozda me je sasvim slucajno srusio na pod i hladnokrvno me ostavio tamo,ali ja ga necu sasvim slucajno pustiti da odseta.Naci cu ga posle skole,moram da ga nadjem...
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-Dobro,naziv same price je blagi uzas tu se izvinjavam kao i ovaj pocetak ok.Ali tesko mi je sad da se priviknem na nove likove i novu radnju tako da se izvinjavam.Nadam se da ce vam se svideti prica.Hvala sto citate ❤