Hladno ali vruce

9. deo

Sta je ovo?Mogu da vidim kako moji roditelji trckaraju oko mene,sve srecni sto ce upoznati mog pratioca.Namestaju kameru,sredjuju dnevnu sobu,mama je cak i moju sobu sredila.

"Da li zelim ovo?"
Da,vise od svega.Zasto onda imam ovoliku tremu?Nisam bila ovoliko uplasena ni sa jednim deckom pre.
Da li je to mozda zato sto je Yoongi poseban?
-----------------------------------------------------------
Obukla sam haljinu,mrezaste carape i malo dublje crne cizmice sa malom potpeticom,i,kako da zaboravim,stavila svoj crni coker.Jedina stvar bez koje nigde ne idem.Kosu sam zavezala u pundju i dva prednja pramena pustila,stavila sam malo spreja za kosu sa sljokicama i nasminkala se.

Imam taj cudan osecaj.Po prvi put se ne oblacim da zadivim sebe svojim izgledom,vec decka koga volim.Da li mi se to ona zudnja poigrava sa ostalim osecanjima?

15 do 8.
Otkucao je sat.Naparfemisala sam se i zadovoljna izgledom otisla u dnevnu sobu da sacekam Yoongija.

Zar sam ocekivala nesto drugacije?Majka se obukla kao da ona ide na igranku,a ne ja,a tata je slika u svim mogucim pozama.Ne mogu da ne primetim balone zakacene za sto koji obicno stoji pored kauca,a sada je sa leve strane ulaznih vrata.Sta im je?Za maturu u Beogradu se nisu ni malo potrudili.
Cim su me ugledali,odmah su im izrazi lica proradili.

"Duso,izgledas predivno",rekli su oboje u glas.

Nasmesila sam se i progutala knedlu jer znam da Yoongi samo sto nije stigao.Trema mi se penje uz ledja.Zasto prosto mogu da osetim da ce se nesto lose desiti?Zasto sam u stanju da uopste razmisljam o negativnim stvarima kada idem na igranku sa njim?Valjda je to deo svakog oblika zivota na Zemlji,sa time moramo svi da se nosimo.
Taman sto sam oterala negativna osecanja,zazvonilo je zvono na ulaznim vratima.

Mama je odmah skocila sa kauca i otrcala da otvori vrata,a tata za njom.
Nadam se da ce uspeti da udje unutra.

"Ijaoo,ljubavi,vidi ga sto je lep.Zdravo,zdravo,dobrodosao mi smo y/n-ini roditelji drago mi je sto se konacno srecemo",gurkali su se mama i tata i gurali mu ruku ispred nosa da se pozdrave.
" Ehehe,hvala vam,drago je i meni",pozdravio se sa njima.

Ne znam kako da reagujem pa sam samo stala iza njih sa rukama iza ledja i pokusavala da smirim rad srca dok sam nervozno grickala donju usnu.

Pogledi su nam se sreli,a njegov izraz lica je iz stidljivog stepena presao najvisi stepen ozbiljnosti.Polako se izmigoljio izmedju njih i stao ispred mene drzeci jednu ruku iza ledja.Obrazi su mu se zarumeneli i malecki osmeh mu je iskocio na licu.

"Hej lepa",javio mi se.
"Hej lepi",uspanicila sam se i nisam znala sta drugo da odgovorim.Mozak mi je zablokirao cim su nam se pogledi sreli.

Poceo je da mlatara ruku i da njom proizvodi povetarac koji bi mu hladio lice i u isto vreme pravio neke cudne face.

"Huuu,ja mislio da je Sunce vruce pre nego sto sam video tebe",rekao je.

Stavila sam ruku preko usta i prasnula u smeh.Kako neko moze da bude tako divna,prelepa,sarmantna,slatka i duhovita osoba u isto vreme?
Polako je otkrio svoju misterioznu desnu ruku i ispred mene pruzio jednu,prelepu,jako crvenu ruzu sa sjajem u njoj i leptir masnicom na stablu.

Sreca je zamenila sve one negativne misli i gurnula tremu sa mojih ledja.Osecam se sigurnom pored njega.
Uzela sam ruzu sa ogromnim osmehom na licu.Ispunili smo zelju mojim roditeljima i slikali se u 100 mogucih poza sa njima i bez njih,a zatim krenuli ka skoli.

Ispred moje kuce je cekao ogroman crni auto.

"Amm da,zaboravio sam da ti kazem ali,polozio sam za vozaca i dobio dozvolu",rekao je sav srecan,"tako da,mah lady",otvorio mi je vrata i usli smo oboje unutra.Nije bilo one tisine jer je razvalio muziku unutra dok smo pevali uz svaku mogucu.
/.../
Izleteli smo iz auta drzeci se za ruke i,ustvari,bez treme,spremni na sve smo krenuli prema sali.
Uhvatio me je za zglob i priblizio svoje usne blizu mog uha.