Hladno ali vruce

8. deo

Sat kuca.Svaku sekundu ona glupa kazaljka mora da otkuca i poremeti mi mir koji sam tek uspostavila u glavi.Tik-tak puca mi i zadnji zivac u glavi,ne mogu da izdrzim vise ovog profesora i---
Zvonilo je za kraj casa.
"Jes more",skocila sam sa stolice,okrenula se prema Lili,povukla je za ruku i istrcale smo iz ucionice.
Kraj casova je.Dan pred igranku je.
Trema mi grize i poslednji delic srca,ali bas me briga,bicu pored njega.Igracu sa njim i slikati se sa njim.
"Heej,gde trcimo ovako",upitala je Lila.
"U trzni centar,treba mi nesto novo da obucem sutra",usporila sam gde smo i presle u lagani hod.
"Aa da,vodi te decko mmm",nasmejala se.
"Haa cuti,nije mi jos uvek decko",pocrvenela sam.
Izracunala sam tacno vreme.Znala sam sta trazim tako da sam dala sebi mozda sat vremena za isprobavanje i nalazenje,taman da posle toga ispratim Lilu i odem kuci,ali....
*U trznom centru*
"Sta trazis ti uopste",upitala me je Lila sa cudjenjem.
Vec 45 minuta letimo po trznom centru da nadjem ono sto zelim,a nikako da nadjem.Naravno,presudila sam po koricama,ovo je Koreja,mislila sam da ovde imaju sve.
"Ne znam,izgubljena sam",gledala sam u izloge sa praznim pogledom.
"Poslednji autobus mi stize za 10 minuta,da li mozes bez mene",pogledala me je sa tuznim izrazom lica.
"Valjda mogu",idalje sam buljila sa praznim pogledom.
Uzdahnula je,priblizila mi se i zagrlila me.
"Vidimo se sutra na igranci ako te decko pusti iz ruku",nasalila se.
Izmamilo mi je to neki osmeh na licu.Uzvratila sam zagrljaj i nastavila da lutam sama.

Ne ova i ne ta.Prakticno svaka prodavnica ima istu robu samo u drugoj boji.Haaa i oni zivi zivci su mi sada umrtvljeni.
"Oh,sta je ovo",pricao je moj izraz lica.
"Black",divno jedno ime prodavnice.
Nisam zelela da budem sva u crnom za igranku,ali,nesto me je privlacilo ka njoj.
Usla sam i skapirala da ce mi sada trebati sat vremena da obidjem celu prodavnicu bez isprobavanja.
Prvo idem da vidim haljine.Ili je previse dugacka ili je previse kratka.Zasto bih otisla na skolsku igranku sa haljinom koju bih morala da vucem po podu?
"O,cekaj",nesto sam spazila krajickom oka.
Izmedju dve predugacke haljine stajala je jedna kraca,nalik dzemperu,tamno zelene boje.Zaljubila sam se u nju.
Uzela sam je i otrcala da je probam.
Onoliko koliko sam volela ovu haljinu toliko sam znala da mrzim da se presvlacim u prodavnicama,ali znam da moram.
Samo razmisljam o tome kako bilo koja osoba moze slucajno da uleti u kabinu u kojoj sam ja i da me vi--...
Osetila sam jak bol u desnom ramenu i umalo izgubila kontrolu nad nogama.Zar ljudi vise ne koriste oci da gledaju kuda idu?
Okrenula sam se agresivno spremna da napadnem osobu koja me je gurnula....
"Yoongi?",ukopala sam se u mestu.
Stajao je ispred mene gledajuci me u oci sa rumenim obrazima.Temperatura mi se podigla.
"Oh,y/n...am...sta radis ti ovde?",pitao me je sav u cudjenju.
"Trazim haljinu za sutra",rekla sam kao iz kabla.
Stavio je ruku na vrat,nasmesio se i spusti pogled.
"Da li si nasla neku?",pitao me je postidjenim glasom.
"Jesam,hajde sa mnom da je pro..bam",polako mi se ton snizavao.
Sta sam ga ja to upravo pitala?Da ide sa mnom da je isprobam?
Mislim da mi je svaki deo tela crven kao najgori paradajz.
Podigao je pogled gde sam jasno mogla da vidim da nisam jedina crvena.
"Hm,hajde",promrmljao je i krenuli smo ka kabinama u tisini.
Seo je na fotelje ispred kabina,a ja uletela brzom u jednu.
Nalegla sam se na zid i stavila ruku preko usta.Drhtim i srce mi kuca tako jako.Samo mi je jedna misao proletela ispred ociju.Pocela sam polako da klizim niz zid dokle god nisam osetila pod.
"Da li je ova zavesa prozirna?Sta ako moze da me vidi kroz nju kako se presvlacim?",pitao se moj mozak.
Polako sam se podigla na noge i jedva presvukla od silne treme.
Ne zelim da povucem ovu zavesu.Ne zelim da me vidi ovakvu,bar ne sada u ovom paradajz stanju.Zelim da to bude iznenadjenje za sutra i--
Palo mi je nesto na pamet.Pogledala sam se u ogledalo zadovoljna izgledom haljine,vratila se nazad u svoju odecu,a ovu spakovala u korpu spremnu da je kupim.
Izasla sam sam iz kabine u diva modu i prisla Yoongiju.
"Svidja mi se,uzimam je",rekla sam sa smeskom na licu.
On je ustao u cudjenju i gledao u mene.
"Mislio sam da ces da mi je pokazes",napravio je slatku facu maloga psica.
Prekrstila sam ruke,okrenula lice na drugu stranu i napravila onu slatku ljutu facu koju mozes videti samo u crtanim filmovima.
"To je iznenadjenje",promrmljala sam.
Nasmesio se onim njegovim slatkim osmehom.Nisam sigurna da li sam dovoljno puta ponovila tu recenicu u sebi,ali,"prelep je".
"Idemo kuci?",pitao me je.
Klimnula sam glavom gde smo otisli na kasu pa pravac kuci.
/.../
Zar je Sunce vec zaslo?Za sobom je ostavilo ljubicasto roze nebo.Video se pun Mesec iznad zgrada grada onako mutno,a on je hodao u tisini,pored mene,skoro rame uz rame.
Zasto me ta prokleta cudna tisina ubija uvek?Pocela sam da se prisecam onih scena od juce.Kako su mu samo tople bile usne.Nesvesno sam pocela sama sebi da dodirujem celo.
Gledao me je sve vreme.Pogled nije skinuo,sto mi je povecavalo tremu sve vise i vise.
"Y/n",prekinuo je tisinu.
Okrenula sam se ka njemu i pogledala ga direktno.
Kao da se uplasio kada su nam se pogledi sreli pa ga je odmah spustio dole.
"Da li smem da te drzim za ruku?",progutao je knedlu.
Osetila sam kako mi je srce preskocilo koji otkucaj i premestilo se na drugu stranu mojih grudi.
"M,Da",promucala sam.
Stavio je svoje prste izmedju mojih i stegao mi saku cvrsto i jako,taman toliko da mi ne da za pravo da se odmaknem od njega.
Pogledala sam u nebo i udahnula duboko.Lepota neba,mali razmak izmedju nasih ramena,sklopljene ruke i njegova toplina mi izazivaju jednu posebnu emociju:Ljubav.
Ne mogu da nadjem prave reci kako bih opisala ovaj trenutak.Nisam se ovako osecala do sada.
/.../
Dosao je taj trenutak kada cu mu reci "vidimo se".Ne zelim da ode.Pustila sam mu ruku i stala ispred njega.
"Pa,dolazim po tebe sutra u 8?",upitao me je sakrivajuci uzbudjenje u sebi.
"Mhm",klimnula sam glavom i osmehnula se.
Odjednom mu je onaj osmeh nestao i izraz lica mu je postao ozbiljan.
Podigao je svoju ruku i prislonio je na moj obraz.
Sav onaj vazduh mi je izleteo iz pluca.Zanemela sam.
Priblizio je svoje lice mom i...poljubio me u celo,na isto ono mesto.
Usne su mu lepog oblika,stapaju mi se na celu od silne toplote.Jeza mi je prosla kroz telo od te tacke.Ona uzbudjena jeza.
Polako je sklonio usne,ruku malkice odvojio od mog lica,taman dovoljno da je okrene na drugu stranu i pomazio me po obrazu.Stegla sam mu kraj majice,jer,ne zelim da ode.Zelim da mu osetim ukus usuna i kako se polako stapaju sa mojim.Zelim da me ugreje jos malo,bar samo jos malo.
"Lepo spavaj",nasmesio se,sklonio ruku sa obraza,pomazio me po glavi i otisao svojim putem.
Srce odbija da mi se vrati u normalu.Vise ne znam da li je to od neverovatnog uzbudjena od malo pre ili znatizelje od onoga sto ce se desiti sutra.Shvatila sam nesto: Onaj momenat mi sam od sebe pise pricu u knjizu mog zivota i vodi racuna da zabelezi svaku mogucu emociju koja mi se poigrala sa umom malo pre.
I zato,zelim da imam jos vise takvih momenata sa njim.Zelim da mom umu ponestane mesta u staroj knjizi i zapocne novu samo zbog Yoongia i onih silnih emocija koje osecam kada sam pored njega.
Sada sam sigurna da ga zelim,i to previse.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
*Ayy,ne znam vise ni koju sam marginu koristila u ovoj prici xD Inace eo ga 8.deo wii,bukvalno sam prekidala pisanje samo da potvrdim da je ovo osmi deo kako ne bih zabrljala.Nadam se da vam se svidja i hvala sto citate 🌼💞