Hladno ali vruce

6. deo

Ja ludim.Trcim po sobi i ne mogu da se smirim.Juce sam bila dobro.Mislila sam 'ah to je sutra imam dovoljno vremena dotle',a sad?Ne mogu da prekinem da zamisljam ljubavne scene izmedju nas dvoje u glavi.Nikada ovo nisam radila u zivotu.To sanjarenje ce da me natera da se osecam cudno onako zaljubljeno u njega,a ne zelim da priznam sebi da mi se khmkhm svidja.
Zasto?
Zato sto cu da se ponasam cudno pored njega.Da pokusavam da budem duhovita i da ga ostavim u cudjenju.Blagi uzas.Ne znam sta cu sa sobom.
Stojim i biram odecu.To ne radim ni kada trebam u skolu da idem.Trema mi guta srce i osecam se...cudno...na dobar i nezan nacin.Udahnula sam duboko i shvatila da je 7 sati popodne.
Ceo dan sam bukvalno lezala na krevetu i razmisljala o tom njegovom pitanju za mene i sta cu da obucem.
Izgleda da sam veoma losa u iscekivanju necega sto se cini prevelikim i sto ce mozda okrenuti moj pogled na njega.
Ustala sam sa kreveta.Oprala zube i lice.Obukla sam pocepane crne farmerke,dugacku sivu majicu,crne plitke cizmice i stavila coker i malo crnog ajlajnera.Nisam zelela da preterujem sa sminkom,ipak sam se promenila.Kosu sam zavezala u pundju sem dva prednja pramena i naparfemisala se omiljenim parfemom.
"Pa",udahnula sam duboko,"ovo ce biti zanimljivo".Izasla sam iz kuce i krenula prema raskrsnici.
/.../
Nebo se iz rozikaste boje presvuklo u svetlo ljubicastu boju.Jedna od mojih omiljenih.A on,eno ga tamo naslonjen uza zid kuce najblize raskrsnici.Srce mi je preskocilo koji otkucaj.Vrtela sam one misli od malopre po glavi i odjednom prestala.Trenutno ne osecam nista sem treme.Cudan jedan osecaj.Ovako se nisam osecala do sada,cak ni sa Aleksom.Izgleda da je Yoongi poseban.Ona njegova hladnokrvnost me pravi nervoznom,ali,tera me da ga zelim.
Izgleda da me je spazio.Iako smo na 4m udaljeni jedno od drugog drzimo direktan pogled.
Udaljio se od zida dok sam mu ja polako prisla.Idalje drzimo onaj pogled samo sto su nam bili razliciti.
Njegov je bio hladan i dubok,covek bi pomislio da preispituje svoje zivotne odluke,dok je moj bio obuzet tremom sa dosta treptanja.
"Hej",stala sam ispred njega i jedva sklopila ta tri slova.
"Mhmp",nasmesio se kao da je skapirao da me trema drzi cvrsto za ruku,"Hejj".
"Idemo uz moju ulicu",mahnuo je glavom kako bih posla za njim.
Hladan vetar mu podize pramen po pramen.Izgleda da mu prija to.Podignuo je glavu gledajuci u nebu i prilagodio se dodiru vetra.
Skrenula sam pogled u stranu i namrgodila se.
"Haaa tako lepo izgleda na vetru ne mogu da izdrzim",sapustalo je srce mom mozgu.Da,ni ja ne mogu da izdrzim,pocrvenecu previse.
"Da li ti je hladno?",upitao me je idalje drzeci glavu podignutu u vis.
"Hehe,ma nije,ne,samo sam duva malo hladniji vetar,nije m---",morala sam da prekinem po sred objasnjenja.
Stavio mi je na ramena svoju crnu crvenu kariranu kosulju.
"Znam da jeste,trljas ruke vec neko vreme",rekao je skrenuvsi pogled na stranu.
Nisam ni bila svesna da sam trljala ruke.Trema me stvarno ubija.
"Hm,hvala",promrmljala sam.
Stvarno je dugacka i topla.Mirise na neku mesavinu mora i vanile.Svidja mi se.Umigoljila sam se u nju i napravila mali osmeh.
Hodali smo jedno pored drugog sa neprijatnom tisinom izmedju nas.Ponekad bi nam se pogledi odjednom sreli,a posle bi smo ih rastavili od silnog stida.Pokusavala sam da nadjem temu za razgovor ali mi nista nije padalo na pamet.
Lupila sam sama sebe u celo.
Ok,to nisam zelela da uradim u stvarnosti.Mislila sam da zamisljam to,a ne da cu da uradim uzivo.
Polako sam sklonila ruku sa cela i pogledala u njega.
Ahaa,da,gleda u mene zacudjeno.
"Heehee",promucala sam spustajuci ruku.Pogledom je pratio moju ruku kako se polako spustala.
"Daj mi ruku",rekao je ispruzivsi svoju.
To sam i uradila.Nezno ju je stegao malo jace i nastavili smo nas put.
Uvidela sam da sam crvena kao bulka pa sam zaostala malkice unazad kako ne bi mogao da mi vidi lice.
Popeli smo se uz brdo pored njegove ulice gde je se on ukopao u mestu ne okrecuci pogled ka meni.
"Zatvori oci,zelim da budes iznenadjena isto koliko sam i ja kada sam video ovo mesto prvi put.",pustio je reci u prazan vazduh ispred sebe.
Priblizila sam mu se otpozadi i obgrlila mu ruku sto je znacilo da sam mozda cak i previse blizu njega.
Bio je pazljiv i uvek bi mi rekao za neku rupu ili udubljenje ispred mene i pomerio me blize sebi.
"Otvori oci",sapnuo mi je kroz osmeh.
Boze...oci su mi ostale sirom otvorene.
Ogromno stablo drveta koje je bilo okruzeno malim potokom.Ispod tog drveta,preko potoka stoji jedna drvena klupa i pored nje nocna svetiljka koja je pruzala narandzastu svetlost.
Gledala sam u divan prizor sa srcima u ocima.
"Mhm,tako sam i mislio",nasmeskao se,uhvatio me za ruku i polako smo otisli do klupice gde smo i seli.
"Sta je ovo mesto?",pitala sam svoje glupo pitanje.
"Moj deda je zasadio ovo drvo jos pre dobrih 30god kako mi je on objasnjavak kada sam prvi put dosao ovde.Izraslo je u ovo predivno stablo i moj tata nije mogao da odoli,a da ne napravi ovaj mali potocic i isprovede svetiljku.Od kad sam saznao za ovo mesto,sve svoje slobodno vreme trosim ovde.",rekao je naslonivsi svoju glavu na ruku koju je drzao na naslonu klupe.
Pogledi su nam se sreli.Srce mi igra tango u grudima dok mi oci verovatno svetle.Vetar mu mrsi kosu sto ga cini tako prelepim.Svaka dlacica na telu mi se podigla.
"Nego",uzeo je rancic i stavio ga sebi u krilo,"slusaj".
Idemo,pocela sam ubrzano da disem,stize pitanje.
"Direktorka organizuje neku igranku za 40. rodjendan same skole za sledeci vikend.Iskreno,na prvom mestu nisam zeleo da idem,kao i svake godine do sada,ali,nesto me je nateralo da ipak promenim misljenje ove godine.Tako da...",progutao je knedlu i iz ranca je izvadio malu crvenu ruzu sa sjajom posutom preko nje.
Moj pogled se jos vise rasirio,a srce igralo narodno kolo.
"Da li bi htela da ides sa mnom na skolsku igranku?",pitao me je glasno i jasno ispruzivsi ruzu pravo ispred mene.
Oci mu svetlucaju i oni bledi obrazi su mu se zarumenili.Daje mi takvu toplotu samo svojim pogledom.Srce mi je stalo u mestu.A onaj ozbiljan izraz lica se pretvorio u najsrecniji osmeh u ovoj nedelji.Sreca je sazvakala svu onu tremu i razbila one cudne misli.
Namerno nisam zelela odmah da odgovorim.Naterala sam ga da se izgubi u pogledu,da zeljno iscekuje moj odgovor i nakon 10 dugih sekundi sam uhvatila ruzu.
"Naravno da hocu,ionako mi je to prva skolska igranka u zivotu pa bi i bio red da mi pratioc bude lep hmmm",nasalila sam se i nasmejala se.
Sedeli smo tamo i gledali jedno drugog u oci,pricali neke nase blamove i podsmejavali se jedno drugome.Smejali smo se do suza pribijeni jedno uz drugog kao mali ptici dok nismo odlucili da krenemo kuci.
Ko je ova osoba sa predivnim i ogromnim osmehom pored mene?Navikla sam na njega kao hladnokrvnog momka koji voli da se sali na racun drugog.Ali sad,kao da je totalno drugacija osoba.Kao da ima brata blizanca sa kojom je zamenio zivot na jedan dan.Privlaci me Yoongi.Imam zelju da budem sklupcana sa njim u krevetu celu noc i celi dan.Da zajedno slusamo miziku i igramo igrice uz picu.Zelim da on bude nova osoba kojoj cu da posvetim vremena i polovinu mog srca na zajam.Jer je bas ovakva,dobra,nezna,topla ali i hladna osoba zasluzuje.
"Vidimo se u ponedeljak?",upitao me je sa osmehom na licu uzimajuci kosulju iz mojih ruku.
"Mhm",promrmljala sam,pustila mu ruku i otisla u kucu.
Gvirnula sam kroz prozor dnevne sobe cim sam usla unutra i videla jasnu sliku.Obe ruke je podigao u vis kao i glavu i uzmdahnuo svezi vazduh duboko.
Srce mi igra zbog njegove srece.Greje me njegov osmeh.Koza mi je zahvalna kada se nadjem u njegovom zagrljaju,i srce voli ove emocije koje me sada obuzimaju.Sreca,ljubav i zudnja.
Ovo je bio savrsen odgovor na moje pitanje.
Da,svidja mi se Yoongi.Svidja mi se ta vruca ali hladna osoba.Osmehnula sam se i sva srecna uskocila u krevet.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-Huh,ovo je dugacko i bez proslog dela.Nadam se da vam se svidja i hvala vam sto citate,mnogo mi znaci. 🌸🌌💞