Hladno ali vruce

12. deo

°Osmeh mu je tako sirok.Prilazi ka meni i daje mi jedan dugi poljubac.Bas mi je to i trebalo.Obavio je svoje ruke oko mene i zagrlio me sto je jace mogao.Svu svoju toplinu je prebacio na mene.Mislim da ce mi srce stati.

Ali,sta ako nece da mi se vrati?Sta ako sam mu zadala bol i patnju kakvu nikada do sada nije osecao?Sta sam uradila?Zasto sam to sebi dozvolila?°
-----------------------------------------------------------
"Duso",zacuo se glas moje mame kroz crnu maglu na mojim ocima koja mi je otezavali svaki pokret.

Kao da sam vodila bitku sa svojim demonima unutar glave.Svaki pokret,dodir i udarac se racunao.Ako ga udaris iz sve snage blizi si svetlosti,a ako ga samo dodirnes jer se plasis da ce te on pojesti zivog,sve si dalji od svetlosti.Ali,evo jedne specijalne sposobnosti koju dobijaju svi borci:
Ako dovoljno razmisljas o osobi koju volis iz sveg srca,zivotni poeni demona ce se prepoloviti na pola,a tvoji udarci ce postati za toliko jaci.
Nije vredno bezati od necega sto mozes pobediti.

Njihala sam glavu levo-desno idalje pokusavajuci da otvorim oci.Sve sam jace i jace udarala,nisam se htela predati.I,uspela sam.

Uspela sam da otvorim oci i vidim bledo lice svoje mame.

"Duso,da li si dobro?",upitala me je mama i zamenila hladnu oblogu na celu.

Hm,sanjala sam Yoongia.Suze su mi posle same od sebe.Nisu ni pitale da li imaju pravo,same su otvorile vrata i izasle.

"Juce sam,mama,napravila uzasnu gresku.Oterala sam od sebe momka koji je popunio svako crnilo sa bljeskom svetlosti.Osecam se uzasno mama.Ne mogu ni da zamislim kako se on sada oseca.Sta da radim?",viknula sam i zagrlila je sto sam jace mogla kroz suze.

"Jooj srce.Znam,sve si mi ispricala juce u bolnici.Moras da budes jaka i da upitas sebe jedno,"Da li ga zelim nazad",ako ti je odgovor "da",skola mu se zavrsava u 6 popodne i-----",presekla sam joj recenicu.

"Da da da da,zelim ga nazad,vise od svega",vrisnula sam.

Mama se nasmejala i pustila me.

"Samo napred devojko,verujem u tebe",poljubila me je u obraz i obrisala suze.

"Ja sada moram na posao.Uskoro ce 12 sati.Ako ti ne bude bilo dobro,zovi obavezno,a ako ti glava ne prestaje sa mucenjem,imas lekove u kuhinji,vazi?",upitala me je.

Klimnula sam glavom i polako ustala sa kreveta da ispratim mamu.
Doktorka mi je rekla da pijem neke sedative za smirenje jer sam juce u bolnici pokusala da izadjem sama iz sobe dva puta.Samo sam zelela da mu se izvinim,a ne da zaradim jos par kutija lekova.

Napravila sam sendvic i nakon njega otisla na brzo tusiranje.

Svaka kapljica vode koja je pala je oznacavala koliko mi je zao zbog onoga sto sam uradila.Ne mogu da izbacim njegovu sliku face,koju je moj mozak urezao u sebe,kada sam ga okrutno oterala od sebe.Ako mi se ne bude vratio,mrzecu sebe svakog dana sve vise i vise.Zar je stvarno zasluzio takvu devojku koja ce ga hladnokrvno oterati?Dobre osobe zasluzuju dobre osobe.

Svaki minut sam provela pokusavajuci da smislim najbolji nacin da mu sve ovo objasnim.Svaku sekundu sam otkucala u sebi brojeci koliko jos njih treba da prodje da mu opet vidim lice.Nisam jaka.

/.../

Pokusala sam da odgledam neke serije,da smirim um kako se ne bih kljukala lekovima,ali nema nista od toga.
Ustala sam i otisla u kuhinju da ubacim u svoj organizam kapsule koje ce mi kao ukloniti bol.Niko sem njega nece uspeti da ukloni bol koje mene grize svakog trenutka.

"I evo nas,poslednja",rekla sam kroz ironicni osmeh i progutala zadnju kapsulu.

Bez ijedne sekunde razmaka,zaculo se neko agresivno kucanje na vrata stana...

"Yoongi?"...

Stajao je nalegnut na zid sav zadihan.Dise ubrzano i drzi ruku na plucima dok mu je glava pognuta.
Odjednom je podigao pogled na mene i ostvario direktan pogled.

"Sta je uslo u tebe?",rekao je tiho.

Zanemela sam.

Pruzio je ruku,zgrabio mi je ruku i pribio mi uza prazan zid dnevne sobe zalupivsi vratima za sobom.

Celo mu se naslo na mome gde su nam se vrhovi noseva dodirivali.Mogla sam da osetim njegov hladan vazduh,a zatim i...suze.
Kap po kap njegovih toplih suza su padale na moje obraze i klizile niz njih.Ubrzo su im se pridruzile i moje gde su se stopile zajedno u jedan mali topli potok pun bola.

"Molim te...",prekinuo je na pola recenice.

Polako je svoje usne priblizavao mojima.Nezno ih je spustio medju moje i poljubio ih.

"Sta ti se desilo?",rekao je idalje pustajuci suze.

Telo mi se treslo u ritmu kucanja srca.Sve brze i brze.Vlazne i tople usne su mi drhtale od bola.

"Izvini Yoongi,reci cu to i sto puta ako treba.Ne mogu da se smirim,svaki dan imam osecaj kao da se udaljavas od mene.Kao da cu da te izgubim...",zajecala sam.

"Juce sam bila potpuni snob i odgurnula te onako ne znajuci ko sam i sta sam,izgubljena sam u umu i ne mogu da se dovedem redu.Volim te,volim te previs---",prekinuo me je.

Stavio mi je ruke na obraze i obasuo me uzastopnim poljupcima.

"Ovaj je zato sto si me odgurnula."

Stegao mi je ruku i poljubio me ponovo.

"Ovaj je ce izbaciti te gluposti iz tvoje glave".

U svaki je ulivao sve vise i vise osecanja.

"I ovaj zato sto te volim vise od bilo koga na svetu".

Zagrejao je moje usne jos jednom sa jos duzim poljupcem od prethodnih.

Istopila sam se.Nalegnuta na zid,nijedan deo tela vise nisam osecala.Svaku truncicu bola je pokupio i oterao svojim mekim usnama.Izgledala sam kao da me je poplava izbacila,jedva ziva sa momkom koji je pobio moje demone umesto mene.

Ruku je gurnuo izmedju zida i mog tela i pruzio jaki zagrljaj.Prislonio je svoju glavu na moju gde smo poceli polako da se ljuskamo onako prigrljeni.

Srce mu kuca sporo ali jako dok su mu se ruke malo po malo otarasile drhtavice.Mozak mi je potpuno prazan ali i na isti taj nacin pun.Reci su bile tu,na svom mestu,samo nikako da nadju odgovarajuci put do cilja.

Poceo je da me blago pomera unazad dok se nismo sudarili sa kaucom i pali na njega.Spustio me je pored sebe i usne naslonio na moje celo.Stegla sam mu kraj duksa,a drugu ruku prebacila preko njegovog struka omogucavajuci jos toplog zagrljaja.Lezali smo tako zagrljeni kao mali ptici razmenjivajuci nasu toplotu u tisini.

"Yoongi...zelim nesto da ti poklonim",oterala sam tisinu.

"Hmm,sta to?",polako je pomerio glavu i pogledao me u oci.

Uhvatila sam mu ruku i nezno je postavila na mesto mog srca.

"Osecas kucanje?",upitala sam ga.

Klimnuo je glavom.

"To je jedna mala kutija koja omogucava ljudima da zive svojim kucanjem.Zelim da je uzmes za sebe i da je cuvas,jer si ti razlog njenog kucanja."

Razvukao je najveci osmeh do sada i poljubio me drzeci ruku na istom mestu.

Ne dajem sebe vise svojim demonima.Ne dajem da Yoongia pokupe za sobom zajedno sa mojim zdravim razumom.Nabavicu stit,oklop,maceve i koplja i necu vise dozvoliti nijednoj crnoj rupici da mi otme svetlost.Sledeci put cu ja da budem ta koja ce pokupiti njihov zivot i zakopati ih duboko,sto dublje da si vise nikada ne usude da dodirnu moje najvoljenije i najblize.Boricu se sa svom svojom snagom,jer nijedan covek nije rodjen slab.
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
-Ay,nadam se da ovo nije bio toliko depresivan deo.Mislila sam da danas napisem drugi deo za Baek x reader ali nuu nisam mogla da ostavim u svadji ovo dvoje.Nadam se da vam se svidelo i izvinjavam se ako nadjete neke greske,spava mi se da ne vidim na oci xD Hvala sto citate. 💕🌼